Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2011, 15:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić domaćin Gulu i liderima BiH

KARAĐORĐEVO -

Samit Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine počeo je danas u Karađorđevu uz učešće predsednika Srbije i Turske i tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH).

Na samitu učestvuju predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Turske Abdulah Gul, predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, kao i članovi Predsedništva te zemlje, Bakir Izetbegović i Željko Komšić.

Ovo je drugi trojni samit Srbije, BiH i Turske. Prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sastanak tri zemlje na najvišem nivou, posle izbijanja rata u BiH 1992. godine, održan je prošle godine u Istanbulu.

Nakon trilateralnog sastanka najavljeno je obraćanje učesnika novinarima.

Samit prati veliki broj novinara domaćih i stranih medija. Novinarima je kretanje ograničeno, ali su uslovi za rad u improvizovanom pres centru, koji se nalazi u vojnom šatoru, dobri.

Na putu ka Karađorđevu primetan je veoma veliki broj pripadnika policije i žandarmerije.

Pojedine političke partije u Bosni i Hercegovini kritikovale su današnji sastanak u Karađorđevu. Srpska demokratska stranka optužila je Tursku da ima "neootomanske ambicije".

Predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić pozdravio je održavanje sastanka, ali je ocenio kao "lošu simboliku" to što se sastanak održava u Karađorđevu.

U vojnoj rezidenciji u Karađorđevu pored Bačke Palanke pokojni predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević navodno su 1991. godine dogovarali podelu Bosne i Hercegovine.

Sastanak se organizuje tačno godinu dana nakon što su Tadić, Gul i tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić u Istanbulu potpisali deklaraciju kojom je naglašen značaj procesa nacionalnog pomirenja i spremnost da se preduzmu svi neophodni koraci kako bi se obezbedili regionalni mir, stabilnost i prosperitet.

U Istanbulu je dogovoreno da, s obzirom da je trilateralna saradnja do sada davala dobre rezultate, šefovi država institucionalizuju sastanke na visokom nivou i organizuju ih tri puta u dve godine, a ovo će biti prvi takav sastanak.

U dokumentu je istaknuta podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH u okviru njenih međunarodno priznatih granica.

Tadić, Gul i Silajdžić su u Istanbulskoj deklaraciji naglasili zajedničku viziju pristupa regionalnim pitanjima koja se ogleda u bezbednosti za sve, političkom dijalogu na visokom nivou, ekonomskoj međuzavisnosti i očuvanju multietničke, multikulturalne i multiverske društvene strukture u regionu.

U Deklaraciji je podvučen i značaj Saveta za implementaciju mira u BiH i pozitivna uloga koju u rešavanju problema u toj zemlji igra međunarodna zajednica, uključujući EU, Tursku, Rusiju i SAD.

Visoki zvaničnici Srbije, BiH i Turske složili su se da je neophodno preduzeti dalje korake ka evrointegracijama BiH i podržati reforme u toj zemlji za vreme procesa njenog pristupanja NATO-u.

Oni su se složili i da je potrebno proširiti trilateralnu saradnju na ekonomskom, kulturnom i i planu zaštite životne sredine.

Potpisivanje Istanbulske deklaracije je u Srbiji naišlo na podršku članica vladajuće koalicije i predstavljeno kao istorijski događaj, ali je srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović tada ocenio da je potpisivanjem Istanbulske deklaracije Silajdžić prekršio Ustav BiH, jer je, kako je naglasio, za potpisivanje takvog dokumenta bila potrebna odluka Predsedništva.

Radmanović je tada konstatovao da je Silajdžić bio u nezvaničnoj poseti Istanbulu i da zato nije mogao da prihvati nikakav dokument u ime BiH, a danas, kao predsedavajući Predsedništva BiH, i sastanak u Karađorđevu vidi kao neformalan, radni susret.

Susret u Karađorđevu odigraće se u klimi nove političke krize u BiH, budući da dva od tri konstitutivna naroda pružaju aktivan otpor trendu sve veće unitarizacije države koji podstiče deo međunarodne zajednice.

Hrvatski narodni sabor je u Mostaru pre nekoliko dana usvojio rezoluciju u kojoj se navodi da je u BiH nužno stvoriti više federalnih jedinica od kojih će bar jedna imati hrvatsku većinu.

Sa druge strane, u Republici Srpskoj se insistira na dejtonskoj arhitekturi BiH i u tom okviru uskoro će biti održan i referendum o postojanju Suda i Tužilaštva BiH.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...