Izvor: B92, 21.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tabloidizacija dnevne štampe
Beograd -- Tokom protekle dve godine snažan proces tabloidizacije zahvatio je dnevnu štampu u Srbiji.
Tabloidi su zauzeli prostor koji je tradicionalno pripadao ozbiljnoj jutarnjoj štampi, rezultat je istraživanja o tabloidizaciji dnevne štampe koju je sproveo IREX. Ono što bitno razlikuje naše tabloide od tabloida razvijenih zemalja jeste to što iza naših ne stoji ekonomski, već čisto politički interes, pokazuju istraživanja.
Tabloidizacija nije proces >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << karakterističan samo za Srbiju. Ona je u poslednjih deset godina snažno prisutna u svim zemljema u regionu, ali naši tabloidi potpuno su drugačiji od ostalih, ocenjeno je na okruglom stolu o tabloidima.
Autor istraživanja "Tabloidizacija štampe", Snježana Milivojević, kaže: "Ono što je specifično za štampu u našoj zemlji za talas tabloidizacije ovde je činjenica da to nisu samo komercijalni razlozi u pozadini, ali da zbog intenzivnih političkih promena i konfliktne situacije ta štampa ovde ima uzlazni ili gotovo isključivo politički fokus."
Direktor Centra za profesionalizaciju medija, Stevan Nikšić, rekao je: "Tabloidi na zapadu su ozbiljni listovi u kojima kao i u svim drugim normalnim listovima nema zezanja sa činjenicama, činjenice su svetinja. Pogledajte kako izgledaju naši tzv. tabloidi, imaju gomilu laži svi znaju da su to izmišljotine i niko se zbog toga ne uzbuđuje."
Novinar Milan Milošević napominje: "Kad odete na galeriju skupštine Srbije i vidite šta se čita, da se čita žuta štampa više nego ozbiljna. Dakle, faktor zagađivanja dolazi iz sfere političke elite koja bi ustvari trebalo da povlači poteze ka uređenju javne komunikacije."
Na okruglom stolu ocenjeno je da pojedini mediji u Srbiji funkcionišu kao kancelarije nekih centara moći koji te medije po potrebi koriste da uznemire i uzbune javnost. Istraživanje je pokazalo da tabloidi prvenstveno utiču na emocije, a ne na razum čitalaca.
Učesnici okruglog stola složili su se da za haotično stanje u našoj štampi nisu krivi isključivo tabloidi, već i zakon koji im omogućava da ne otkrivaju imena svojih vlasnika i finansijera kao i novinara koji pišu pojedine tekstove. Oni su upozorili i na standard na kome insistira Savet Evrope - da zemlje članice moraju jasno da navedu ko finansira medije da bi se onemogućila zloupotreba novca, tj. da bi se sprečilo da neko stekne isuviše veliku mogućnost da utiče na medije.
