Izvor: Kurir, 03.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TITO JUGU STVORIO, PA RAZORIO
BEOGRAD - Od nasleđa legendarnog vođe partizanskog pokreta i osnivača druge Jugoslavije nije ostalo ništa, ali ga zato ne treba nekritički ignorisati ili negirati, već ozbiljno i objektivno proučavati, bez ideološke i političke propagande, kažu srpski istoričari.
Povodom 30. godišnjice Titove smrti, koju će njegovi saborci i "jugonostalgičari" obeležiti sutra, oni su istakli da je nesporno reč o istorijskoj ličnosti, veštom vojskovođi i državniku. Prema njihovoj oceni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Broz je na međunarodnom planu vodio realnu politiku i uspeo da jednoj maloj zemlji obezbedi mesto i ugled u svetu, ali se ne može amnestirati ni od "ličnih zasluga" za propast Jugoslavije.
- Broz je u jednom intervjuu izjavio da ostavlja tri velika dela: bratstvo i jedinstvo, samoupravljanje i nesvrstavanje. To njegovo nasleđe trajalo je samo nekoliko godina nakon njegove smrti, ako ga je uopšte nadživelo, imajući u vidu sve teškoće s kojima se suočavalo još za njegovog života - podsetio je istraživač Balkanološkog instituta SANU Čedomir Antić.
Profesor istorije Jugoslavije na beogradskom Filozofskom fakultetu Ljubomir Dimić smatra da je Broz imao veći značaj kao političar i državnik na svetskoj, nego na domaćoj sceni, jer je već u susretima sa Čerčilom i Staljinom shvatio šta je realna politika. To saznanje mu je kasnije veoma koristilo u sukobu sa Staljinom 1948. godine i traženju podrške na Zapadu. Broz je nastojao da se posle Staljinove smrti izmiri sa Rusima, ali je uvideo da u vreme hladnog rata i blokovskog svrstavanja nije dobro oslanjati se na jednu velesilu i krenuo da upozna neki "treći svet".
- Taj svet je godinama bio na margini svetske istorije i politike i težio da se uzdigne u antikolonijalnim revolucijama, ali to nije mogao da uradi sam. Broz je bio jedini evropski političar koji je u tom svetu počeo da traži spoljnopolitičku alternativu - naveo je Dimić i dodao da je bitan uzrok krize bila i vladajuća partija - Savez komunista Jugoslavije - čije okoštale strukture nisu razumele promene, niti bile spremne da na vreme preduzmu neophodne reforme, a u tom procesu je "kočničar" bio i sam Broz.
- Jugoslavija se suštinski raspala mnogo ranije nego što se misli, već 70-ih, a ono što je usledilo krajem 80-ih godina samo je epilog. Bila je to posledica pobede konfederalističke struje koju je predvodio Edvard Kardelj - podsetio je Predrag J. Marković iz Instituta za savremenu istoriju.
Kriza počela još šezdesetih
Na unutrašnjem planu, Brozova politika pokazala je slabosti i prve znake krize već početkom šezdesetih godina, smatraju istoričari. Državni dug iznosi milijardu i sto miliona dolara, privreda radi sa 60 odsto kapaciteta, zarade radnika su iznad njihove produktivnosti, a 30 odsto robe takvog kvaliteta ne nalazi tržište za plasman.
- Zapuštenu ekonomiju, koja je bila posledica planske privrede, nije bilo moguće reformisati dogovornom ekonomijom, pa reforma i prelazak na tržišnu privredu imaju katastrofalne posledice, a privredni rast zemlje je sa sedam odsto sveden na nulu - objasnio je Dimić.
Ispostavilo se da je samoupravljanje ekonomski nerentabilno i, mada je to shvatao, Tito nije dozvolio da se sistem menja, već samo "dizajnira", smatrajući da je to "najbolji izvozni proizvod Jugoslavije" i da bi svaka kritika samoupravljanja uništavala ugled zemlje u inostranstvu.
