Izvor: Blic, 03.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi će biti izručeni Hagu
Svi će biti izručeni Hagu
Zadovoljan sam onim što je ceo DOS uradio i na saveznom i na republičkom nivou. Na međunarodnom planu, što je moja oblast, urađeno je mnogo, ukinute su sankcije i započeo je povratak zemlje u međunarodnu zajednicu. Prioriteti za sledeću godinu su pregovori o ulasku u Evropsku uniju, prijem u Savet Evrope i članstvo u Partnerstvu za mir - ocenio je proteklu godinu u razgovoru za 'Blic' Goran Svilanović, savezni ministar inostranih poslova i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednik Građanskog saveza Srbije.
Šta nije urađeno?
- Nije ratifikovan Dejtonski sporazum. Nadam se da ćemo to uraditi početkom godine, jer time definišemo naš odnos prema BiH. Trebalo bi da se odlukom Savezne vlade formalizuje naša želja da uđemo u Partnerstvo za mir. Vlada bi trebalo početkom godine da donese tu odluku i ovlasti ministra odbrane i ministra spoljnih poslova da počnu pregovore. Loše je i što Novu godinu dočekujemo bez ambasadora u SAD. Tu nema političkog dogovora i ne vredi pokretati proceduru, jer svako može da je zaustavi. Mogu ja da napišem ime i pošaljem kao svoj predlog, to ne mora da potvrdi Vlada ili čak da prođe na Vladi, to dolazi kod predsednika države na potpis i ako on ne potpiše, nema saglasnosti za imenovanje. Čija saglasnost je problem? Kao kandidati su pominjani Stojan Cerović i Svetozar Stojanović.
- Mislim da nije fer licitirati sa imenima, nije korektno zbog tih ljudi. Mi još uvek nemamo dogovor i to je jedan od naših minusa koga sam svestan. Ukupno uzev, imenovanje ambasadora je izvan procedure koja bi bila korektna i mislim da bi to trebalo da se reši novim ustavom, tako da se izvesna uloga u tom procesu poveri parlamentu. Predsednik Koštunica odbija da smeni načelnika Generalštaba VJ koji je, prema vašem mišljenju, jedna od prepreka za ulazak u Partnerstvo za mir.
- Koštunica je u nekoliko navrata rekao da je spreman za promene u vojsci, koje uključuju i promene u vrhu, tako da ne sumnjam da će se to desiti. Moglo je da se desi i do sada, ali ne bih ulazio u razloge takve odluke, jer to jeste ovlašćenje predsednika. Mi možemo da vidimo pregovore, ali nećemo moći da ih okončamo dok je Pavković na čelu VJ.
Tokom cele godine najavljivan je zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
- To je jedna od stvari koja nije urađena i to je naš neuspeh. U tom smislu dočekujemo Novu godinu u potpunoj neizvesnosti. Nije stvar samo u zakonu, već i u tome što ni ovde nisu otpočela suđenja. Napravili smo dosta široku podršku javnosti da treba suditi odgovornima za ratne zločine. Međutim, nismo uradili ništa više od konstatacije 'treba suditi ovde'. Ne možemo samo da govorimo da ćemo nekom suditi, a da pri tome ništa ne radimo. Kada ćemo im suditi kada za 14 meseci nismo učinili ništa? Kada ne radimo ono što bi trebalo, onda nema razloga da se čudimo zašto se zahtevaju izručenja. Izgleda da, u stvari, pokušavamo da stvorimo javno mnjenje o tome da zločina nije bilo i da niko ne odgovora za njih. Da li je moguće doraditi predloge zakona koje je u saveznom i republičkom parlamentu predložio DSS?
- Verovatno je moguće, a mi uostalom imamo gotov zakon, to je predlog koji je uradio profesor Grubač. DOS je bio jedinstven u dogovoru o donošenju zakona o Hagu, ali nismo imali podršku partnera iz SNP. To otvara mnoga pitanja, jer usvajanje zakona na republičkom nivou znači odustajanje od federacije. Prvog dana kada su predstavnici SNP postavili pitanje podrške tom zakonu, otvoreno sam im rekao da je cena nesaradnje sa Hagom federacija i da će ljudi koji su na optužnicama otići će u Hag bez obzira imali zakon ili ne. Ako nije moguće da postignemo saglasnost u saveznom parlamentu oko donošenja tog zakona, založiću se da donesemo neki model ili kombinaciju zakona na republičkom i saveznom nivou. Očekujete li početkom godine nova izručenja? Pominju se 'vukovarska trojka' i Ratko Mladić.
- Sigurno je da će se nastaviti sa izručenjima. Licitiranje imenima nije korektno. Mislim da je najbolje da se ljudi protiv kojih postoje optužnice sami pojave pred Haškim sudom. Ovde se stvara atmosfera da ljudi misle da se, iako su optuženi, nikada neće pojaviti pred sudom. Greše, svi će odgovarati. Jako se varaju oni koji misle da će vremena nestati interesovanje za haške optuženike i da se od onoga za šta su optuženi može pobeći. Tema kao što je Haški sud trajaće još neko vreme i za to vreme će biti ispunjeni svi zahtevi. Konkretno, taj period neće trajati deset godina, možda ni pet, ali će sve ključne ličnosti čije se izručenje zahteva biti procesuirane. Očekujete li uspeh pregovora Srbije i Crne Gore budući da teku obrnutim redosledom? Eksperti dogovaraju konkretna rešenja, a nemaju političku saglasnost za ta rešenja.
- Mislim da se sada pregovara tako da niko neće nijednog trenutka da krsti to o čemu se pregovora. Možda je tako i bolje, jer nekada reči i sami nazivi i jesu prepreka. Nadam se da će ti pregovori uroditi plodom. Nerešeni odnosi usporavaju i Saveznu vladu i Vladu Srbije i Vladu Crne Gore. Prijem u Savet Evrope je mogao da ide brže, mnogo brže, a značajnije su usporeni i pregovori sa Pariskim klubom, jer nije bilo dogovora između Crne Gore i Srbije. Niko, ni Srbija ni Crna Gora, neće imati koristi ako i u narednoj godini budemo ovako pregovarali. U nekoliko navrata je rečno da je stav EU da je brži put do EU u zajednici. Najavili ste da ćete insistirati na donošenju novog ustava Srbije. Da li DOS dovoljno jak da izdrži proces donošenja ustava?
- To će biti veliki test za sve nas. Loše je to što mi u taj posao nismo još ušli. Mislim da ima smisla da se svi pozabavimo tim projektom. Verujem da DOS, bez obzira na sve, može da prođe kroz jedno takvo iskušenje i da donese ustav. Ja lično i GSS će insistirati na tome da se donese novi ustav i da se iskoristi sve što u ovom trenutku imamo svi zajedno, i podrška građana i veliki stručni tim koji je DOS uspeo da okupi. Mislim da naredne godine treba da se obavi posao i da ne bi bilo dobro da se opet nađemo za godinu dana, sedimo u bilo kojim prostorijama i razgovaramo o tome kako treba doneti ustav. To bih doživeo kao veliki poraz. Često se pominjete kao medijator u sukobima između DS i DSS. Da li mislite da je moguće pomiriti interese ove dve stranke?
- Nadam da jeste. Možda izgleda teško, ali mislim da je moguće pomiriti njihove interese kada su u pitanju konkretni interesi. To će i dalje ostati dve stranke koje će možda u nekoj narednoj izbornoj utakmici biti na različitim stranama, ali će posle nje možda opet da formiraju koaliciju. Kada su pojedini ciljevi u pitanju, mislim da je moguće pomiriti interese DS i DSS. Siguran sam da je to moguće kada je, u pitanju, recimo, prijem SRJ u Evropsku uniju. Da li je rekonstrukcija Vlade Srbije i način za pomirenje tih interesa?
- I dalje insistiram na predlogu koji sam napravio u noći pre nego što je smenjen Maršićanin. Bukvalno sam rukom napisao nekoliko tačaka, predložio Koštunici i sat vremena posle toga Đinđiću. Tada nisu imali sluha za to. Posle toga smo Labus i ja to formalizovali u neki naš plan. I dalje mislim da je to predlog o kome treba razgovarati. Osnova tog predloga je da se razgovara o rešenjima u svim vladama, kao i da se postigne saglasnost oko pisanja novog ustava. Da li ćete pokrenuti ponovo neku inicijativu da se prevaziđe kriza?
- U ovom trenutku je na muci gospodin Mićunović, jer on treba da razgovora sa svima i da sazove sastanak. U pola dana i u pola noći spreman sam da sednem u auto i dođem bilo gde na teritoriji ove zemlje da razgovaramo o odnosima u DOS. To je ono što dugujemo ljudima. Uradili smo čitav niz sjajnih stvari, ali su sve one u senci naših međusobnih razmirica. Znam kakav radni dan ima Đinđić, kakav Koštunica, kakav Đelić ili bilo koji ministar. Znam koju su cenu svi oni lično već platili. Rezultati sveg tog rada postoje, ali se ne vide jer je glavna politička tema da li smo mi u svađi ili ne. I ako smo negde krivi u očima ljudi, onda smo zbog toga krivi.
