Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Nov.2009, 11:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra počinje pravna bitka za Kosovo

BEOGRAD - U Međunarodnom sudu pravde u Hagu sutra počinje proces koji je inicirala Srbija i u toku koga bi najviša sudska instanca u svetu trebalo da se izjasni o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.

Beograd je uveren da su svi pravni argumenti na njegovoj strani i da u tom smislu ne treba da brine, piše danas Politika i konstatuje da bi problem, mogao da nastane ukoliko se pitanje nezavisnosti Kosova prebaci na politički teren. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Na tome će insistirati Priština i one zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, a među njima i neke od najvećih svetskih sila poput Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Velike Britanije koje će se takođe pojaviti pred sudijama u toku devetodnevne javne rasprave.

Prema saznanjima Politike, osim pozivanja na navodne zločine koje su srpske vlasti počinile prema kosovskim Albancima, u podnescima koje su sudu dostavile zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova kao argument, između ostalog, navodi se i to da je Kosovo već postalo država i da je stoga to nepovratno stanje.

Iako je Međunarodni sud pravde sudska instanca sa najvećim autoritetom stručnjaci za međunarodne odnose ne isključuju mogućnost eventualnih političkih pritisaka na sudije. Tim pre što su za ishod procesa zainteresovane dve supersile -SAD i Rusija.Njihovo pojavljivanje u istom sudskom procesu predstavlja presedan u istoriji suda dugoj 54 godine.

Od bivših jugo-republika u debati će učestvovati jedino Hrvatska koja će iznositi argumente u prilog nezavisnosti Kosova. Slovenija je podnela pismeni podnesak, ali se nije prijavila za usmeno obrazloženje.

Sutra, prvog dana rasprave, sudu će se obratiti članovi pravnog tima Srbije i advokati koje je angažovala Priština.

Oni će imati na raspolaganju po tri sata. Ostale zemlje će imati po 45 minuta vremena da izlože svoje argumente, a zanimljivo je da će istog dana, 8. decembra svoje stavove sučeliti SAD i Rusija.

Osam od 15 sudija iz država koje su priznale Kosovo

O legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije odlučivaće sutra svih 15 stalnih sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu, od kojih njih osam potiče iz država koje su tokom prethodne dve godine priznale Kosovo kao nezavisnu državu.

Na čelu sudskog veća je predsednik MSP Hisaši Ovada iz Japana koji je priznao nezavisnost Kosova.

Pored njega, sudije delegirane iz država koje su odobrile potez Prištine su Amerikanac Tomas Burgental, Avna Šavkata al Kasavneha iz Jordana, Francuz Roni Abraham, Nemac Bruno Sima, Novozelanđanin Kenet Kit, Abdul G. Koroma iz Siera Leone, kao i Kristofer Džon Grinvud iz Velike Britanije koja je 18. februara 2008. priznala nezavisnost Kosova, dan kasnije pošto su vlasti u Prištini proglasile secesiju južne srpske pokrajine.

Iz država koje nisu priznale kosovsku nezavisnost potiču Rus Leonid Skotnikov, Kinez Ši Joujong, Marokanac Muhamed Benuna, Slovak Peter Tomka, Brazilac Antonio Avgusto Kansado Trinidade, kao i Abdulkavi Ahmed Jusuf iz Somalije.

Te sudije treba da posle okončanja rasprave, koja počinje sutra, donesu savetodavno mišljenje, odnosno odgovore na pitanje da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom, koje je Generalna skupština UN u oktobru prošle godine stavila pred MSP, na inicijativu Srbije.

Iz Međunarodnog suda pravde poručuju da, će, iako sudije potiču iz različitih okruženja i da može biti različitih pogleda na to pitanje, konačan stav biti stav suda u celini.

Odluke i savetodavna mišljenja donose se većinom glasova, a u slučaju podjednake podele mišljenja, odluka predsednika veća je odlučujuća. Sudije mogu dati i zasebna mišljenja u suprotnosti sa ostalima.

Sudije MSP bira Generalna skupština UN prostom većinom glasova, odnosno 97, ali izbor mora da potvrdi bar osam članica Saveta bezbednosti UN. Sudije se biraju za mandat od devet godina i mogu da budu ponovo birane. Izbori se održavaju svake treće godine.

Prema Statutu MSP, sud treba da predstavlja "glavne oblike civilizacije i najviše pravne sisteme sveta".

Od 1960. svaka od pet stalnih članica Saveta bezbednosti (Francuska, Kina, Rusija, SAD i Velika Britanija) uvek su imale sudiju u MSP. Izuzetak je bila Kina, koja nije imala svog sudiju u tom sudu od 1967. do 1985, zato što nije predlagala kandidata.

Statut propisuje da sve sudije treba da budu "izabrane bez obzira na njihovu nacionalnost među osobama visokog moralnog karaktera", koje su ili kvalifikovane za najvišu sudsku dužnost u svojim zemljama ili poznate kao pravnici sa odgovarajućim poznavanjem međunarodnog prava.

Nezavisnost suda se štiti odredbom da sudija MSP ne može da bude ni na jednom drugom položaju, niti da radi kao savetnik. Sudija može biti razrešen dužnosti jedino anonimnim glasanjem ostalih članova suda.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...