Izvor: B92, 13.Okt.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šutanovac: Adekvatan odgovor
Beograd -- Ministar odbrane Dragan Šutanovac smatra da je proglašenje ambasadora Makedonije i Crne Gore za nepoželjne osobe adekvatan odgovor Srbije. Opozicija kritikuje.
Šutanovac je postavio pitanje koji su bili interesi tih dveju država da priznaju nezavisnost Kosova manje od 24 sata posle usvajanja rezolucije Srbije u Generalnoj skupštini UN. Šutanovac ocenjuje i da će priznanje nezavisnosti Kosova imati značajne političke posledice u celom regionu.
Srbija, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Makedonija i Crna Gora "naslonjene" su jedna na drugu i u svim trima državama živi i albanski i srpski entitet, konstatovao je Šutanovac.
"Mislim da se žarište otvara u još većoj meri, ali da Vojska Srbije neće imati posla, ubeđen sam da su ratna dešavanja prošlost. Mogućnost sporadičnih incidenata je na visokom nivou", kazao je Šutanovac.
"Moram da kažem da ne očekujem da se to dešava na jugu Srbije, već van granica naše zemlje. Mislim da odluka koja je isprovocirana upravo albanskim življem koji živi u tim zemljama može da ide na njihovu štetu", rekao je Šutanovac.
Dačić: Odluka neće pogoditi građane
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da proglašenje ambasadora Crne Gore i Makedone nepoželjnim osobama u Srbiji neće pogoditi interese građana tri države, i najavio da će Srbija nastaviti razgovore sa crnogorskom delegacijom o dvojnom državljanstvu.
Uskraćivanje gostoprimstva tim ambasadorima predstavlja jednu od mera koje pripadaju korpusu akcionog plana koji je usvojila prošla vlada, rekao je Dačić novinarima, posle susreta sa predstavnikom Evropske komisije Žožefom Ljoversom i ambasadorima Francuske i Češke Žan Fransoa Teralom i Hanom Hubčkovom.
"To je jedna od mera koja je primenjena, a koja je jača od mera koje su primenjene prema nekim drugim državama, upravo zbog specifičnosti odnosa između Srbije i Crne Gore i Srbije i Makedonije", naglasio je Dačić.
Ističući važnost postizanja sporazuma sa Crnom Gorom o dvojnom državljanstvu, srpski ministar je kazao da bi dogovor trebalo postići do 22. oktobra, jer bi u protivnom građani imali posledice.
Ukoliko Srbija i Crne Gora do 22. oktobra ne dogovore sporazum o dvojnom državljanstvu, postoji opasnost da državljani Crne Gore koji imaju i srpsko državljanstvo budu izbrisani iz crnogorskog državljanstva, rekao je on.
Dačić je rekao da postoje mnogi građani koji imaju dvojno državljanstvo ili žele da ga imaju i da je postizanje dogovora o tome od životnog značaja za građane i Srbije i Crne Gore.
Korać: Kosovo nezavisno od 1999.
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać ocenio u emisji B92 Kažiprst da raspirivanje anticrnogorskih raspoloženja, kao i antimakedonskih, kojih ima u mnogo manjoj meri, neće doneti ništa dobro ni Srbiji ni Crnoj Gori.
Žarko Korać (FoNet)
Komentarišući uskraćivanje gostoprimstva ambasadorima Crne Gore i Makedonije pošto su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, Korać je rekao da se moglo očekivati da će te države priznati Kosovo i da mu je "žao što je naša vlada tako grubo reagovala".
Na prostoru bivše Jugoslavije ima mnogo mogućnosti da se zbog rodbinskih i imovinskih veza i dugog života u istoj državi učini zlo i da se kod ljudi razviju negativne emocije, rekao je Korać.
On je ocenio da kod ljudi u Srbiji postoji u ovom trenutku snažno anticrnogorsko raspoloženje koje su podstakle vlasti i mediji.
Kada su Crna Gora i Makedonija priznale Kosovo, trebalo je reći činjenicu da je Kosovo nezavisno još od 1999. godine i da je realnost da 99 odsto Albanaca na Kosovu neće da živi unutar Srbije, smatra Korać.
Samardžić: Prekomerna reakcija
Potpredsednik opozicione Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić ocenio je da je reakcija srpskih vlasti na crnogorsko i makedonsko priznanje nezavisnosti Kosova bila prekomerna.
"Imamo nervoznu reakciju i prekoračenje do sada primenjivanih mera. Država treba da bude racionalna, a ne da stupa u konflikt kojim izaziva samo medijsku pažnju", rekao je Samardžić na konferenciji za novinare.
On je kazao da se usvajanje srpske rezolucije u Generalnoj skupštini UN, kojom se od Međunarodnog suda pravde u Hagu traži mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, moglo smatrati diplomatskim uspehom, ali da je "taj uspeh trajao kratko, nepuna 24 sata, jer su Crna Gora i Makedonija priznale nezavisnost Kosova".
DSS smatra da treba pokrenuti tužbe pred Međunarodnim sudom protiv zemalja koje su priznale nezavinost Kosova jer, kako je rekao, "one imaju veću pravnu težinu od savetodavnog mišljenja Suda, koje nije obavezujuće".
Radić: Ne preuveličavati rizike
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da ne bi trebalo preuveličavati rizike posle odluke Podgorice i Skoplja da priznaju nezavisnost Kosova.
Najgori scenario bi bio da Albanci u Makedoniji i Crnoj Gori, ohrabreni kosovskim slučajem, pokušaju oružjem da se izbore za svoje interese. Međutim, u tom slučaju ne bi bio pošteđen ni jug Srbije, smatra Radić.
"Teško je zamisliti scenario u kome bi jug Srbije bio izuzet od ekstremnih albanskih političkih ideja. Do sada se pokazalo da ne postoje granice na Balkanu, oni to sagledavaju kao jedinstveni prostor na kome pokušavaju da ostvare svoju nacionalnu afirmaciju", rekao je Radić.
"Pokazali su da su sposobni da vrše manevar sa snagama, da imaju ljude koji su spremni da idu sa Kosova u Makedoniju, iz Makedonije u druge delove teritorije Balkana na kojima žive Albanci. Zbog toga mislim da bi bilo preterano optimistično očekivati da bi eventualna nova kriza u Makedoniji mogla da prođe tako da Srbija bude u pasivnom položaju posmatrača", dodaje Radić.
Radić kaže da bi Crna Gora i Makedonija imale mnogo veći problem sa Albancima koji žive na njihovoj teritoriji da nisu priznale nezavisnost Kosova.
