Izvor: B92, 01.Okt.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Ne predlažem podelu
Beograd -- Ne predlažem podelu Kosova, o tome mogu da razmišljam samo ako sve ostale mogućnosti budu iscrpljene, pojasnio je predsednik Srbije Boris Tadić.
Nakon polemika u javnosti o njegovom stavu da je spreman da razmišlja i o podeli Kosova kao jednoj od opcija, predsednik Srbije Boris Tadić obratio se javnosti. Tom prilikom, Tadić je, osim što je ponovio već poznate stavove državne politike o Kosovu, naveo da ne predlaže podelu Kosova, već da o tome može da razmišlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo ako sve ostale mogućnosti budu iscrpljene.
"Nijednog trenutka ne prelažem druga rešenja, niti predlažem pitanje podele Kosova. To pitanje diskutuju intelektualci u Srbiji i u međunarodnoj javnosti, i to jeste jedna od opcija koja je svih ovih godina bila naglašavana kada je u pitanju budući status Kosova", navodi on.
"Rekao sam, još jednom potvrđujem, da o tome mogu da razmišljam samo u slučaju da su sve ostale mogućnosti iscrpljene, a da li bih se priklonio takvom rešenju, o tome je sasvim hipotetički govoriti danas", kazao je Tadić.
"Time još jednom potvrđujem jedinstvenost politike Srbije kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Principijalan, konzistentan stav i takva politika neće se menjati", istakao je predsednik Srbije.
Tadić je rekao i da će Srbija i dalje nastojati da dobije podršku za inicijativu da Generalna skupština UN zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova.
"Usvajanje takve rezolucije obezbeđuje stabilizaciju političkih prilika na prostoru čitavog Balkana, ne samo Srbije, i prenošenje pitanja utvrđivanja budućeg statusa Kosova sa političkog na pravni teren", kaže on.
"I sledeća činjenica i naša politika vezana za Kosovo i Metohiju jeste da će Srbija, braneći vlastiti integritet, upotrebljavati samo pravna i diplomatska sredstva", rekao je on.
Tadić je najavio da se od danas nalazi u poseti Nemačkoj, gde će se narednih dana sastati sa visokim tamošnjim zvaničnicima i posetiti velike kompanije.
Tadić će u Berlinu razgovarati sa predsednikom Nemačke Horstom Kelerom, saveznom kancelarkom Angelom Merkel i ministrom spoljnih poslova Frankom Valterom Štajnmajerom. O tome čitajte u posebnoj vesti.
Komentari na izjavu predsednika Tadića
Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko ponovio je da je ta misija UN protiv podele Kosova i naveo da izjave predsednika Srbije Borisa Tadića neće uticati na dijalog UNMIK-a sa vlastima Srbije.
"Naš stav je uvek bio jasan i to nije bio samo naš stav, već i stav Kontakt grupe. Ne treba da bude podele Kosova", rekao je Ivanko na konferenciji za novinare u Prištini komentarišući izjave Tadića u kojima se pominje podela Kosova.
Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter kaže da su SAD "protiv podele Kosova i da su privržene razvoju Srbije i Kosova kao dve razvijene zemlje u okviru Evropske unije".
Manter je na konferenciji za novinare u Užicu rekao da nije video transkript Tadićeve izjave u kojoj se pominje podela Kosova, ali da su ga o tome obavestili članovi Vlade Srbije i ubedili ga da ono što je srpski predsednik rekao nije dobro preneto javnosti.
Ambasador je dodao da "SAD daju punu podršku ideji razgovora i dogovora Beograda i Prištine", jer je "uvek dobro da Srbija i Kosovo razgovaraju o ideji zajedničke budućnosti".
Kooordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da ona "pokazuje da Beograd nema strategiju za Kosovo i da se vraća na mitove iz arsenala Dobrice Ćosića".
"Najavom da postoji mogućnost podele Kosova ako budu iscrpljene sve opcije za status pokrajine, predsednik Srbije zapravo poručuje - nemoćan sam da upravljam Kosovom", rekao je Janjić u intervjuu za list Danas.
Janjić smatra i da bi eventualna podela Kosova ugrozila čitav region i dovela do zamene teritorija i iseljavanja Srba koji bi ostali pod vlašću Prištine.
Bivši šef diplomatije Goran Svilanović, s druge strane, smatra da se Srbija "posle nekoliko godina parola i busanja u grudi vraća životnoj politici".
On je za novosadski Dnevnik ocenio da "očigledno dolazi vreme kada stvari počinju da se sagledavaju u realnim okvirima".
"Bio sam uveren da će Srbija povući ovakav potez, samo priznajem da sam mislio da će se to dogoditi tek kroz neki mesec", rekao je Svilanović.
Prištinski dnevnik "Koha ditore" piše da međunarodna zajednica i kosovske vlasti treba veoma ozbiljno da shvate izjave predsednika Borisa Tadića da je podela Kosova i dalje jedna od opcija. Izjava može imati za cilj i provokaciju situacije na Kosovu, dodaje taj list.
U komentaru se navodi i da bi podelom "veliki gubitnici bili i kosovski Srbi, jer Albanci u tom slučaju ne bi imali nikakvog razloga za sprovođenje Ahtisarijevog plana i decentralizacije".
Dimitrijević: Očekivano
Izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da o podeli Kosova razmišlja samo u slučaju da su sve ostale mogućnosti iscrpljene, direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević prokomentarisao je kao očekivanu.
Gostujući u emisiji Kažiprst Radija B92, on je rekao da ta ideja o podeli postoji već duže vreme.
Profesor Dimitrijević ne vidi ništa loše u inicijativi Srbije pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija da se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti samoproglašenja nezavisnosti Kosova jer ta inicijativa premešta to pitanje na pravno objektivan prostor.
"Ta inicijativa je u našoj zapaljenoj atmosferi najrazumniji potez i onda se dobija savetodavno mišljenje, koje može da vam ojača poziciju za nove razgovore, a onda se može pokazati da neke od velikih sila, a na kraju krajeva i kosovski albanski političari, ne mogu da urade sve što im padne na pamet", kaže Dimitrijević.
U slučaju ishoda koji Srbija očekuje, Dimitrijević kaže da niko realističan ne očekuje da će zemlje povući svoja priznanja. Nikada u istoriji se nije desilo da jedna ozbiljna zemlja koja je priznala neku državu to onda povuče.
Ako se utvrdi da je u slučaju priznavanja nezavisnosti Kosova kršeno međunarodno pravo, nastao bi oprez i talas priznavanja bi bio zaustaljen.
Ako se, međutim, utvrdi da pravo nije kršeno, onda se ne može to braniti od onih koji su ionako želeli da priznaju" Kosovo, smatra on.
Profesor Dimitrijević dodaje da nije istina da se EU ne može ući bez teritorijalnog rešenja, podsećajući na slučaj Kipra, za koji se od 1974. godine traži rešenje.
On smatra da je najjači argument Srbije to što je Kosovo, koje je bilo pod međunarodnom upravom, priznato bez saglasnosti UN.
Povodom najava da bi EU mogla imati zajednički i uzdržan stav o toj inicijativi, Dimitrijević je rekao da je to prilično razumno i da se u EU iskreno želi odvojiti pitanje statusa Kosova od članstva Srbije u EU i to je neka vrsta ustupka.
