Izvor: Politika, 11.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Srbija ponudila pravedan i trajan kompromis
Predlog da Albanci dobiju međunarodno garantovanu, suštinsku autonomiju, dok bi Srbija zadržala spoljnu politiku, odbranu, uz punu demilitarizaciju Pokrajine, i zaštitu verskog i kulturnog nasleđa Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je predlog Martija Ahtisarija za Srbiju suštinski neprihvatljiv i izrazio uverenje da naša zemlja može da uđe u Evropsku uniju, a da ne odustane od svog dostojanstva i istorijskog identiteta. "Ovaj dokument za nas je suštinski neprihvatljiv, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer ne uvažava suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom i, samim tim, dovodi u pitanje teritorijalni integritet naše zemlje", rekao je Tadić na sastanku najviših zvaničnika Beograda i Prištine u Beču.
On je u govoru, u koji je Tanjug imao uvid, naglasio da Ahtisarijev dokument nizom svojih odredaba "otvara put ka nezavisnosti Kosova i Metohije, i na taj način protivreči osnovnim načelima međunarodnog prava", koja bez ikakvih ograda štite suverenitet i teritorijalni integritet međunarodno priznatih država.
Tadić je podsetio da je Srbija je demokratska, međunarodno priznata država, članica Ujedinjenih nacija, u kojoj manjine, sem na Kosovu i Metohiji, imaju dobre odnose sa većinskim stanovništvom i u punoj meri učestvuju u političkom životu zemlje.
Prema njegovim rečima, Srbija je, s jasnom evropskom orijentacijom i uz sklonost kompromisu i sa poverenjem u UN, od prvog dana imala konstruktivan stav u političkim razgovorima o budućem statusu Kosova. "U okolnostima koje nisu uvek bile povoljne, naša država je uložila izuzetan napor da u svim bitnim pitanjima ponudi kosovskim Albancima realističan, pravedan i trajan kompromis", naglasio je Tadić.
On je podsetio da se kompromis koji je predložila Srbija sastoji u tome da Albanci u pokrajini dobiju veoma široku, suštinsku autonomiju, koja bi bila međunarodno garantovana, a Srbija bi zadržala mali broj izričito navedenih nadležnosti, kao što su spoljna politika, odbrana uz punu demilitarizaciju Pokrajine, i zaštita verskog i kulturnog nasleđa.
"Ako bi Ahtisarijev predlog bio prihvaćen, to bi bilo prvi put u novijoj istoriji da se jednoj demokratskoj, miroljubivoj zemlji oduzima teritorija da bi se zadovoljile političke aspiracije određene etničke grupe, koja uz to u susedstvu ima svoju matičnu državu", upozorio je predsednik Srbije.
Prema Tadićevoj oceni, pažljiva analiza bečkih pregovora pokazala bi da su Rezolucija 1244 i Rukovodeći principi Kontakt grupe mogli biti iskorišćeni da se približimo rešenju i da su tom smislu "bečki pregovori pre svega bili jedan niz propuštenih prilika".
Sada, rekao je, treba videti šta se može učiniti da se sadašnja etapa pregovaračkog procesa nastavi nečim što bi otvorilo put sporazumnom, obostrano prihvatljivom rešenju.
Tadić je u tom kontekstu upozorio da "do istorijskog pomirenje Srba i Albanaca ne može doći nametanjem nezavisnosti Pokrajine". "Bolje je strpljivo tragati za sporazumnim rešenjem nego presecati stvari jednim potezom", rekao je Tadić i ponovio da se Srbija zalaže za sporazumno, obostrano prihvatljivo rešenje, do kojeg treba doći pregovorima, uz spremnost na kompromis i uspostavljanje poverenja između dveju strana.
On je posebno istakao da je čvrsto uveren da Srbija može ući u Evropsku uniju, a da ne odustane od svog dostojanstva i istorijskog identiteta. "Kažnjavanje i osveta nisu deo evropske politike", podsetio je Tadić i naglasio da su građani Srbije nepokolebljivi u svom opredeljenju da budu deo Evrope.
[objavljeno: 11.03.2007.]
