Izvor: S media, 21.Dec.2009, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra ističe rok za odgovore MSP-u
Rok za dostavljanje odgovora na tri pitanja MSP-a postavljenih državama na kraju devetodnevne rasprave u Palati mira u Hagu o legalnosti secesije Kosova ističe sutra.
Države učesnice rasprave mogu, ali nisu u obavezi, da dostave pisane odgovore sudu, posle čega se očekuje zatvaranje javne diskusije i početak faze tokom koje će 15 sudija MSP zauzeti stav o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Sudija iz Siera Leona Abdul Koroma pitao da li >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je nezavisnost dozvoljena izvan konteksta dekolonizacije.
Njegov kolega iz Maroka Mohamed Benuna želeo je da čuje stav da li su privremene institucije Kosova vodile kampanju za izbore u jesen 2007. na platformi da kada budu izabrane proglase nezavisnost jednostrano ili su, u najmanju ruku, prezentirale Deklaraciju o nezavisnosti kao alternativu.
Sudija Kansado Trinidade iz Brazila postavio je pitanje kakvo je značenje dokumenta iz Rambujea - da li je njime utvrdjeno pravo na samoopredeljenje, a ako jeste, pod kojim uslovima.
Pošto primi zatražene odgovore, 15 sudija Medjunarodnog suda pravde, sa Japancem Hisaši Ovadom na čelu, proučiće i vagaće argumente iznete tokom rasprave koja je održana u Palati mira u Hagu od 1. do 11. decembra, kao i sva pisana izjašnjenja.
Sudije će većinom glasova, kako se očekuje, najkasnije polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o pitanju "da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su proglasile privremene kosovske institucije u saglasnosti sa medjunarodinm pravom", koje je pred njih postavila Generalna skupština UN u oktobru prošle godine, na inicijativu Srbije.
Savetodavno mišljenje nije obavezujuće za države, ali će, kako su ocenili stručnjaci, imati veliku pravnu, ali i političku i moralnu težinu.
Tokom usmene rasprave svih 15 sudija MSP saslušali su stavove Srbije, privremenih vlasti iz Prištine i još 27 država.
Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam su ocenili da je jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeno medjunarodno pravo i urgožen medjunarodni poredak.
Legalnost te deklaracije podržale su Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o legalnosti jednostrane deklaracije kosovske državnosti.
Prvi put u istoriji suda u raspravi povodom savetodavnog mišljena suda učestvovao je izuzetno veliki broj država, ukupno 36, dok su njih 30, medju njima i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, usmeno iznele argumente u Palati mira u Hagu,
Prištinska delegacija je u MSP prisutna pod nazivom "autor jednostrane deklaracije", pošto samoproglašena država Kosovo nije članica UN.
Srpska delegacija poručila je prvog dana zasedanja da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja izazov Ujedinjenim nacijama i autoritetu svetske organizacije, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela - održanju mira i bezbednosti.
Delegacija je istakla i da očekuje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na medjunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći izmedju pojedinih država, kao i da neće dozvoliti urušavanje osnovnih principa na kojima je zasnovan medjunarodni poredak - suveretitet i teritorijalni integritet država, ali i spremnost za povratak pregovaračkom stolu.
S druge strane, delegacija iz Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.
Iz MSP su poručili da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa tim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.
Osam, od 15, sudija MSP dolazi iz država koje su priznale Kosovo.
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63, od 192., države članice UN.
