Izvor: Politika, 17.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi vladini saveti
Vlada Srbije ima 30 privremenih radnih tela, od kojih tri imaju predznak nacionalni
Osnivanjem Nacionalnog saveta za infrastrukturu, na čijem čelu je predsednik države Boris Tadić, Vlada Srbije zaokružila je broj svojih privremenih radnih tela, odnosno saveta, radnih i ekspertskih grupa, na trideset. Osim ovim savetom, predsednik Tadić, uz premijera, rukovodi i Savetom za nacionalnu bezbednost.
Sve do sredine prošle godine, na spisku su bila čak 93 saveta. Iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se neki nisu sastajali godinama, ukinuti su tek u maju prošle godine kada je potpredsednik vlade Božidar Đelić napravio „čistku” i njihov broj sveo na 46. U međuvremenu, za proteklih godinu dana, ukinuto ih je još 16. Međutim, kako se pokazalo, običaj je svake vlade da osniva različite savete, te bi trebalo očekivati da se za mandata vlade Mirka Cvetkovića osnuje još neko savetodavno telo.
Zanimljivo je da su pre 2001. godine osnovana svega tri ovakva tela – Savet za pitanja starosti i starenja, Koordinaciono telo za regionalni razvoj i Odbor za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, a onda je nastala prava pomama za osnivanjem saveta pa ih je za šest godina formirano čak 90. Od tri saveta iz „Miloševićevog vremena” ukinut je onaj kome je posao bio negovanje tradicije oslobodilačkih ratova. Za većinu saveta koji su postojali proteklih godina javnost gotovo da i nije čula, a slična je situacija i sa onima koji sada rade (za borbu protiv trgovine ljudima, konsolidaciju „Zastave” , za kontrolu duvana, za Projekat katastra nepokretnosti i upis prava u Republici Srbiji")
Nakon petooktobarskih promena kao jedno od prvih savetodavnih tela nove vlade formiran je Savet za borbu protiv korupcije. Iako je savetodavno telo vlade, od samog formiranja Savet za borbu protiv korupcije nije bio u ljubavi sa svojim poslodavcem – Vladom Srbije. Od osnivanja ovo telo je napustilo čak šest članova.
I oko nekih drugih saveta dizala se velika prašina. To je bio slučaj sa Savetom za medijsku promociju Srbije, koji je osnovan u oktobru prošle godine na predlog Predraga Bubala, tadašnjeg ministra za trgovinu i usluge. Ambiciozna zamisao vrlo brzo se našla na meti kritike. Za predsednicu saveta imenovana je Milka Forcan, potpredsednica „Delta holdinga” što su mnogi protumačili kao sukob interesa, jer bi ona, kako se govorilo, mogla svoj položaj da iskoristi za promociju kompanije za koju radi.
Generalni direktor Mek Ken Eriksona Srđan Šaper, koji je bio predložen za jednog od članova saveta odmah je rekao da ne želi da učestvuje u njegovom radu, a tadašnji savetnik premijera Koštunice Srđan Đurić i savetnik ministra Mlađana Dinkića, direktor marketinške agencije „Fokus” Igor Avžner, napustili su savet koji je došao na loš glas, odmah po njegovom osnivanju. U Vladi Srbije, kažu, da ovaj savet ni do danas nije zaživeo, odnosno da samo formalno postoji.
I Savet za ravnomerni regionalni razvoj na čijem čelu je bio Bajram Omeragić našao se na meti kritike, pre svega zahvaljujući svom predsedniku koji je povremeno prisustvovao sednicima Vlade Srbije. On se pravdao da to čini na poziv premijera Vojislava Koštunice, jer je tema regionalnog razvoja top-tema kada se razgovara o ulasku u EU. Uostalom, kako je objašnjavao, on nije jedini već su tu i Tanja Miščević, direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU, koja čak ima i svoju stolicu, i guverner Radovan Jelašić.
Neke od saveta (za nacionalnu bezbednost, nacionalni investicioni plan, za saradnju sa Haškim tribunalom, za Kosovo i Metohiju, za reformu državne uprave) osnovala je vlada kao svoja tela dok su ostali, poput Saveta za prava deteta, za bezbednost i zdravlje na radu, za sprovođenje strategije razvoja socijalne zaštite, za reformu sistema penzijskog osiguranja, za održivi razvoj, ravnopravnost polova, osnovala pojedina ministarstva i oni su pod njihovom ingerencijom. Svega tri saveta imaju prefiks „nacionalni” i to Savet za konkurentnost, za saradnju sa Haškim tribunalom i novoosnovani za infrastrukturu.
Članovi saveta, tvrde u vladi, ne primaju nadoknadu za svoj rad. Prema Zakonu o vladi, njihova funkcija je da razmatraju pojedina pitanja iz nadležnosti vlade i daju predloge, mišljenja i stručna obrazloženja. Obavezni su da izveštaj o radu podnose nadležnom odboru najmanje svakih 60 dana, a vladi najmanje svakih 90 dana. Ako je tako, onda se postavlja pitanje kako su neki saveti koji su prestali da se sastaju, a kamoli nekome da podnose izveštaj ipak opstali.
J. Cerovina
[objavljeno: 18/07/2008.]
