Izvor: Politika, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić i Koštunica ne pišu tužbe
Gotovo da nema nedelje da neki političar ne zapreti sudskom tužbom zbog nečega što je o njemu rekao njegov politički protivnik. Kad bi svaka takva pretnja bila i realizovana, a sudovi davali prednost parnicama državnih i stranačkih funkcionera, predmeti običnih građana verovatno bi pre zastareli, nego što bi dobili sudski epilog. Precizna statistika o tome koliko se procesa, u kojima su glavni akteri političari, trenutno vodi u sudovima, ne postoji. Ipak, sudeći po nezvaničnim informacijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje smo dobili iz Prvog i Trećeg opštinskog suda u Beogradu, gde obično završavaju tužbe za klevetu, čini se da se političari mnogo češće zadrže samo na pretnji, nego što zaista "presaviju tabak".
Poslednju seriju takvih pretnji otvorio je pre tri nedelje predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović. On je Četvrtom opštinskom sudu i Specijalnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu u kojoj kao članove zločinačkog udruženja, uz vlasnika "Delte" Miroslava Miškovića, pominje i predsednika vlade Vojislava Koštunicu, vicepremijera Božidara Đelića, ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, ministra ekonomije Mlađana Dinkića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodana Milosavljevića i ministra trgovine i usluga Predraga Bubala. Od Đelića, Bubala i Dinkića odmah je stigao odgovor da će se sa Jovanovićem zbog navedenih kleveta susresti na sudu.
Kako nam je rečeno u Dinkićevom kabinetu, ministar je u međuvremenu predao sudu tužbu i to za naknadu štete. Ministar Bubalo nam je rekao da još sprema tužbu sa svojim advokatom, dok u Đelićevom kabinetu juče nisu mogli da nam kažu da li je tužba protiv Jovanovića predata sudu.
Od teških optužbi ne prezaju ni druge političke stranke. Njihovi funkcioneri spremni su da u medijima i na javnim nastupima za političke protivnike, a u svrhu sopstvene promocije, pažnje medija i "blaćenja" konkurencije, tvrde da su povezani sa mafijom i tajnim službama. Oslovljavaju ih sa "lopov" i "ubica".
Nekad se preko ovako teških kvalifikacija pređe, jer se shvataju kao deo političke igre, prljave doduše, ali, opet, kao legitimni deo borbe za vlast. U drugim slučajevima, traži se poslednja reč sudije. Tako je Čedomir Jovanović podneo devet privatnih tužbi za klevetu protiv portparola DSS-a Andreje Mladenovića. Jovanović tuži Mladenovića, između ostalog, i zbog toga što je ovaj drugi rekao da je sasvim jasno da postoji nedvosmislena veza između ljudi iz kriminalnog miljea koji su likvidirali premijera Đinđića i Čedomira Jovanovića i Vladimira Bebe Popovića.
Osim što se sreću u parlamentu, Čedomir Jovanović i Zoran Šami (DSS) mogli bi se uskoro naći zajedno i u sudnici. U ovom slučaju Jovanović je tužena strana. Šami je tužio Jovanovića za klevetu, odnosno za tvrdnju da je poslanik DSS-a više puta bio u kući vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića u Šilerovoj ulici u Zemunu.
Da li zbog straha od toga da se kolega političar pozove na imunitet ili da se jednostavno ne pojavljuje pred sudijom, a predmet zastari, tek pojedine političke ličnosti nikada ne tuže za klevetu.
I dva najviša državna funkcionera u zemlji Boris Tadić i Vojislav Koštunica odskaču od uobičajenog političkog folklora i uzdržavaju se od posezanja za tužbom u slučajevima kada sami postanu meta nečijih optužbi.
Predsednik Srbije Boris Tadić nikada nikoga nije tužio za klevetu, mada je bilo "materijala" za tužbu: Tomislav Nikolić ga je nazivao "izdajnikom" i "ustašom", a Aleksandar Vučić "najvećom štetočinom za državu Srbiju" i "sramotom za Srbiju".
"Predsednik na klevete gleda kao na ružan politički folklor, ali smatra da se loša politička kultura ne može ispraviti sudskim presudama. On nikoga ne vređa i tako daje primer drugima kako bi trebalo da se ponašaju", kažu u pres službi predsednika Srbije.
I predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici na teret je stavljano od toga da je umešan u atentat na premijera Zorana Đinđića do toga da pojedinim tajkunima daje podršku za nezakonito bogaćenje. Naši višednevni pokušaji da od premijerovog savetnika za medije Srđana Đurića dobijemo objašnjenje zašto Vojislav Koštunica ne traži pravdu na sudu ostali su bez rezultata, a u vladinoj pres službi nam je rečeno da u tome i nećemo uspeti, jer "premijer i njegov savetnik ovih dana razmišljaju samo i isključivo o Kosovu, ni o čemu drugom ne mogu da misle, niti da odgovaraju na pitanja koja nisu u vezi sa Kosovom".
Među onima koji se retko odlučuju da političke protivnike tuže zbog iznetih tvrdnji su i radikali. Ipak, zbog tvrdnji Nataše Kandić u "Kažiprstu" B92 da "postoji sumnja da su neki civili u Antinu stradali od njegove ruke", Tomislav Nikolić je 2005. godine podneo krivičnu prijavu protiv Nataše Kandić i Verana Matića. Nakon što je Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu ocenilo da nema dovoljno dokaza za pokretanje krivičnog postupka protiv Nataše Kandić i Verana Matića, radikali su najavili da će Nikolić podneti privatnu tužbu zbog klevete protiv Nataše Kandić, ali nismo uspeli da saznamo da li su to zaista i učinili.
Ipak, bilo je i onih koji su na sudu završili posao. Među njima je i bivša ministarka za poljoprivredu i potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković (G17 plus), koja je tužila radikala i bivšeg predsednika Skupštine opštine Leskovac Gorana Cvetanovića zbog vređanja na nacionalnoj osnovi. Opštinski sud u Leskovcu je aprila ove godine osudio optuženog na kaznu od 80.000 dinara zbog toga što je Dulićevu i njenu porodicu nazvao "ustašama".
Bivši ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov (Koalicija Vojvodina) morao je 2004. godine da plati bivšem predsedniku vlade Mirku Marjanoviću 10.000 dinara zbog klevete. Marjanović je tužio Veselinova zbog izjave da "bivši premijer slobodno šeta nakon svega što je upropastio". Prema oceni suda, to što je Veselinov prozvao Marjanovića dok je trajala akcije "Sablja", znači da je uputio "poziv na krivični progon Marjanovića".
A da nije nemoguće da se članovi jedne partije nađu u istom sporu, ali na suprotnim stranama, pokazali su u maju 2001. godine predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović i funkcionerka te stranke Ljiljana Nestorović. Iako ga je tužila zbog seksualnog uznemiravanja, sud je osudio Obradovića samo zbog uvreda na njen račun.
Veliki oponenti u javnosti, ministar finansija u prethodnoj vladi Mlađan Dinkić i biznismen i lider Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić nisu sučeljavali svoje tvrdnje i na sudu. Karić je podneo tužbu jer ga je Dinkić nazvao "najvećim demagogom u Srbiji, jer priča narodu ono što želi da čuje". Međutim, dve strane nisu odmerile snage, jer se te 2005. godine, sadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja pozvao na imunitet.
Dinkić je tada objasnio da kada bi se odazivao na svaki sudski poziv ne bi imao vremena da se bavi svojim poslom.
Neki od političara su vatreno pred novinarima i kamerama najavljivali tužbe, ali su mnogi kasnije od njih odustajali. Nekadašnji potpredsednik vlade Nebojša Čović svojevremeno je podneo, pa povukao tužbu protiv Vojislava Šešelja, a Miodrag Isakov je nameravao da tuži tadašnjeg predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka. I Čanak je smišljao tužbu zbog toga što ga je Isakov povezivao s Nenadom Opačićem (uhapšen u "lovu na organizovani kriminal"). Čanak je, međutim, odustao od pokretanja sudskog spora.
Jovo Bakić, sociolog i predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu, primećuje da optužbe u javnosti i kasnije presude za klevetu nemaju veliki uticaj na opredeljenje birača.
– Sigurno je da onaj ko besramno vređa svoje političke protivnike može dobiti još veće simpatije kod onih koji bi i inače za njega glasali, ili bi pridobio još neki glas, ali sumnjam da može da privuče glasače svojih konkurenata. Ljudi glasaju za izvesne ličnosti zbog njihovih ideja i ponašanja, a ne zbog onoga što se u njima govori u javnosti. Borisa Tadića su nazivali raznim ružnim imenima, ali je opet postao predsednik Srbije – ističe Bakić. On dodaje da, iako kleveta i presuda ne mogu da pokolebaju mišljenje najvećeg broja građana ili da nadoknade već nanetu štetu, neki političari traže odluku suda zbog lične satisfakcije. "Nekada se zbog kleveta i uvreda pozivalo na dvoboj, a sada na sud", zaključuje Jovo Bakić.
--------------------------------------------------------------------------
Ivana Dulić-Marković: Tužila bih ponovo
Iako bi ponovo tužila svakog ko je okleveta, Ivana Dulić-Marković ističe da presuda protiv Cvetanovića nije otklonila strah koji oseća za svoju porodicu.
– Živim u zemlji u kojoj svako može da vas ponižava i vređa bez trunke stida. Sudska presuda tu ništa ne može. Naročito u mom slučaju kada osuđenom presuda nije ni opomena, jer on ponavlja isto krivično delo.
Ipak, mislim da odluka suda skreće pažnju na one kojima je jedina politika upravo to – iznošenje laži i uvreda – kaže Ivana Dulić-Marković.
[objavljeno: ]
