Izvor: Blic, 18.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve smo bliže Briselu
Ratko Mladić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić su apsolutni prioritet aktivnosti bezbednosnih službi i prvi put posle nekoliko godina službe istovremeno rade na lociranju svih haških optuženika koji su na slobodi, kaže za „Blic" Rasim Ljajić, šef Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom i ministar za rad i socijalna pitanja i ističe da su do sada svi ljudski i tehnički resursi bili fokusirani na pronalaženje Mladića, a da su sada istovremeno radi na lociranju svih optuženih. On >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tvrdi da ne postoje licitiranja i taktiziranja kojim će redom biti uhapšeni preostali optuženi koji su na slobodi, niti da o tome može da se pravi bilo kakav plan.
- Redosled hapšenja ne zavisi od nas i ne mogu da dam bilo kakve prognoze u tom smislu - kaže Ljajić za naš list.
Za kratko vreme uhapšeni su Zdravko Tolimir i Vlastimir Đorđević. Šta se to promenilo u radu bezbednosnih službi pa su postale efikasne?
- Ako aluditare na to da je Tolimir bio skrivan i pod kontrolom vlasti, a onda izručen u pogodnom političkom trenutku - to apsolutno ne stoji. Jer, bilo je i pogodnijih političkih trenutaka, pa se to nije dogodilo jer Tolimir, a ni drugi nisu bili locirani. Tolimir je uhapšen onda kada je napravio grešku, a bezbednosne strukture su tu grešku iskoristile, locirale ga i on je izručen. Službe rade bolje nego što su radile i, uz grešku koju je Tolimir napravio, to je bilo dovoljno da se on locira. To isto važi i za Đorđevića.
Da li prilikom hapšenja optuženih sarađuju vojne i civilne službe bezbednosti?
- Tolimir je kao penzioner civil bio u nadležnosti civilnih a ne vojnih službi. Zato nije bila neophodna saradnja te dve službe. Što se Đorđevića tiče, najprofesionalnije je odrađen posao uz saradnju naših službi bezbednosti sa crnogorskom policijom, a u to su mogli da se uvere i predstavnici Tribunala koji su bili uključeni u ovu akciju.
Pregovori sa EU su nastavljeni, ali preti opasnost da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne bude potpisan dok se Mladić ne nađe u Hagu.
- To je tačno. I zato je važno da nastavimo potragu za Mladićem i preostalim optuženicima jer, u slučaju da Mladić ne bude lociran, a da druga dvojica budu, tada bi isto bila pokazana spremnost da se završe obaveze prema Hagu, što bi moglo da otvori vrata za potpisivanje sporazuma. Ipak, to je samo mogućnost, pošto je sadašnji stav EU da bez Mladića u Hagu nema potpisivanja sporazuma. Međutim, posle hapšenja i Đorđevića, imamo do sada najpovoljniju klimu i u odnosima sa Tribunalom i sa Briselom, tako da je sada potpisivanje sporazuma mnogo bliže nego što je bilo pre dva meseca.
Hoće li Rade Bulatović ostati šef BIA do septembra i u kojoj meri mu je pomogla Del Ponteova preporukama da do daljeg ostane na tom mestu?
- To će se rešiti u dogovoru DS i DSS. Kada je pregovarano o koaliciji, dogovor je bio da se u narednih mesec-dva nađe prihvatljiva ličnost za tu funkciju. Mislim da će se ti razgovori nastaviti.
Albanci sa juga Srbije su u petak protestovali, zahtevajući da se Bujanovac i Preševo pripoje Kosovu.
- Ti zahtevi su potpuno besmisleni i nanose štetu samim Albancima i njihovim političkim predstavnicima. Takvi zahtevi ne samo da su neprihvatljivi za Beograd već i za međunarodnu zajednicu i kose se sa principima Kontakt grupe na koje se često Albanci pozivaju. To što se dogodilo je čista provokacija i dobro je što nije bilo nikakve reakcije.
Albanci sa juga Srbije često optužuju državu da ne obraća pažnju na ovaj region i da je to delom razlog njihovog nezadovoljstva.
- Bio bih presrećan da je deseti deo sredstava uloženih u jug Srbije uložen u Sandžak. Ne postoje tri opštine u Srbiji gde je više uloženo od 2000. godine. Naravno, postoje problemi koji su vezani za proces integracije Albanaca. Smatram da je njihovo učešće u nekim oblastima, kao što su pravosuđe i policija, manje nego što bi trebalo. Država je započela proces da se takva situacija promeni, ali on ide sporije nego što smo očekivali. Ipak, integracija je dvosmerni proces, jer i manjinska zajednica mora da pokaže volju da u tim procesima učestvuje.
Kako će se završiti kosovska kriza?
- Za nas je u ovom momentu najznačajnija pozicija Rusije. Mislim da će ona ostati ista jer je ovo pozicija koja Rusiju na velika vrata vraća na svetsku političku scenu. U pitanju nisu emocije već poklapanje interesa Beograda i Moskve, i tu činjenicu treba iskoristiti, ali ne mislim da je to dovoljno. Daljom diplomatskom inicijativom treba nastojati da utičemo i na druge faktore, posebno EU i Vašington. To je teško, ali drugačiji put ne postoji.
U kojoj meri će budućnost Vlade zavisiti od rešenja statusa Kosova?
- Važno je da se očuva ovaj stepen saglasnosti koji postoji među članicama koalicije. Važno je da se odoli svim iskušenjima kojih će biti u narednom periodu. Sigurno je da će i sam budući status i te kako biti iskušenje za Vladu i verujem da će ona tom iskušenju odoleti.
Da li su hapšenja vehabija u Sandžaku signal za opasnost koja preti Srbiji?
- Preteruje se sa ulogom, značajem i brojem vehabija. Oni su realna opasnost za samu muslimansku zajednicu jer se radi o pokušaju interpretacije islama koji nije imanentan muslimanima u Evropi.
Prioritet penzioneri, invalidi, deca ometena u razvoju, izbeglice...
Šta će biti prioriteti vašeg ministarstva?
- Nastojaćemo da ispravimo ono što je do sada loše rađeno, a ono što je dobro ćemo nastaviti. U oblasti socijalne politike prioritet je pružanje pomoći najugroženijim kategorijama, starima, deci bez roditeljskog staranja, deci ometenoj u razvoju, osobama sa invaliditetom, kao i izbeglicama i interno raseljenim licima i ženama koje su ugrožene u porodici, a, naravno, i Romima kao najugroženijoj manjinskoj zajednici. U oblasti rada uslediće izmene Zakona o radu, ali nije realno da se to dogodi do kraja godine.
Da li će ove godine biti promene Zakona o penzijskom osiguranju?
- Penzioneri su jedna od prioriteta, a reforme ne može biti bez aktivnog uključivanja penzionerskih organizacija. Moramo da napravimo sistem koji je ekonomski održiv. Sa jedne strane, tu su stavovi MMF i Svetske banke, sa druge, zahtevi penzionerskih organizacija, a sa treće strane su tu sindikati, poslodavci, nevladine organizacije i ekonomske mogućnosti države. Drugim rečima, rešenja treba tražiti između dve činjenice, a to je da penzija ne sme biti socijalna kategorija i da sistem mora biti ekonomski održiv.
.jpg)
