Izvor: Politika, 28.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi Slobini ljudi
Mnogi visoki funkcioneri pretpetooktobarske Srbije nestali su sa javne scene – jedni se pojavljuju samo na suđenjima, drugi imaju svoje firme, a ima i onih koji "krckaju" penziju
Ako, u nameri da zadovoljimo radoznalost i saznamo šta danas rade funkcioneri koji su obeležili devedesete godine prošlog veka, odemo dalje od 5. oktobra 2000. godine u prošlost, srešćemo se sa mnoštvom gotovo zaboravljenih ličnosti, iako su nekada neki od njih bili "sve i svja" u Srbiji. Sećate >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << li se, na primer, Dragutina Zelenovića, Mihaila Markovića, Borislava Jovića, Gorana Perčevića, Dragana Tomića ("Jugopetrol"), Bratislave–Bube Morine, Radovana Pankova, Ratka Krsmanovića, Nedeljka Šipovca, Slobodana Čerovića, Dušanke Đogo, Živka Šoklovačkog...
Većina sledećih funkcionera iz vremena vlasti Slobodana Miloševića sigurno nije "isparila" iz sećanja građana Srbije, iako mnogi od njih nisu više među živima, a nekih nema u javnosti jer su optuženi pred Haškim tribunalom za ratne zločine. Ipak, sledi malo podsećanje na one koji ne ulaze ni u jednu od ove dve grupe.
Branislav Ivković, nekadašnji ministar za urbanizam u vladi Mirka Marjanovića i funkcioner Socijalističke partije Srbije, radi na Građevinskom fakultetu u Beogradu kao šef Katedre za menadžment, tehnologiju i informatiku u građevinarstvu. Trenutno sa kolegama sa fakulteta učestvuje u izgradnji velikog petrohemijskog kompleksa u Rusiji, u mestu 160 kilometara udaljenom od Sankt Peterburga. Ivković organizuje i vodi posao vredan 1,1 milijardu dolara, koji je dobila srpska kompanija CPI (Centar za procesno inženjerstvo).
Posle petooktobarskih promena, Ivković je osnovao Socijalističku narodnu stranku, ali je kasnije i nju napustio. Za "Politiku" kaže da se u politiku neće vratiti "dok god je u njoj više od 90 odsto ljudi koji nemaju profesiju, ili su 'nule' u svojoj profesiji".
Iako je podnela ostavku na partijske funkcije odmah posle smene vlasti 5. oktobra, Gorica Gajević, bivši generalni sekretar SPS-a, viđena je među braniocima Slobodana Miloševića, prilikom njegovog hapšenja aprila 2001. godine. Sada je advokat u Raškoj, a prema nekim izvorima, ima hotel od 2.300 kvadrata na Kopaoniku, na placu koji je 1998. dobila od opštine Raška. U novembru 2002. godine, demantovala je da poseduje pomenuti objekat na koji treba da plati ekstraprofit, naglašavajući da je takva vest plasirana "samo nekoliko dana pošto sam tzv. haške istražioce, koji su me pozvali na razgovor, obavestila da u predmetu koji se vodi protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića mogu da budem samo svedok odbrane".
U isto vreme, poziv za svedočenje od haških tužilaca stigao je i nekadašnjem funkcioneru SPS-a Dušanu Matkoviću, bivšem direktoru "Sartida" i ministru industrije, koji se potpuno povukao iz javnog života. Pojedini mediji su u decembru prošle godine naveli da je Matković radio u Kapital banci, da bi se od 2003. posvetio privatnom biznisu, kao i da, prema nezvaničnim informacijama, često putuje u Italiju, gde živi njegov sin. On je podneo ostavke na sve partijske funkcije u SPS-u krajem oktobra 2000. godine.
Još veća enigma od Matkovića je Ivan Marković, nekadašnji visoki funkcioner Jugoslovenske levice i savezni ministar za telekomunikacije, kome od petooktobarskih promena izgleda samo policija i sud mogu da uđu u trag. Naime, 2003. godine privođen je na informativni razgovor u vezi sa slučajem ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, posle koga je odmah pušten. U septembru 2006. je oslobođen odgovornosti za povredu ugleda i časti otporaša iz Požarevca Momčila Veljkovića. Osim toga, o bivšem "glasnogovorniku" JUL-a koji je u svoje vreme izrekao "pregršt" ubitačnih izjava (poput one da je "Otpor""klasična hitlerjugend militantna organizacija, koja jedino nema ideologiju i godine fašističke omladine"), nema drugih informacija.
Njegov stranački kolega Goran Matić, bivši generalni sekretar JUL-a i savezni sekretar za informisanje, međutim, javlja se novinarima i hoće da komentariše aktuelnu politiku i društvo, ali ne i da priča o privatnom životu (da ga ne bi "bolela glava, zbog pakosnih i zlih ljudi"). Za "Politiku" kaže da se ne bavi ničim ilegalnim i da ne radi ništa u Srbiji, iako živi u Srbiji. "Ono od čega živim nema veze sa ovom zemljom", kaže Matić.
Novine su zabeležile da je i on 2003. godine privođen na informativni razgovor takođe zbog sumnje da poseduje informacije o ubistvu Stambolića (kao blizak saradnik Mirjane Marković).
Dragomir Tomić, potpredsednik Vlade Srbije u vreme kada je premijer bio Mirko Marjanović (od 1998. do 2000. godine) i dalje je predsednik kompanije "Simpo" iz Vranja. U toj firmi je 40 godina, a priča se da se poslednjih godina oglašava isključivo u publikacijama "Simpa". Za taj list je u aprilu ove godine rekao da je "Simpo" prezadužen i da dugovi uoči privatizacije iznose 30 miliona evra. Iako je funkcioner bivšeg režima, ni sadašnji funkcioneri ga ne zaobilaze, a neki od njih ga čak smatraju faktorom ekonomske stabilnosti juga Srbije.
Prema novinskoj dokumentaciji, Radoman Božović, predsednik vlade početkom devedesetih godina prošlog veka (koja je Srbiju uvela u hiperinflaciju), a potom i predsednik Veća građana Skupštine SRJ i direktor "Geneksa" do petooktobarskih promena 2000. godine, poslednji put se oglasio početkom 2005. godine. Tada je za "Glas javnosti" rekao da je godine od 5. oktobra proveo radeći u svojoj brokerskoj firmi koju je osnovao još 1997. godine.
– Pošto sam finansijski savetnik nekim stranim investitorima i bankama, često putujem po svetu – rekao je tada Božović, koji je nastavio da igra tenis, ali ne i da se druži sa kolegama iz vremena kada je bio na vlasti.
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ i potpredsednik SPS-a Živadin Jovanović posle promene režima osnovao je nevladinu organizaciju Forum za svet ravnopravnih, koja se bavi nacionalnim i međunarodnim problemima. I to mu oduzima najviše vremena.
Kao i mnogi drugi funkcioneri iz Miloševićevog vremena, saslušavan je u istrazi povodom iznošenja novca na Kipar, a platio je, prema navodima medija, porez na ekstraprofit u iznosu većem od pola miliona maraka (za kuću dobijenu od države). Otišao je u penziju rešenjem od 30. decembra 2001. godine.
Vladislav Jovanović, još jedan bivši ministar inostranih poslova SRJ i ambasador u Ujedinjenim nacijama, nikada nije bio član SPS-a. Živi u Beogradu sa suprugom i sinom, studentom prava. Za poslednjih šest godina objavio je dve zbirke pesama i jedan roman. Rado se odaziva na molbe novinara da komentariše zbivanja u zemlji i svetu, koja redovno prati. Kako kaže za "Politiku", završio je i knjigu sećanja o vremenu kada je učestvovao u političkom životu zemlje, ali još ne zna kada će je objaviti.
Član je Foruma za svet ravnopravnih, koji je do sada izdao dvadesetak knjiga i publikacija, sa Živadinom Jovanovićem učestvuje na raznim okruglim stolovima, da bi, kako kaže, ostao u kontaktu sa svetom oko sebe. Čita ono što nije stigao ranije, čita nove stvari, bavi se kulinarstvom, pa zbog svih tih aktivnosti ističe da iako je na "večitom odmoru" ima osećaj da nema dovoljno vremena.
Radmilo Bogdanović, ministar policije s početka devedesetih godina prošlog veka, danas živi u Beogradu kao penzioner. Jedan je od malobrojnih ministara u novijoj srpskoj istoriji koji je podneo ostavku iz moralnih razloga – posle demonstracija 9. marta 1991. godine. Petnaestak godina ga praktično nema u javnosti (i pre demokratskih promena je napustio SPS), ali je nedavno za jedan dnevni list dao intervju u kome je govorio o Kosovu i Metohiji. Pre četiri godine je javno kritikovao nekadašnjeg partijskog šefa Slobodana Miloševića zbog prekomerne upotrebe sile tokom rata u bivšoj SFRJ.
Bivši ministar zdravlja, bivši potpredsednik vlade, bivši direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i bivši funkcioner JUL-a Milovan Bojić mnogo češće je bio prisutan u javnosti posle 5. oktobra 2000. godine. Uglavnom zbog priča o zloupotrebama službenog položaja, ali brojne prijave protiv njega nisu (za sada) imale i sudski epilog. Bojić je danas, zvanično, samo stručni konsultant specijalne bolnice za srce i krvne sudove "Ostrog", iako je u medijima bilo i spekulacija da je njen vlasnik. Viđen je da reklamira tu bolnicu na televizijama u Republici Srpskoj i po nekim manjim stanicama u Srbiji.
Pre nekoliko godina objavljeno je da na računu jedne švajcarske banke ima ušteđevinu od 800.000 franaka. U maju ove godine "Politika" je prenela da su među školama koje nisu dobile dozvolu za rad i dve škole čiji je osnivač Milovan Bojić, a u isto vreme se u crnogorskoj štampi pojavila informacija da bi Bojić mogao da postane vlasnik vojne bolnice u Meljinama. Prema informacijama podgoričkih medija, tendersku dokumentaciju za ovu bolnicu otkupila je i švajcarska kompanija "Jupiter Adria AG", iza koje je, po nezvaničnim informacijama ovog lista, dr Milovan Bojić, koji, opet navodno, ima logističku podršku Svetozara Marovića.
Biljana Baković
[objavljeno: 28.07.2007.]
