Izvor: B92, 18.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić, Marović i Basesku o Kosovu
Beograd, Vašington -- Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Rumunije Trajan Basesku slažu se da rešenje statusa Kosova ne sme biti nametnuto.
Basesku je ponovio stav Rumunije da se na Kosovu mora poštovati princip nepovredivosti granica, a do rešenja se mora doći u pregovorima, a nikako nametanjem. Predsednik Rumunije izjavio je da, kad je reč o rešenju statusa Kosova, Bukurešt neće menjati svoj osnovni princip u spoljnoj politici, koji se zasniva na nepovredivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << državnih granica.
"Rešenje statusa Kosova ne sme biti nametnuto već jedino postignuto pregovorima", rekao je Basesku na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Basesku je predložio da bi sve države zapadnog Balkana trebalo da naprave zajednički manifest u kojem bi izrazile težnju da postanu članice Evropske unije. Predsednik Boris Tadić rekao je da poštuje stav Baseskua o budućnosti Kosova, koji je gotovo identičan sa njegovim i zasniva se na poštovanju državnog integriteta Srbije.
Na današnjem sastanku s predsednikom Rumunije u Beogradu, predsednik SCG Svetozar Marović zahvalio je Rumuniji na podršci koju pruža SCG na njenom putu evropeizacije. Marović je, takođe, zahvalio Baseskuu zbog stava Rumunije o budućem statusu Kosova i dodao da "kada bi svi lideri zemalja zapadnog Balkana imali stav kao Bukurešt, lako bi se došlo do demokratskog i kompromisnog rešenja statusa Kosova". Marović je naveo da Kosovo u budućnosti vidi u evropskim procesima i u nepromenjenim granicama. On je istakao i da bi jednostrano rešenje dovelo do dugoročne nestabilnosti.
Boris Tadić rekao je da je izaslanik SAD za pregovore o Kosovu Frenk Vizner izrazio uverenje da učešće Srba u institucijama Kosova može biti korisno.
Predsednik Srbije Boris Tadić je, prenoseći utiske sa sastanka sa Viznerom, koji je održan u ponedeljak, rekao da je saglasan sa takvim stavom, pod pretpostavkom da to ne unese dodatne tenzije među predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije. Prema njegovim rečima, stav SAD je da su sva rešenja za Kosovo moguća, ali Srbija brani svoj stav, brani svoj državni i politički interes na Kosovu.
Vizner: Šta sam rekao
Izaslanik SAD za pregovore o statusu Kosova Frank Vizner izjavio je da su ga zvaničnici Srbije i zvaničnici Srbije i Crne Gore detaljno upoznali sa svojim pristupom pregovorima i ocenom procesa pregovora o Kosovu, koji je počeo pregovorima o decentralizaciji u Beču. Vizner je rekao da nije upoznat s planom Vlade Srbije o budućem statusu Kosova, iako je čuo za takav dokument.
Vizner je negirao da je tokom nedavne posete Skoplju govorio o nezavisnosti Kosova kao konačnom rešenju: "Ja sam video te izveštaje iz novina koje su došle iz Skoplja, ali jasno se sećam šta sam rekao. Ono što sam rekao vama, rekao sam i novinarima u Skoplju. Dakle, ja sam naglasio i tom prilikom da smo mi tek u procesu pregovora, a smatram da jednu od vitalnih uloga ima i makedonska vlada, te sam svakako hteo da čujem i njihovo stanovište, kakva je njihova ideja o tim pregovorima. SAD pregovaraju zajedno sa članovima Kontakt-grupe o konačnom rešenju Kosova, a pravi redosled jeste da prvo rešimo najvažnija pitanja, najvažnija pitanja za Srbe i druge manjinske zajednice koje tamo žive. Do sada je predsedavajući Ahtisari imao tri sastanka koja su posvećena decentralizaciji, a zatim tek treba da se obave sastanci koji su posvećeni crkvi ili pravima. Prema tome, smatram da nećemo krenuti i završiti stvari već treba krenuti od početka."
Frank Vizner je objasnio i da njegova poseta Beogradu predstavlja deo misije koja je posvećena poseti regionu. Prema njegovim rečima, poseta je započeta u Briselu, a biće nastavljena obilaskom zemalja u regionu koje su važan činilac u procesu određivanja statusu Kosova. Vizner je naveo i da je u razgovorima u Beogradu izneo kompletno stanovište SAD-a o statusu Kosova koje sadrži tri tačke.
"Došao sam da razgovaram sa vašom vladom o konačnom statusu i to o konačnom statusu o kojem će biti odlučeno u toku ove godine, dakle do kraja 2006. SAD veruju da je hitno i važno da se o konačnom statusu donese odluka u toku ove godine, ukoliko želimo da se mir očuva i da region napreduje i da dođemo do prosperiteta i stabilnosti. Naše mišljenje je, odnosno to je druga tačka, da se pregovori tiču direktno zaštite interese srpske manjine, odnosno srpske zajednice na Kosovu, kao i drugih manjinskih zajednica. Mi se sastajemo u trenutku kada se raspravlja o decentralizacija i opštinama, kao i što očekujemo da će se raspravljati o religiji, kulturi, zaštiti tog kulturnog nasleđa. SAD smatraju da je to od velike važnosti za budućnost Srba i drugih zajednica koje žive na Kosovu i da ova stvar zadire u suštinu svih ljudskih prava, ne samo Srba, već i drugih zajednica koje žive na Kosovu", kaže Vizner.
"Treća stvar, imao sam priliku da ponovim vašoj vladi da ono što mi danas radimo jeste od vitalnog značaja za buduće odnose SAD i Srbije. Ukoliko dobro obavimo ovaj posao na Kosovu, dakle, ukoliko dobro rešimo pitanje Kosova, to će imati značaja i za buduću ulogu Srbije u vezi sa evroatlantskim integracijama i uopšte za njenu budućnost. Imao sam iskrene razgovore i čuo sam kakvo je Vladino stanovište o ovim pitanjima. Čuo sam ono što je meni bilo potrebno i što mi je najvažnije da saznam kakvo je stanovište Vlade Srbije", kaže Vizner.
Polt: Nema unapred određenog rešenja
Ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt izjavio je danas da ne postoji unapred određeno rešenje za status Kosova.
"Pošto pregovori o konačnom statusu Kosova još nisu završeni, nema nikakvog unapred određenog rešenja i napisi u medijima o tome da je to već poznato samo odvlače pažnju sa važnih problema o kojima bi trebalo da se razgovara", istakao je on.
"Jasno smo rekli da je sada trenutak da u fokusu pregovora budu prava srpske zajednice i ostalih manjina i ono što mi, kao članovi Kontakt grupe, želimo da vidimo jesu rešenja vezana za slobodu kretanja, bezbednost i imovinska prava", naglasio je Polt.
On je ponovio da je želja vlade SAD da pregovori o Kosovu budu gotovi do kraja godine.
Komentarišući zahteve Albanaca sa juga Srbije da se taj region pripoji Kosovu, ukoliko ono bude nezavisno, Polt je rekao da je "pozicija SAD da je to unutrašnje pitanje Srbije koje nema nikakve veze sa Kosovom".
Šlezinger: Vizner od Beograda tražio da bude realan
Analitičar vašingtonskog Instituta Vudro Vilson, Martin Šlezinger, izjavio je da je Vizner od srpske strane tražio samo da u pregovorima bude otvorena i realna i da ne napušta pregovore jer bi time stvorila situaciju u kojoj bi rešenje moralo da bude nametnuto.
Komentarišući poruke izaslanika SAD da Beograd bude konstruktivan u pregovorima o Kosovu zarad ulaska u Evropsku uniju i NATO, Šlezinger je za BBC rekao da je poruka SAD da u vezi s budućnošću Pokrajine postoji određen stepen neminovnosti. "Kosovo više neće biti deo Srbije, barem ne politički, ali poruka Vašingtona je da pregovore koji ka tome vode treba sprovesti tako da i Srbija ima koristi", objasnio je Šlezinger.
On dodaje da Vašington želi da se Srbiji okončanjem tih pregovora otvori put ka Evropskoj uniji, Partnerstvu za mir i NATO-u i ka uključivanju i Srbije i Kosova u procese integracija u kojima pitanja granica i manjina neće biti toliko značajna.
Martin Šlezinger objašnjava da Vašington želi da se do rešenja dođe u pregovorima, jer bi, na primer, nametanje nezavisnosti Kosova moglo da izazove nove probleme na Balkanu. On kaže da je trenutnom situacijom nezadovoljno dva miliona Albanaca na Kosovu, ali da bi u slučaju nametanja nezavinosti moglo biti nezadovoljno sedam ili osam miliona Srba, dva miliona Makedonaca i Grci i Crnogorci. "Zbog toga moramo da budemo vrlo pažljivi, i ljudi poput Viznera vrlo dobro to znaju", objašnjava Šlezinger.
.jpg)
