Izvor: Blic, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve oči uprte u Išingera
Ukopane pozicije srpske i albanske delegacije o tome koje je rešenje najbolje za Kosovo, sve su jači argument za međunarodnu zajednicu da model budućeg statusa Kosova mora da prelomi u ime Beograda i Prištine. Korektna atmosfera na pregovorima dveju strana i dalje je jedina stavka na osnovu koje se posle sastanka izjavljuje da su razgovori ohrabrujući.
Ovakav razvoj situacije sve više ide u prilog američkom stavu da je opcija unilateralnog priznavanja države >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kosovo jedini način da se dugogodišnji spor reši. Međutim, jedina strana u pregovorima koja i dalje nema gotovo rešenje je Evropska unija, koja ne odustaje i intenzivno traga za modelom koji bi mogao zadovoljiti i Beograd i Prištinu. Otuda je najaktivniji učesnik pregovora predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojci Volfgang Išinger, u koga su uprte sve oči.
Ako bi se slikovito opisali kosovski pregovori, moglo bi se slobodno reći da se može zaspati na jednom sastanku i probuditi na sledećem, a da se ne opazi da je čitava runda razgovora prespavana. I na poslednjem u nizu sastanaka Beograda i Prištine, kao i uvek do sada, delegacije Beograda i Prištine iznosile su svoje poznate stavove. Međutim, živost u pregovore uneo je upravo Volfgang Išinger.
Na osnovu nezvaničnih opisa kako izgledaju iza zatvorenih vrata pregovori Srba i Albanaca, može se zaključiti da je najaktivnija osoba upravo nemački diplomata. Ništa ne prepušta slučaju, pažljivo sluša, traži pojašnjenja na navode delegacija. Kada je reč o srpskoj delegaciji, najveće interesovanje Išinger pokazuje za modele kako Beograd misli da integriše Albance.
Međutim, nemački diplomata postavlja i pitanja. Od odgovora koje dobije on prosuđuje koje bi to treće rešenje moglo da bude. Evropska unija pokušava da iznađe model budućeg statusa koji se neće zvati ni autonomija ni nezavisnost. „Blic" je pisao da se u međunarodnim krugovima trenutno razmatra i model Hongkonga. Međutim, Evropska unija nastoji da po svaku cenu izbegne unilateralno priznavanje Kosova i ne igra samo na jednu kartu. Tako je i konfederacija bolje rešenje od unilateralnog priznavanja.
Ako je suditi po izjavi visokog predstavnika Evropske unije za bezbednost i spoljnu politiku Havijera Solane, EU još nije izgubila nadu da će se dogovor postići. Solana je, naime, izjavio da su direktni razgovori Beograda i Prištine bili prilično konstruktivni i izrazio nadu da će njihov nastavak biti uspešan. On je, ipak, istakao da ne može reći da je na razgovorima u Njujorku mnogo toga postignuto, ali da su prvi direktni pregovori održani u komotnoj i konstruktivnoj atmosferi.
S druge strane, Oli Ren, komesar Evropske unije za proširenje, pozvao je Beograd i Prištinu da više ne odlažu konačni dogovor i okrenu se prosperitetnijoj budućnosti.
„Ako pogledate dalje od sadašnjeg trenutka, prema neposrednoj budućnosti, recimo 5, 10, 15 godina unapred, videćete da će i Srbija i Kosovo, kako god bude definisan status, biti u EU, kao i ostali delovi zapadnog Balkana", naveo je on. Ren je istakao da je EU pre za rešenje koje bi bilo rezultat pregovora, nego za jednostrane akcije, ali nije želeo da spekuliše šta će biti ako dve strane ne budu mogle da se usaglase. Ren je, takođe, apelovao na Rusiju da bude deo rešenja.
U Beogradu su se na direktne pregovore još jednom osvrnuli predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Premijer je ocenio da presudnu ulogu u okretanju ka demokratskom rešenju za buduće uređenje Kosmeta i u odbacivanju nasilnog i jednostranog rešenja, u ovom trenutku ima međunarodna zajednica.
- Srbija je u Njujorku ponudila albanskoj strani kompromisno i demokratsko rešenje koje se sastoji u garantovanju statusa najpovlašćenije nacionalne manjine koji danas postoji u svetu - podsetio je Koštunica za Tanjug.
Tadićev kabinet saopštio je da je u više od 20 susreta sa najvišim svetskim liderima u Ujedinjenim nacijama, među kojima i sa američkim predsednikom Džordž Bušom, Tadić zatražio podršku poziciji i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije u kosovskim pregovorima, odnosno podršku međunarodnom pravu.
Tadić je istakao da rešenje za Kosmet mora biti doneto u Savetu bezbednosti UN.
