Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Mar.2017, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više migranata traži azil, teško ga dobijaju
Ne očekuje se iznenadni masovan priliv migranata u našu zemlju, a oni koji su u Srbiji sve više razmišljaju da traže azil, rečeno je danas Tanjugu u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Svakog dana u Srbiji boravi između 6.500 i 8.000 migranata, od kojih je oko 6.500 u prihvatnim centrima, koliko otprilike i iznose naši kapaciteti, a ostali su na ulici, rekao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Želja ovih ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nije da ostanu u Srbiji, ali i oni koji su podneli zahtev za azil teško ga dobijaju, navodi Đurović.
On kaže da je, od početka azilnog sistema u Srbiji 2008. godine, azil dobila svega 91 osoba (46 sa izbegličkim statusom, a 45 sa supsidijarnom zaštitom), a u prva dva meseca 2017. niko nije dobio azil u našoj zemlji.
"Migranti koji ostaju u Srbiji su u sve težem položaju i sve više traže azil, odnosno pokušavaju da izraze nameru da traže azil. U prva dva meseca ove godine 1.086 ljudi je izrazilo nameru za azil, ali niko ga nije dobio, a podnet je bio 71 zahtev. U istom periodu je izdato svega 60 ličnih karti za ove ljude, tražioce azila", rekao je Đurović.
Prema podacima Centra, prošle godine je više od 12.000 tražilo azil, a svega ga je dobilo 39 ljudi, od toga 19 izbegličku zaštitu i 20 azil supsidijarne zaštite.
U 2015. godini 34 migranta su dobila azil u Srbiji, od čega 20 sa izbegličkim statusom i 14 sa supsidijarnom zaštitom.
Sadašnji tranzitni centri izgubili smisao, rešenje je privremena zaštita do godinu dana
Đurović ističe da u Srbiji ima migranata koji ovde ostaju i do godinu dana, jer sve teže mogu da pređu granicu.
Mađarska je donela radikalni zakon po kome azilanti više ne mogu da uđu na teritoriju njihove zemlje, diže se nova žica na granici, u velikom broju slučajeva mađarske vlasti, ali i hrvatske vraćaju migrante u Srbiju.
Migranti, međutim i dalje svakodnevno ulaze u Srbiju, iz Makedonije, Bugarske i sa Kosova i sve duže, sada po sedam, osam meseci, ostaju ovde.
Zato, smatra Đurović, sadašnji tranzitni centri u Srbiji su izgubili smisao pošto su predviđeni za boravak migranata od 24 sata.
Srbija treba da promeni karakter ovih centara i reguliše položaj migranata tako što će im, rekao je Đurović, dodeliti privremenu zaštitu, koja je jedno od mogućih zakonskih rešenja.
To bi značilo da oni za koje ne može da se odluči o njihovom zahtevu za azil ili reši njihov slučaj, dobiju zaštitu dok su u Srbiji, a najduže do godinu dana, objašnjava Đurović.
On kaže da bi migranti tako dobili pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć, da bi bili evidentirani i dobili potvrde i druge legitimacije.
Nije moguć scenario momentalnog priliva mase migranata u Srbiju
Đurović ne očekuje novi talas migranata iz Turske, odnosno da će sadašnje tenzije ugroziti sporazum EU i Turske, s obzirom na to da ta zemlja dobija značajna finansijska sredstva da zadrži migrante.
"Nije realno očekivati masovan priliv ljudi, imajući u vidu karakter ugovora o sprečavanju dalje migracije između EU i Turske. Obe strane imaju interes da taj ugovor nastavi da funkcioniše. Isto tako Turska može da šalje ljude za Evropu koji su sirijskog porekla, a zauzvrat primaju one koji su odbijeni u azilnoj proceduri u Grčkoj", naveo je Đurović.
On dodaje da su današnje tenzije na relaciji EU i Turske posledica unutrašnjih političkih potreba, pre svega Turske, pošto je predsedniku te zemlje Redžepu Tajipu Erdoganu potrebna podrška za proširenje ovlašćenja predsednika.
"Turska stalno koristi taj ucenjivački potencijal velikog broja ljudi - više od tri miliona koji su u najvećem broju iz Sirije", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, čak i ako bi se desilo da sporazume propadne, nije moguć scenario momentalnog priliva mase ljude u Srbiju.
"Turci bi mogli da povuku vojsku i policiju sa granice i omoguće krijumčarima da rade, što bi izazvalo priliv ljudi na evropske obale. Ali, to je proces, ni Evropa ne bi dopustila ono što se desilo 2015. godine, čemu svedoče mere koje se sada podrazumevaju", rekao je on.
Radi se i na odgovoru Bugarske i Grčke, ukoliko bi došlo do takvog scenarija.
"Eventualni masovni priliv ljudi bi mogao da usledi tek posle nekog vremena, dok bi se krijumčari uhodali i ukoliko ovakve mere Evrope ne bi dale rezultate da se zaustave migracije na moru. Tako da nema bojazni za takav nepredvidiv scenario u bližoj budućnosti. Ugovor između Turske i EU, ipak, jeste na klimavim nogama zbog toga što su interesi obe strane potpuno drugačiji, imajući u vidu da Turci žele da se oslobode balasta izbeglica i da ga zloupotrebe", naveo je on.
Mađarski scenario - Srbija kao druga tampon zona
Đurović ističe da se Mađarska priprema za nepredviđeni scenario i da nastavlja da radikalizuju svoj odnos prema izbeglicama, tako što menja regulativu, pojačavaju postojeću i prave novu ogradu.
"Sve u cilju da se granica sa Srbijom, kao prva šengenska granica, potpuno zatvori i da pripremi i Srbiju za eventualni scenario u kome bi Srbija bila druga tampon zona", procenjuje Đurović.
Prva tampon zona bi bila Bugarska, Grčka i Mediteran, a onda bi Srbija bila poslednja odbrana na braniku šengenske zone, objasnio je on.
"Proces migriranja nije zaustavljen, jer ljudi svakodnevno ulaze u našu zemlju. Krijumčarski lanci jačaju, bolje se organizuju i prebacuju migrante na sve sofisticiraniji način. Ljudi nam dolaze iz Bugarske, Makedonije i iz pravca Kosova", rekao je Đurović.
Nema iskrene saradnje sa Makedonijom, Crnom Gorom i Bugarskom
On je dodao da su to pravci koje možemo teško da kontrolišemo i da sa južnim susedima tu nemamo potpunu i iskrenu saradnju.
"Te okolnosti dovode Srbiju u situaciju da se nalazi između čekića i nakovnja u ovom problemu. Jer, nismo članica EU i ne možemo da računamo na jednak odnos kao prema susedima koji jesu, a graničimo se zemljama koje nisu toliko odgovorne niti žele da sarađuju u punoj meri - Makedonijom, Crnom Gorom i Bugarskom", zaključio je Đurović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
