Izvor: Politika, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra možda ostavke
Mlađan Dinkić u sredu najavio da će do kraja radne nedelje predati ostavku premijeru Koštunici, ali juče nije potvrdio da je to i učinio
Ni dva dana uoči dana D za Vladu Srbije javnost nije bila načisto da li će ministri i vicepremijerka iz G17 plus zaista napustiti svoje kancelarije 1. oktobra, odnosno – sutra. Juče je ministar finansija i lider G17 plus Mlađan Dinkić poručio "ja uvek držim reč", ali to što nije odgovorio na (prethodnih nedelja ko zna koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puta već postavljeno) pitanje da li će njegova stranka napustiti Vladu Srbije 1. oktobra, kako je obećala ako se do 30. septembra ne nastave pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji, navelo je mnoge na misao da "partija eksperata" još traži elegantan način da zadrži funkcije, a da joj se ne spočita da je prekršila reč.
Prema izveštajima agencija, Dinkić je juče rekao da će sutra održati konferenciju za novinare "i tada će sve biti jasno". Verovatno će tada biti jasno i da li će, eventualno, funkcije napustiti samo ministri (Dinkić, Milosavljević i Živkov) i Ivana Dulić-Marković, ili će se sa njima povući i njihovi zamenici i pomoćnici koji su iz G17 plus.
"Odluka glavnog odbora G17 plus je poznata i mi držimo reč. To je sve što mogu da kažem tim povodom", rekao je Dinkić novinarima u Skupštini Srbije. On je odbio da kaže da li su ministri iz G17 plus predali ostavke predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici, a prekjuče je najavio da će svi ministri iz te stranke poslati ostavke premijeru poslednjeg radnog dana u ovoj nedelji.
Iako je prvo najavljivano da bi sednica Predsedništva G17 plus, započeta preksinoć, trebalo da se nastavi tokom jučerašnjeg dana, u ovoj stranci su odlučili da se o ostavkama i sledećim potezima vezanim za vladu ne izjašnjavaju do 1. oktobra, rečeno je Tanjugu u toj partiji.
Svi potezi G17 plus, kako su naveli, biće u funkciji ojačavanja demokratskog bloka, kao i dogovora proevropskih stranaka o svim najvažnijim pitanjima u državi. Kako je naveo isti izvor, cilj građana Srbije je da i sledeća vlada bude proevropska kako bi se i dalje sprovodile reforme, nastavio razvoj nacionalne ekonomije i povećao životni standard građana.
Prema reakcijama u ostalim strankama vladajuće koalicije, moglo bi se zaključiti da će G17 plus ipak održati reč – i podneti ostavke. Mada, kako se juče moglo saznati nezvanično (jer zvanično još niko neće da govori o danu posle – osim što je ministar i funkcioner DSS-a Zoran Lončar rekao da vlada neće pasti 2. oktobra), malo je onih koji su sigurni šta će se dalje dešavati, jer postoji više mogućnosti.
U vladajućoj koaliciji kao jednu od opcija navode i mogućnost da ostavke ne budu neopozive, te u tom slučaju premijer ne mora da ih prihvati i ministri ostaju u vladi.
Po drugom modelu, ministri iz G17 plus daju neopozive ostavke, premijer ih prihvata i prosleđuje skupštini koja treba da ih konstatuje. U tom slučaju, nakon verifikacije ostavki, premijer je dužan da u roku od 15 dana predloži kandidate za upražnjena mesta u vladi, ali zakon ne kaže ništa o tome šta se dešava ako premijer probije rok ili ako se skupština u narednom periodu ne izjasni o njegovim predlozima.
Parlament bi tako u narednom periodu mogao da se sastane možda samo još nekoliko puta kako bi usvojio ustavni zakon i eventualno izmene izbornih zakona, nakon čega bi usledilo raspisivanje izbora, pa ne bi bio problem da vlada u tako kratkom periodu radi u krnjem sastavu.
Prema nezvaničnim izvorima iz Demokratske stranke Srbije, premijer Vojislav Koštunica, ali i ostali koalicioni partneri, skloniji su tome da se i ne trude previše da G17 plus zadrže u koalicionom savezu. Jer, računa se s tim da vlada sigurno neće biti ugrožena pre održavanja referenduma o ustavu. Tako, praktično, odlaskom G17 plus, ostatak vladajuće koalicije ništa ne gubi. A može da dobije, na primer, mogućnost da se u nekoliko preostalih meseci na vlasti iskaže i na finansijskom polju (koje je do sada držao G17 plus) – naročito raspolaganjem sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.
Problem gubitka tri ministra i potpredsednice vlade, premijer Koštunica mogao bi da "premosti" tako što bi neke od preostalih ministara ili možda zamenike funkcionera koji odu, ovlastio da "pokrivaju" upražnjena mesta. To je Zakonom o vladi dopušteno i već se dešavalo. U maju 2004. godine tadašnji ministar privrede Dragan Maršićanin podneo je ostavku budući da je kandidovan za predsednika Srbije, njegove poslove obavljala je tadašnja zamenica ministra Zora Simović, a ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo je bio "koordinator" u Ministarstvu privrede. Na mesto ministra privrede Bubalo je izabran tek šest meseci kasnije, u oktobru te godine (kada je i Slobodan Vuksanović zamenio Ljiljanu Čolić koja je podnela ostavku u septembru te godine, a Milan Parivodić – Bubala).
Biljana Baković
[objavljeno: 30.09.2006.]
