Izvor: Blic, 23.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve veće razlike između EU i SAD
Većina članica Evropske unije smatra da bi trebalo da usledi nova runda pregovora između Beograda i Prištine o rešenju kosovske krize. Predlog Martija Ahtisarija i dalje je za EU osnov za pregovore, a računa se da su izmene moguće u tehničkom delu predloga kojima bi bile uvećane garancije za srpsku zajednicu posebno u oblasti decentralizacije i zaštite kulturne baštine. Najoštrije u protivljenju jednostranom priznavanju Kosova i pregovorima koji bi unapred bili uslovljeni automatskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << primenom predloga Martija Ahtisarija jesu Italija i Nemačka.
Razlike u stavovima SAD i članica EU sve su izraženije. Iako i u EU smatraju da je nezavisnost Kosova najbolje rešenje za pokrajinu, osnovne razlike koje se sve više ispoljavaju jesu u načinu kako i kojom dinamikom doći do tog rešenja. SAD požuruju ceo proces i javno tvrde da su spremne i da prelome jednostranim priznavanjem Kosova, mimo odluke Saveta bezbednosti. Ovakvog mišljenja u EU bezrezervno je samo Velika Britanija, a na istim pozicijama je i Poljska. Holandija, Belgija, Finska i Danska su stava da bi dodatni pregovori mogli izazvati još veću napetost i nasilje u pokrajini. Međutim, generalno, EU je protiv jednostranih priznanja, što se potvrdilo i na sastanku ministara EU, koji su ocenili da u planu Martija Ahtisarija mogu biti izvršene neke, ali ne strategijske promene. „Blic" je već pisao da je italijanski šef diplomatije Masimo d’Alema doneo u Beograd ponudu o novim pregovorima, ali da oni ne podrazumevaju automatsku primenu Ahtisarijevog predloga. Agencija Beta je juče objavila, pozivajući se na izvore iz EU, da je na sastanku ministara EU rečeno da „uz sve razumne ograde, ima nekih znakova da bi dodatni pregovori mogli biti vođeni bez ultimatuma da se u slučaju neuspeha automatski primeni Ahtisarijev plan".
Tako i novi predlog rezolucije iza koga prvenstveno stoje SAD i Velika Britanija, a tek potom Francuska, iako je u njoj sadržan praktično predlog francuskog predsednika Nikole Sarkozija o oročenom odlaganju pregovora, po saznanjima „Blica", nema bezrezervnu podršku zemalja EU. Čak ni onih koje su za nezavisnost, a njima prvenstveno smeta ultimatum koji podrazumeva automatsku primenu Ahtisarijevog plana ukoliko dogovor ne bude postignut.
Inače, trenutno su u opticaju dve nezvanične informacije. Prva da će novi, treći po redu predlog rezolucije biti stavljen na glasanje 28. juna, na Vidovdan, iako je Rusija već najavila veto. Po drugoj, EU, koja insistira na rezoluciji da bi njena misija ušla na Kosovo, uticaće na SAD da se napravi rezolucija u kojoj bi bili približeni stavovi s Rusijom.
Ipak, malo ko zaista veruje da će SAD bez podrške EU staviti rezoluciju na glasanje pre sastanka predsednika Džordža Buša sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 1. i 2. jula u Americi. Inače, ovo nije prvi put da SAD iz diplomatskih izvora nezvanično najavljuju glasanje. Učinili su to i pre samita G8, a ovakvi potezi tumačeni su kao proba za Rusiju da se proveri njihov stav.
Šef diplomatije Slovenije Dimitrij Rupel zvanično je ustvrdio da se na sastanku ministara EU čuo predlog da bi predstavnici Beograda i Prištine mogli dodatno da pregovaraju u Briselu. A predsedavajući EU, šef diplomatije Nemačke Frank Valter Štajnmajer, da su šefovi diplomatija EU razmotrili tok rasprave u SB UN o Kosovu i da situacija još nije jasna.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, smatra da su u igri dva scenarija rešenja kosovskog pitanja.
- Realniji princip, bliži mirnijem rešenju u sadašnjoj situaciji zavisi od dogovora, između Džordža Buša i Vladimira Putina - smatra Janjić.
- Kosovski problem će se lakše rešiti u zajedničkom traganju za rezolucijom koja bi uvela snage EU na Kosovo - kaže Janjić i najavljuje nastavak konsultacija u okviru SB UN i Kontakt grupe.
Jedna od varijanti kako da se pomire razlike u EU, uvede nova misija a i rezolucija uskladi sa ruskim stavovima jeste da se novom rezolucijom ne ukine postojeća 1244 i samo uvede misija, a potom uslede pregovori.
Međutim, ruski analitičar Fjodor Lukjanov kaže da se „boji da ima šanse da SAD unilateralno priznaju Kosovo".
- To bi bilo loše za Rusiju, ali katastrofalno za EU, jer bez rezolucije ne može da deluje na Kosovu - kaže za „Blic" Lukjanov .
Danijel Server, direktor Balkanske inicijative pri Američkom institutu za mir u Vašingtonu, kaže da će se, ipak, sve znati 2. jula, nakon sastanka dvojice predsednika.
- Amerika će verovatno ponuditi ustupke Moskvi, a ne Beogradu. Ali, možda će Rusija sve odbiti - smatra Server.
Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu razgovarao je juče sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom. Tadić je ponovio da Srbija ne odustaje od Kosova. Šojgu je naglasio da je pozicija Rusije „čvrsta i obrazložena". Šojgu i Koštunica su ocenili da Srbija i Rusija imaju zajedničku politiku za rešavanje pitanja Kosmeta, koja se zasniva na poštovanju Povelje UN, Rezolucije 1244 i Ustava Srbije. Kosovo je bilo tema i hiljaditog sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope, na kome se Tadić založio za kompromisno rešenje, rekavši da ne treba potceniti mogućnost Srbije da se do kompromisa dođe.
Ahtisariju 40 miliona evra od Albanaca
Nemačka obaveštajna služba BND otkrila je da je na privatni račun specijalnog izaslanika za Kosmet Martija Ahtisarija prebačeno dva miliona evra, te da su u nekoliko navrata isplaćeni višemilionski gotovinski iznosi za koje se pretpostavlja da se kreću i do 40 miliona evra, piše banjalučki „Fokus". List navodi da je BND izveštaj o tome dostavila generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. „Fokus" navodi, da su sumnje da je albansko rukovodstvo na Kosovu kupilo konačni plan Ahtisarija koji definitivno ide u korist nezavisnosti i otcepljenja Kosova od Srbije.
Polt: Kosovo ne može ostati u Srbiji
Američki ambasador u Beogradu Majkl Polt rekao je da Vlada Srbije nema mogućnost da Kosovo primora da ostane u Srbiji, a da SAD neće primorati Kosovo na to. Polt je dodao da će se na kraju desiti nadgledana nezavisnost. Polt je naveo da, u vezi sa Kosovom, postoji nedostatak realnosti kod srpskih političara. „Vlada je zatražila dodatni rok kako bi još jednom pokušala da dođe do dogovora sa Prištinom. Mi smo odlučili da Srbiji dodelimo to dodatno vreme", kaže on. Savetnik premijera Aleksandar Simić izjavio je da administracija SAD nema obavezu da primorava Kosovo da ostane unutar Srbije, ali da svako ima obavezu da poštuje Rezoluciju 1244, koja garantuje celovitost Srbije.
