Izvor: Blic, 13.Nov.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje dobrih kadrova u diplomatiji
Diplomatski kadar u Srbiji godinama se nije obnavljao. Izostala je i korenita profesionalizacija u diplomatiji, čija je posledica danas da se u Srbiji ambasadori i konzuli često imenuju po stranačkom pripadnosti i zaslugama u partiji. U diplomatska predstavništva odlaze najčešće političari i novinari kojima je preporuka da poznaju domaće i svetske probleme, a u manjini su oni kojima se može pridodati i iskustvo u diplomatiji.
Na današnjoj sednici Vlade trebalo bi da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usvoji imenovanje sedam novih ambasadora Srbije. U diplomatiju se vraća Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke, koji je predložen za ambasadora u Bernu. Smenjena glavna urednica dnevnog lista „Politika" Ljiljana Smajlović ide u Kanadu. Inače, ona je član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova. Sadašnji ambasador u Kanadi istoričar Dušan Bataković promeniće zemlju i u naredne četiri godine predstavljaće Srbiju u Francuskoj. U Poljsku odlazi Radojko Bogojević, koji je sada na funkciji državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. Pomoćnik šefa diplomatije Vuka Jeremića Zoran Popović odlazi u Rumuniju, u Bukurešt, a profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković biće novi ambasador u Nemačkoj, u Berlinu.
Od sedam novih ambasadora, četvorica su i ranije bili u diplomatiji - Bataković, Bogojević, Visković i Protić, koji je međutim, u vreme dok je šef diplomatije bio Goran Svilanović povučen iz Vašingtona. U javnosti je to pojašnjeno da Protić nije slušao instrukcije iz Beograda, a poznat je i po osveštavanju ambasade u Vašingtonu.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je juče da će u narednih nekoliko meseci „doći do smene" velikog broja ambasadora Srbije u inostranstvu i objasnio da je to redovna procedura nakon isteka četvorogodišnjeg mandata.
Bivši ambasador u Moskvi, a sada član Spoljnopolitičkog saveta Dušan Lazić kaže da je na osnovu novih imenovanja teško izvlačiti šire zaključke o kadrovskoj politici u diplomatiji.
- Nesumnjivo je da su sada predloženi obrazovani, poznaju političku scenu kod nas i međunarodne odnose. Ako neko od njih ima manjeg ili većeg diplomatskog iskustva, ipak, izbor u suštini zadovoljava kriterijume i zahteve koji stoje pred njima u složenoj delatnosti kakva je diplomatija - kaže Lazić.
Međutim, on dodaje da se Srbija nalazi pred reorganizacijom diplomatsko-konzularne mreže, ali i reorganizacijom diplomatskog aparata i da se tome mora ozbiljno pristupiti.
Na pitanje zašto u ambasadore ne odlaze oni koji su za to školovani, Lazić kaže da je problem što je u Srbiji „u deceniji devedesetih i u vreme izolacije nastala ogromna praznina".
- Posle toga mi nemamo iskusne i obrazovane diplomate od karijere. Mi imamo diskontinuitet, imamo rupu u kadrovskom izvoru diplomata. Zbog devedesetih i odlaska iskusnih, koji su mahom ostarili, mi smo prinuđeni da u tom pogledu radimo s kadrovima s kojima raspolažemo. I upravo zato moramo da se suočimo s reformama i da se što više primaju mladi ljudi koji će početi da rade ovde kako bi se vremenom kvalifikovali za diplomatiju. A za to je neophodan niz godina - ističe Lazić.
On dodaje da „tendencija mora da bude profesionalizacija diplomatije jer onda možemo da računamo na najbolje rezultate u nastupu prema svetu".
Novinari među ambasadorima
Milivoje Glišić, NIN Australija
Roksanda Ninčić, „Vreme" misija u EU
Grujica Spasović, „Danas" BiH
Radivoj Cvetićanin, „Danas" Hrvatska
Ljiljana Smajlović, „Politika" Kanada
Ko se vraća
Imenovanjem novih ambasadora i nakon dobijanja agremana zemalja domaćina u Srbiju će se vratiti stara diplomatska postava. Iz Nemačke će se vratiti Ognjen Pribićević, Rumunije Dušan Crnogorčević, Maroka Mehmed Bećović, a iz Pariza Predrag Simić. Iz Švajcarske se vraća Dragan Maršićanin, funkcioner DSS.
