Izvor: Blic, 07.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve se menja sem lidera
Sve se menja sem lidera
Srbijom vladaju lideri iz prošlog veka. Ili, preciznije, na čelu DSS, SPO, SRS i SPS u ovom trenutku su ljudi koji su stranačke fotelje zauzeli u prošlom veku kada su te stranke i osnovane.
Vojislav Koštunica je prekjuče izborom za predsednika Demokratske stranke Srbije produžio svoj 13 godina dug mandat bar za još dve godine. Vuk Drašković je već deceniju i po neprikosnoven u SPO, dok Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Hagu, petnaest, odnosno 14 godina upravljaju socijalistima i radikalima.
Srbija stvarno ima lidere iz prošlog veka i ne postoji sličan slučaj bilo gde u Evropi, ocenjuje za 'Blic' Vladimir Goati, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu.
- Ovde je u partijskom sistemu sve promenljivo, sem lidera. Delom promenu sprečavaju statuti stranaka. Međutim, i sama atmosfera u strankama jeste takva da je na sceni obožavanje lidera i, svako ko to ne čini, postaje neprijatelj. Kada ne menjate kadrove, teško da ima i novih ideja i stalno se vrtite ukrug. Jedina velika stranka koja je 'preživela' izbore za lidera stranke jeste Demokratska stranka - navodi Goati izuzetak od pravila i dodaje da partija postaje društveno priznata institucija tek kada uspe da promeni lidera.Članovi stranaka u Srbiji, kaže on, slede lidera makar i u propast.
- Od 17,7 odsto podrške, DSS je u jednom trenutku spao na devet odsto glasova građana Srbije. DSS je sada imao priliku da se trgne. Izbor Zorana Drakulića na mesto potpredsednika značio bi da su se u stranci upalila crvena svetla i da su bili spremni da nešto promene. Iako bi izbor Drakulića u vrh stranke bio najbolja stvar za DSS, to se nije dogodilo - objašnjava Goati.
Koštunica se odstranjivanjem Drakulića, smatra on, odlučio za preventivan potez.
- Drakulić bi svojom energijom i snagom u jednom trenutku sigurno zakucao na vrata partijskog vođe - smatra on.
Jedna od retkih koji su se povukli sa čela stranke Vesna Pešić iz GSS kaže da su lideri svemoćni i žele 'i slast i mast'.
- U takvim strankama lideri prave krug ljudi koji ih obožavaju, koji nemaju nikakve ideje ili primedbe. Onaj ko proba da odstupi, biva politički likvidiran i može da pakuje kofere. Od predsednika zavisi i podela funkcija - da li će neko dobiti mesto u upravnom odboru, biti odbornik ili poslanik, da li će biti delegat na izbornoj Skupštini, da li će njegova žena ili deca dobiti zaposlenje. Stranke, sada kada je privreda uništena, mogu da reše te stvari i zato se poslušništvo utrostručuje - objašnjava naša sagovornica.
Po pravilu, nijedan od lidera najmoćnijih stranaka nije se odrekao ili bar zamrzao političke funkcije u ime državne funkcije koju obavlja.
- Pa zašto bi? Državna funkcije je ograničena. Njihov mandat u državi može da istekne i pre vremena, ali zato u partiji ostaju lideri, jer kada ste više od deset godina lideri i kada odete u opoziciju, uvek postoji šansa da se vratite na neki položaj - zaključuje Pešić. N. M. Jovanović
