Izvor: Blic, 16.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suvišna izjava
Suvišna izjava
Opet gospodin Lalović, ministar za rad i ostala pitanja, preti radnom snagom iz Kine. Drugi put u poslednjih tridesetak dana. Kaže kako naši ljudi neće da rade. Ukupna situacija sa (ne)zaposlenošću suviše je ozbiljna da bi obe ove ministarske izjave bile shvaćene kao gorki humor ili ironija. Nisu problem Kinezi jer i nekoliko hiljada da dođe, ništa bitnije neće biti promenjeno na tržištu radne snage.
Valjda ministar zna da je blizu milion >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezaposlenih, da prosečno čekanje na posao traje 44 meseca, da je sektorska stopa rasta zaposlenosti (tzv. Lilijenov koeficijent) za prve četiri godine tranzicije u Srbiji 3,9, a u Češkoj 20,9 odsto. Verujem da je ministar čuo da svaki šesti zaposleni u društvenom sektoru, to su najsvežiji ovogodišnji pokazatelji, ne prima nikakvu zaradu. To je više od 190.000 ljudi. I još samo dva podatka.
Ovogodišnje direktne investicije, javno je to saopštio kolega ministra Lalovića, iznose 1,5 milijardi dolara, što je znatno manje nego u Rumuniji ili Bugarskoj. Na kraju ovog kratkog podsećanja, valja reći da, iako je donet socijalno mekan zakon o radu, u Srbiji još nema opšteg kolektivnog ugovora, a trebalo je da bude donet septembra meseca. Ekonomisti konstatuju da 'niti se zaposleni sele u propulzivnije sektore, niti napuštaju sektore koji propadaju'.
Sve to čini sliku 'naše grube životne realnosti'.Kineska ili bilo koja druga radna snaga koja radi ili bi radila za nižu nadnicu ništa suštinski ne rešava. Od ministra se očekuje strategija, ekonomska politika, metodologija, očekuje se da zna da predloži i uspostavi mehanizme koji su dostojni života i rada. Tek onda može se govoriti o ličnoj odgovornosti svakog radno sposobnog pojedinca za sopstvenu sudbinu. Do tada, ovakve izjave su deplasirane i suvišne.
