Izvor: S media, 11.Jun.2010, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi detalji potere: Simović uhapšen u gaćama!
Odbegli „zemunac" uhapšen juče oko 2.20 neposredno pošto je preplivao rečicu Studvu na hrvatsko-srpskoj granici. Do granice došao na biciklu!
Član „zemunskog klana" Miloš Simović uhapšen je u noći između srede i četvrtka oko 2.20 u Moroviću kod Bajakova, odmah nakon što je iz Hrvatske ilegalno prešao u Srbiju, potvrđeno je Prešu u srpskoj policiji. Simović je uhapšen u gaćama neposredno pošto je sa rancem na leđima preplivao rečicu Studvu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Kako saznajemo, policijski operativci su Simovića zaskočili dok je na kolenima puzao po blatnjavom kanalu pokušavajući da se dokopa obližnjeg šumarka. Prilikom hapšenja nije pružao otpor. Sasvim je zanimljivo da je ovaj opasni ubica, koji je osuđen kao saučesnik u ubistvu premijera Zorana Đinđića, do srpsko-hrvatske granice iz pravca Zagreba došao biciklom! U trenutku hapšenja kod sebe nije imao nijedan dokument, niti oružje, već samo mali ranac u kome su bili laptop i USB modem za bežični internet.
Mokar i blatnjav
Inače, srpska i hrvatska policija su Simovića locirale u okolini Zagreba još u sredu pre podne, ali su ga uz stalno „pokrivanje" pustili da pređe granicu sa Srbijom kako bi se izbegla ekstradiciona procedura koja može trajati mesecima. Policajci su, takođe, hteli da vide i da li će Simović potražiti utočište kod nekog od preostalih odbeglih „zemunaca" ili članova klana Darka Šarića.
- Simović je došao do motela „Spačva" i tu je ostavio bicikl. Bio je odeven u šorts i majicu, vidno iscrpljen, blatnjav i mokar. Prilikom hapšenja nije pružao nikakav otpor, samo je ravnodušno kazao da je on Miloš Simović, ali da kod sebe nema nikakvih dokumenata... - prepričava policijski izvor Preša. Patrola granične policije sprovela je Simovića u jedan od svojih objekata, gde su mu dali farmerke, majicu i pancir, a zatim su ga, kada je svanulo, specijalci SAJ-a u koloni džipova prebacili u centralu beogradske policije. Tu je Simoviću utvrđen identitet, a odmah zatim je prebačen u zatvor „Zabela" na izdržavanje 40 godina robije.
On je policajcima odmah priznao da je u Zagrebu izrešetao Sretka Kalinića. Rekao je da je to uradio „iz ličnih razloga":
- Kazao je da nije imao nameru da beži, već da dođe u Beograd, da se preda i da ide u zatvor. Sudeći po izgledu, ne deluje kao da su on i Kalinić lagodno živeli, a po svemu sudeći, postali su i teški narkomani... - navodi sagovornik Preša. Prema njegovim rečima, Simović je rekao da je tokom bekstva koristio lažna dokumenta, bosanski pasoš i bosansko ime...
- Rekao nam je da je sve isprave bacio u Hrvatskoj, neposredno pre granice...
Šarić naredio ubistvo Kalinića?!
Istovremeno, srpska i hrvatska policija nastavile su istragu o motivima raskola među odbeglim „zemuncima", kao i njihovim vezama sa klanom Darka Šarića.
- Imamo podatke da je Miloš Simović bio dobar sa Cvetkom Simićem, koji je 10. marta na monstruozan način ubijen, raskomadan i bačen u jezero kraj Zagreba. Simić je bio specijalac klana Darka Šarića i preko njega je Simović ostvarivao direktnu komunikaciju sa Šarićevim klanom. Po svemu sudeći, Sretko Kalinić je ispao iz njihove kombinacije, pa se ne isključuje mogućnost da je upravo on ubio Simića - navodi policijski izvor Preša. On kaže da hrvatska policija sumnja da je Simović upravo u nameri da osveti Cvetka Simića pokušao da ubije Sretka Kalinića!?
Da su „zemunci" i te kako povezani sa klanom Darka Šarića ukazuje još jedan važan podatak:
- Kada je 2007. godine u Baošićima lociran Miloš Simović, u pomoć mu je odmah priskočio visoki oficir crnogorske tajne policije. Taj čovek je danas od strane nekoliko službi registrovan kao čovek koji je pružao glavnu zaštitu klanu Darka Šarića - zaključuje naš sagovornik.
Simović bio Šiptarova desna ruka
Miloš Simović je bio jedan od najopasnijih pripadnika „zemunskog klana" i desna ruka Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Simović je, iako je po godinama bio jedan od najmlađih pripadnika „zemunskog klana", vremenom postao veoma uticajan u kriminalnoj grupi i lično je prenosio naređenja Dušana Spasojevića ostalim pripadnicima grupe. On je krajem devedesetih godina, još kao maloletnik, više puta hapšen zbog niza krivičnih dela.
Miloš Simović se na dan atentata na premijera Đinđića nalazio kod Ortopedske bolnice „Rudo" u blizini Mostarske petlje, odakle je ostalim pripadnicima klana javio kada je kolona vozila sa premijerom krenula prema zgradi Vlade.
Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je Miloš Simović u martu 2000. godine lično ubio Branislava Lainovića Dugog. Bagzi je tokom svog svedočenja ispričao kako je ubijen Lainović.
- Simović i Čume su bili u gradu i slučajno su spazili Lainovića. Pratili su ga do hotela „Srbija". Tada je Buha dao pištolj Simoviću i rekao mu da ga ubije. Ovaj je to i uradio. Posle nam je Simović pričao da je, kada se vratio u Čumetov „jaguar", pustio muziku do daske i pevao... - rekao je Bagzi na suđenju. (Ag.)
Hrvatske tajne službe se obrukale!
ZAGREB - Boravak pripadnika „zemunskog klana" u Hrvatskoj i nastavak njihovih aktivnosti nije nešto što je pohvalno za službe bezbednosti, izjavio je hrvatski stručnjak za bezbednost Mate Laušić.
Komentarišući činjenicu da su Miloš Simović i Sretko Kalinić duže vreme boravili u Hrvatskoj, Laušić je za Fonet rekao da to ukazuje da su destinaciju odabrali kao „sigurnu lokaciju".
Da bi se neko osećao sigurno na određenoj lokaciji, to u tom kriminalnom miljeu podrazumeva da ima jaku logistiku, da može finansirati prostor gde će se smestiti, znači neke stanove, da može pribaviti kvalitetno krivotvorene dokumente te vozila ili neka druga prevozna sredstva - objašnjava on.
Laušić ističe da u tim situacijama ekipa koja pruža podršku, što je u ovom slučaju svakako ekipa iz hrvatskog kriminalnog miljea, omogućava sve ono što osobe koje se skrivaju čini bezbednim.
- Jednom nogom su sa jedne strane, a drugom nogom sa druge strane granice, u kretanju nisu ograničeni i to je sve omogućilo da toliko dugo borave neotkriveni na prostoru Hrvatske i Zagreba - kaže Laušić. Prema njegovim rečima, službe bezbednosti u regionu ne mogu se pohvaliti činjenicom da su pripadnici srpskog kriminalnog miljea bili u stanju tako da funkcionišu.
- Oni se nisu primirili, oni su nastavili sa svojim kriminalnim aktivnostima, jer novac se troši i trebalo ga je ponovo pribavljati, a pribavljali su ga daljim izvršenjem krivičnih dela - kaže Laušić koji ocenjuje da službe bezbednosti očigledno nisu prodrle u podzemlje i nemaju prave izvore.
