Izvor: Politika, 27.Sep.2015, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je lako kad si član „evropskog kluba”
U Hrvatskoj kažu da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije u mogućnosti da postavlja neke ultimatume, jer se s druge strane Bajakova „ne nalazi samo Hrvatska, već i EU”
Slika često više govori od hiljadu reči. Televizijske kamere su na samitu evropskih zvaničnika posvećenom izbegličkoj krizi u Evropi zabeležile i ovu scenu: hrvatski premijer Zoran Milanović govori nešto komesaru Johanesu Hanu i visokoj predstavnici za spoljnu politiku Federiki Mogerini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a ona klima glavom.
Ovakvom scenom samo je ko zna koji put potvrđena tačna teza, koju ni Milanović poslednjih dana uopšte nije krio, da je lako kad si član „kluba”, jer ti onda teško neko nešto može. S tim je nastupio i onda kada je najavio da ide u Brisel, gde će na izvoru razgovarati „kako da stvar rešimo”, ali da „tamo neće biti Vučića i ekipe”. U Briselu je evropskim liderima ponovio da je nedopustivo da Srbija postavlja ultimatume članicama EU. I od drugih hrvatskih političara čulo se da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije u mogućnosti da postavlja neke ultimatume, jer se s druge strane Bajakova „ne nalazi samo Hrvatska, već i EU”.
Istovremeno, premijer Vučić, zvaničnik zemlje kandidata za članstvo u EU, pisao je pisma na razne evropske adrese o tome kako je Hrvatska blokadom prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, sa kojih, sve do juče, nije bilo ni najave zvaničnih odgovora, ističući da je Hrvatska „agresivnim i neprihvatljivim” merama drastično pogodila nacionalne i vitalne ekonomske interese Srbije, ali i snažno podrila regionalne odnose i stabilnost. Pri tome nije propustio priliku da ukaže kako Srbija reaguje na najozbiljniji, ljudski i odgovoran način zasnovan na evropskim vrednostima, moleći ih da pozovu Hrvatsku, kao državu članicu EU, da konačno počne tako i da se ponaša.
A ceo slučaj zatvaranja granice od strane Hrvatske mogao bi se posmatrati i kao ekonomske sankcije EU Srbiji, kako je to primetio predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma.
Mada hrvatske mere, pa onda srpske kontramere i opet hrvatski odgovor, sve zajedno, traju već danima, tek juče Brisel je od Zagreba zatražio hitno objašnjenje odluka o zatvaranju graničnih prelaza. Portparolka EK Maja Kocijančič rekla je, prema Tanjugu, da je to učinjeno u kontekstu istrage o mogućem kršenju SSP-a od strane Hrvatske, nakon što je premijer Vučić upozorio da je prekršen SSP. „Naše prve procene kažu da postoje ozbiljni problemi u vezi sa usklađenošću odluke hrvatske vlade sa SSP”, izjavila je ona.
Doduše, juče je i Han osudio Milanovićevu uvredu upućenu Srbima, kada ih je nazvao varvarima i prvi je koji je sasvim jasno pozvao hrvatsku vladu da ukine blokadu na granici.
U nedostatku evropskog oglašavanja, srpskom premijeru nije bilo ostalo ništa drugo sem da „hvata za rukav” dvojicu Viktora, Orbana i Pontu, Miru Cerara. Ili evropske parlamentarce, koji su, istina, u Beograd došli drugim povodom: tvrdeći „Jutarnjem listu” kako je sastanak sa evroparlamentarcima Vučić iskoristio priliku za žestoke napade na Hrvatsku, Tonino Picula, hrvatski predstavnik u Evropskom parlamentu i predsednik parlamentarne delegacije za BiH, preneo je da atmosfera među ostalim predstavnicima EP nije bila baš naklonjena Hrvatskoj. Ali, mišljenje evroparlamentaraca nema isu težinu kao što bi recimo imala brza „presuda” Evropske komisije ili Evropskog saveta.
Ni posle sedam dana nije baš sasvim jasno da li bi i kako EU mogla da kazni Hrvatsku zbog blokade.
Istakavši da je Srbija prepuštena da se štiti sama, ministar pravde Nikola Selaković je juče, prema Tanjugu, izjavio da je Srbiji ostalo da se obrati Savetu za stabilizaciju i pridruživanje, koje, inače, predstavlja telo za koordinaciju. Govoreći o mogućnosti obraćanja Međunarodnom sudu pravde, objasnio je da je potrebna saglasnost obe strane u sporu da im se sudi pred tim sudom (što je, naravno, u ovom slučaju teško očekivati – prim. a).
Nasuprot svemu, stoji činjenica da je „granični rat” doveo je do velikog zaoštravanja političkih odnosa dve zemlje. Kakav god da bude njegov ishod, ostaje nepobitna činjenica da su ionako godinama „roviti” srpsko-hrvatski odnosi još jedanput žestoko uzdrmani, i to pod udarom izbegličke krize koja potresa celu Evropu. U ovom trenutku Zagreb se vidi kao isključivi krivac od gotovo svih u Srbiji, od dobrog dela hrvatske javnosti, ali i sa strane najviših evropskih zvaničnika.
Zategnuti odnosi na relaciji Beograd–Zagreb neke su podsetili i na devedesete, pa su se čula upozorenja, kakvo je recimo izrekao potpredsednik Srpskog nacionalnog veća i saborski zastupnik Milorad Pupovac, da bi se mogla dogoditi obnova loših odnosa i rušenje onoga što je građeno poslednjih 20 godina” Ne treba ni podsećati da su srpsko-hrvatski odnosi godinama opterećeni pitanjem granice na Dunavu, pravima manjina, nestalima, problemom ćirilice u Vukovaru...
Milanović na antisrpstvu popravlja rejting
Da li će tek okončana kriza oko zatvaranja granica ostaviti trajnije posledice? „Ovo što se sada dešava neće uticati na srpsko-hrvatske odnose, jer su oni toliko loši da ovakve stvari ne mogu drastično da ih pogoršaju”, misli politički analitičar Dragomir Anđelković, koji je uverenja da Hrvatska „permanentno vodi neprijateljsku politiku prema Srbiji i sve što može koristi kao povod za tako nešto”.
Upitan, međutim, koliko su predstojeći izbori u Hrvatskoj, a juče je i raspušten sabor, razlog za trenutni odnos Zagreba prema Beogradu, naš sagovornik odgovara da je „ključna stvar za eskalaciju odnosa to što su u Hrvatskoj uskoro izbori, ali da nisu ključna stvar za neprijateljski odnos”. Zapravo, da je javno mnjenje u Hrvatskoj „u velikoj meri antisrpsko”, da je Milanoviću rejting loš, te „onda on igra na tu kartu, koja se više puta pokazala kao korisna za političare i ide logikom ekstremnog antisrpstva”.
