Izvor: B92, 11.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra 4 godine od ubistva Đinđića
Zoran Đinđić (FoNet)
Beograd -- Sutra se navršavaju četiri godine od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića.
Đinđić je ubijen u atentatu ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. Povodom godišnjice Đinđićeve smrti, Demokratska stranka organizovaće 12. marta finale nacionalnog takmičenja u besedništvu čija je tema "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami".
Predstavnici DS će tog dana obići >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grob ubijenog premijera Srbije i položiti vence.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica i članovi njegove vlade položiće u ponedeljak u 11 sati vence u dvorištu zgrade vlade na mestu na kojem je Đinđić ubijen, a u 12.30 u dvorištu vlade vence će položiti i članovi vlade čiji je premijer bio Zoran Đinđić.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegova mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milsosević.
Povodom primedbi da nije patriota, Đinđić je odgovorio: "Za mene je patriotizam to da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao vođe te grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova zemunskog klana, "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije".
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji velikana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Mićunović: Znao da je vreme dragoceno
Dragoljub MIćunović (FoNet)
Dragoljub Mićunović koga mnogi smatraju političkim ocem Zorana Đinđića i koji ga je nasledio na kormilu stranke Đinđića opisuje kao modernog političara koji je živeći u evropskim državama naučio koliko je vreme dragocen faktor u donošenju odluka.
"Naravno u jednoj usporenoj, tromoj Srbiji to je bilo jako teško i onda je on nastojao da napravi takvu vladu od mlađih ljudi koji imaju zapadna iskustva, koji su prošli neke škole gde je vreme dragoceno, gde nema onoga epskog guslarskog koliko god hoćete, pa ćemo se slatko napričati. Dakle, mislim da je to to bio taj nephodni duh Srbije koj je nažalost još daleko od toga da bude dominanatan u našem političkom i društvenom miljeu", objašnjava Mićunović.
Mićunović priznaje da je Đinđićev način rada i donošenja odluka ostavio traga u nekim institucijama, a ponajviše u Demokratskoj stranci.
Dekan na FPN-u Milan Podunavac, koji je bio predsednik komisije koja je Đinđića svojevremeno izabrala za naučnog saradnika na Institutu za filosofiju i društvenu teoriju, podseća da je njegova centralna politička ideja bila Evropa.
Podunavac ukazuje da je ta Đinđićeva ideja od vitalnog značaja za demokratsku i političku transformaciju društva u Srbiji.
"Đinđić se pitao šta je to i koja je to politička ideja koja može da mobiliše jedan proliberlni, predemokratski i jedan proevropski deo političkoga dela u Srbiji. I Zoranov odgovor je bio da takvu integrativnu funkciju može da obavi politička ideja Evrope", kaže Podunavac.
Imeđu ostalih istoričaka Latinka Perović za Zorana Đinđića je napisala da njegova lična i politička sudbina submilišu dramu Srbije. Jedna od njegovih smernica u političkom delovanju bilo je uverenje da Srbija mora da se mane imperijalnih snova i oslobodi nasilja kao načina života, i Srbiju prikači za evropski voz.
Korać: Srbija nikad neće nadoknaditi gubitak Đinđića
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać izjavio je danas da Srbija nikada neće nadoknaditi politički gubitak Zorana Đinđića i naveo da je bez njega reforma u Srbiji mnogo "duža i mučnija".
Korać je za radio Beta-RFI, povodom godišnjice smrti Đinđića, rekao da su od tog atentata prošle svega četiri godine, ali da je sasvim jasno da Srbija danas izgleda potpuno drugačije nego u vreme kada je on vodio vladu.
"Očigledno je da Srbija neće skoro nadoknaditi taj politički gubitak, njegov talenat i političku energiju. On je čovek koji je u jednom trenutku postao partner zapada, i po ubeđenju mnogih bio u stanju da vodi bitku za modernu, demokratsku, evropsku Srbiju", naglasio je Korać.
On je naveo da su na vlast u Srbiji došli ljudi koji su Đinđića najviše napadali, dodavši da danas Srbijom "apsolutno dominira
Vojislav Koštunica koji je bio ogorčeni Đinđićev politički protivnik".
Koštunica se koristio svim dozvoljenim i nedozvoljneim sredstvima, rušeći ga na svakom koraku i koji je sa njim ušao u otvoreni politički sukob, dodao je Korać.
On je izrazio bojazan da će se trogodišnja saradnja Demokratske stranke sa Koštunicom nastaviti.
"Postoji mogućnost da se obračunamo sa tim setom ideja protiv kojih se Đinđić borio ili da sarađujemo. DS izgleda nema snage da se obračuna", ocenio je Korać koji je u Đinđićevoj vladi bio potpredsednik.
Lutovac: Nastaviti Đinđićevim putem
Analitičar Zoran Lutovac izrazio je danas nadu da će nova vlast u Srbiji nastaviti da vodi zemlju istim putem kojim je vodio ubijeni premijer Zoran Đinđić.
Povodom godišnjice smrti Zorana Đinđića Lutovac je Beti rekao da je Srbija za vreme Đinđićeve vlade imala veliki međunarodni ugled i dobar imidž.
"Da je ostao živ, imali bi Srbiju sa još boljim imidžom, koja bi se suočavala sa obavezama i još spremnije dočekivala socijalno-ekonomske i statusne probleme", ocenio je Lutovac.
On je dodao da bi Srbija, da Đinđić nije ubijen u atentatu, sarađivala sa Haškim tribunalom i otklonila prepreke u procesu evropskih integracija.
"Srbiju su u Đinđićevo vreme sa zavišću gledale države u okruženju, jer je to bila zemlja koja je krupnim koracima grabila napred", zaključio je Lutovac.
