Izvor: Blic, 06.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić pomilovao 97 zatvorenika
Tadić pomilovao 97 zatvorenika
Vozeći po kiši i klizavom kolovozu, 21-godišnji frizer iz Beograda 2001. godine prouzrokovao je saobraćajni udes u kojem mu je, sedeći na suvozačevom mestu, poginuo najbolji drug. Sud je 2004. izrekao kaznu - godinu dana zatvora. Mladić se, međutim, na slobodi našao četiri meseca pre isteka kazne jer ga je, koristeći svoja ustavna ovlašćenja, pre godinu dana pomilovao predsednik Srbije Boris Tadić.
Pomenuti mladić samo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedan od 97 ljudi koje je predsednik pomilovao od stupanja na tu funkciju. Iako konačnu odluku o ukidanju ili ublažavanju kazne osuđenima donosi prvi čovek Srbije lično, Tadić je početkom prošle godine osnovao Komisiju za pomilovanja koja mu u tome pomaže. To telo je za godinu dana obradilo 720 molbi za pomilovanje. Odbijeno je 590, a u 33 slučaja molbe nisu ni razmatrane jer su osuđenici u međuvremenu izdržali kaznu.
Slučaj beogradskog frizera nije izazvao nikakve nedoumice kod članova Komisije. Mladić nije bio ranije osuđivan, tokom kobne vožnje nije bio pod dejstvom alkohola, vozio je dozvoljenom brzinom, a u zatvoru se ponašao primerno. U molbi za pomilovanje naveo je da priznaje krivicu, da se kaje i prihvata kaznu, da oseća neprestanu grižu savesti zbog gubitka prijatelja. Porodica stradalog druga nije se pridružila krivičnom gonjenju.
Predsednica Komisije, profesor Pravnog fakulteta Radmila Vasić kaže da članovi tog tela rade po savesti.
- Nekada je lako doneti odluku, a ponekad vam se već na prvi pogled digne kosa na glavi zbog svireposti dela. Međutim, čak i takva dela Komisija razmatra, iako vam je jasno da je podnošenje takve molbe cinizam - objašnjava ona za 'Blic'.
Vasićeva nije želela da navodi imena pomilovanih, poštujući njihovo pravo na privatnost, ali ni vrste krivičnih dela za koja su osuđeni, kako ne bi bila poslata poruka javnosti da su neka krivična dela manje društveno opasna od drugih. Ipak, ona napominje da osnova za pomilovanje ima tamo gde je krivično delo počinjeno iz nehata, kada je zatvorenik izdržao veći deo kazne, kada je osuđen za delo koje po novom krivičnom zakonu više ne postoji ili je njegova društvena opasnost protokom vremena smanjena, kada je osuđenik u međuvremenu oboleo od neizlečive bolesti, ili kada postoje i peticije građana ili organizacija za njegovo pomilovanje. Nepisano pravilo je da ne mogu biti pomilovani tzv. povratnici, odnosno ljudi koji su u više navrata vršili krivična dela. Dejan Vukelić
