Izvor: B92, 29.Jul.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svoboda o Zapadnom Balkanu
Ljubljana -- Hanes Svoboda od Srbije očekuje "realističniji pristup po pitanju Kosova" i hvali visok stepen odgovornosti kosovskih lidera.
Evropski poslanik, član odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove i potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom, u svojoj analizi, napisanoj za slovenački institut "Ifimes", pod naslovom "Zapadni Balkan između irskog 'ne' i slovenačkog predsedavanja", predstavio je pregled trenutne situacije u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << regiji i njene perspektive za uključivanje u EU.
Svoboda piše da je po zaključku slovenačkog predsedavanja EU moguće opaziti određen napredak i spremnost lidera balkanskih regija u oblasti pridruživanja EU, ali i da "smo još uvek svedoci visokog nivoa nestabilnosti i neizvesnosti".
Svoboda dodaje da je slovenačko predsedništvo EU, uprkos teškoj situaciji u EU, Srbiji i Savetu Bezbednosti UN, uspešno tretiralo važno pitanje Kosova, dok drugi problem između Makedonije i Grčke nije moglo da reši, odnosno nije bilo moguće postići kompromis "oko bizarnog pitanja imena".
U svojoj analizi Svoboda između ostalog piše da je Srbija u međuvremenu izabarala proevropsku vladu, iako se radi "o posebnoj koaliciji između demokrata i socijalista nekadašnjeg lidera Slobodana Miloševića", dodajući da proevropska usmerenost nove vlade zahteva njenu punu saradnju sa haškim tribunalom, ali i "ralističkiji pristup po pitanju Kosova".
"Od Srbije doduše ne možemo da očekujemo da već u ovom trenutku prihvati i prizna nezavisnost Kosova, ali će morati da prihvati primereniji pristup, koji će doneti više koristi Srbima, naročito na jugu Kosova, gde dosta njih živi u malim, raspršenim selima", piše Svoboda.
On dodaje da će tome malo pomoći ekstremni stavovi i izjave srpskih lidera u Severnoj Mitrovici, kao i da je onima koji žele da sarađuju sa kosovskim vlastima potrebna finansijska i politička podrška.
Sa druge strane, Svoboda smatra da je Kosovo pokazalo visok stepen odgovornosti njegovih lidera, naročito predsednika vlade, Hašima Tačija, iako su još uvek prisutni ogromni privredni i socijalni problemi.
Svoboda nedavnu donatorsku konferenciju, u Parizu, za Kosovo ocenjuje kao uspešnu, ali dodaje da su za efikasnu apsorpciju sredstava i sprečavanje njihovog nestajanja na Kosovu potrebne jake administrativne sposobnosti i politički sistem sa unutrašnjim nadzorom korupcije.
"U toj oblasti pomoć mora da obezbedi i misija Eulesks", piše Hanes Svoboda u analizi.
Svoboda zaključuje da trenutnu stabilnost u regiji ne ugrožava nikakav neposredan konflik, ali da se uprkos tome ne može govoriti o stvarnoj stabilnosti "koja bi nam omogućila da zaista zadovoljno odahnemo".
"Nakon negativnog rezultata irskog referenduma pojavile su se nove neizvesnosti na Balkanu. Brojni političari u EU, naročito francuski predsednik Nikola Sarkozi su dalje širenje uslovili ratifikacijom Lisabonskog ugovora", piše Svoboda.
On dodaje da je za regiju pozitivan signal da mora da očuva trenutnu stabilnost i poboljša političku, privrednu i socijalnu situaciju.
"Državama u regiji je potrebna podrška, ali i jak pritisak da ne bi zbog malih interesa zalutale sa evropskog puta", smatra Svoboda koji u tome vidi i važnu ulogu Slovenije, koja bi svoje poteze morala da usklađuje sa susednim državama EU u regiji, Austrijom, Mađarskom i Bugarskom.
"Balkanu je još uvek potrebno dosta pažnje i zalaganja EU. Osnivanje Unije za Sredozemlje i slične Unije za Crno more ne sme da odvrati našu pažnju sa jugoistočne Evrope", zaključuje Hanes Svoboda.
