Izvor: 011vodič.com, 25.Feb.2015, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Svi smo mi krivi za sve” F.Dostojevski
Draga omladino, gnusno je biti izdajnik, a još gnusnije saučesnik u izdaji, sitna, bedna zaverenička duša. Pogan je to karakter. Kobna je sudbina njegova. Ne može joj se verovati, nikada više. Jer, znate Vi, svojstveno je to Vašem dobu, jednako dobro kao i mi, – ko je kukavica jednom bio, navek je to i ostao; ko je prevario – prevariće opet.
Vreme je zato da se pogledamo u oči. Čestito i smelo. Vreme je da to učinimo, jer se računi moraju podnositi. A ovo nije običan račun, >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << on se ne može izmeriti novcem, već čašću i Slobodom. Ovaj račun se plaća mestom u istoriji svog Naroda. Omladino srpska, Svako vreme ima svoje breme, traži i nalazi vlastite ideje, lične junake i sopstvene puteve. Dobro je i blagorodno kada se oni ugrađuju u prethodne nacionalne domete i nastavljaju u jedinstveni, sveobuhvatni proces. Tako se od ideje stvaraju dela, junaci prerastaju u istorijske ličnosti a putevi postaju identitetske vertikale jedne nacije. Ali avaj… Naš Narod mudro zbori: „Starije slušaj, ali za njima ne idi”. I zato Vi, nemojte poći našim tragom, ni slučajno, potonućete u gustom glibu malodušnosti. Ne krećite stopama svojih očeva ( tj. nas, predstavnika zrele srednje generacije ), jer ni oni nisu išli tragom svojih očeva.
Mi smo svoje očeve obmanuli odustajući od prkosa koji je krasio čitav naš nacionalni karakter i koji nas je kroz istoriju stvarao i u njoj predstavio celokupnoj civilizaciji na najblistaviji način. Da, mi smo odustali, na štetu teritorijalnog integriteta naše Otadžbine. Sve u korist njene okupacije. Ne pitajte se zašto smo ćutali kada je bilo najteže, a ćutali smo uporno, ne tražite razlog više da razumete to gromoglasno ćutanje naše generacije. Svako ćutanje svedoči o ruševinama. A naša najveća ruina nije naša tranziciona drama, nije naša država, možda ne ni naša licemerna moralna hrabrost, pa čak ni naša unakažena savest, naša najveća ruina jeste naša jedna i jedina Otadžbina. Jer Otadžbina je više, mnogo više od međe i graničnog prelaza. Otadžbina je nežna, topla briga seljaka u uzoranom polju kada mu se pogled vine ka kišnim oblacima, zavijorena zastava na jarbolima sportskih borilišta i graja školskih dvorišta; Otadžbina je onaj večni eho Miloševog zaveta u tmini kneževe večere, bolna tišina na obalama Vida i odjek jauka jasenovačkih mučenika. Otadžbina je hladna noć na barikadama…
Mi smo o svemu tome ćutali. O, kako smo ćutali. Vaša plemenita obaveza, dostojna istorijskog i moralnog podviga jeste zato da prezrete naše kukavičko ćutanje. Ne ustručavajte se da to učinite. Nećete uraditi ništa nečasno i sramno. Naprotiv. Pred vrhunskim sudom nacionalne istorije biće to čin najuzvišenije brige prema Otadžbini, kojim se od vaših očeva, privremeno prekinuti identitetski kontinuitet, ponovo uspostavlja. Omladino srpska, nije toliko strašno što smo Vas uvukli u kaljugu, iz kaljuge se može izaći, licemerno je, međutim, i pogano, što smo ukaljavši svoj, gotovo i Vaš obraz ukaljali. Obmanusmo Vas da ćemo od Otadžbine napraviti bogato i blagorodno zajedničko dvorište u kojem će biti mesta za svačiju brazdu i svačiji vrt, da ćemo izgraditi ozbiljnu, prosperitetnu i nadasve časnu državu. Ne, ništa od toga. Neumesno je i podlo sada govoriti: ne, nismo u tome učestvovali baš mi, vlast je kriva, ona je to uradila. Mizerno je klicati fraze poput onih u čijoj je osnovi ideja da je Narod sam birao, pa kako je birao, tako je i zaslužio. Naprotiv, mi, upravo svi mi koji se sa režimom nismo slagali i pri tome svakodnevno nesuvislo gunđali sebi u bradu – krivi smo. Naša je odgovornost tim više, dramatičnija i kobnija. Najviše smo ćutali kada smo najglasnije kritikovali vlast ( kritikovali smo u veb kružocima ), najmanje smo delali kada smo pozivali na delanje ( uvek da neko prvi stane na čelo kolone i preduzme konkretne korake a mi da se kanda, hrabro pridružimo). Kada smo tražili predvodnika on nam je bio potreban da bismo bili puki sledbenici. Omladino srpska U istoriji nacije ova generacija je prva odstupila od rodoljubive predačke tradicije. Vaša je plemenita generacijska i nacionalna dužnost, da nas izopštite iz istorijskog postojanja bez trunke stida i griže savesti i pouzdano se okrenete istorijskoj, nacionalnoj svesti i srpskoj viševekovnoj misiji – čuvanju i osnaživanju plamena slobodarskog duha, ne samo našeg pravdoljubivog Naroda već i sveta u celini.
I naposletku, nemojte nam oprostiti što smo Otadžbinu izdali, jer Otadžbina nismo samo mi ovodanašnji Srbi, Otadžbina je starija od svih nas. Oprostite li Vi nama, biće sve jedno hoće li buduća pokoljenja oprostiti Vama ili neće. Otadžbine možda više neće biti.
The post „Svi smo mi krivi za sve” F.Dostojevski appeared first on Politika.
