Izvor: B92, 14.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Susret vlada Srbije i Kosova?
Beograd, Priština -- Ministar u Vladi Kosova za lokalnu upravu Lutfi Haziri kaže da će ministri iz Srbije i sa Kosova u petak održati sastanak u Beču.
Kako javlja AP, na prvom susretu na tom nivou za protekle dve godine ministri će razgovarati o reformi lokalne uprave i povratku desetina hiljada Srba i pripadnika drugih manjina koji su napustili Kosovo posle vazdušnih udara NATO-a 1999.
Tema razgovora će biti i povratak zemljišnih knjiga koje su vlasti Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnele pošto su kontrolu nad Kosovom prepustile KFOR-u i UNMIK-u, rekao je Haziri.
U Austriji je održan i prvi zvanični satanak predstavnika vlada Srbije i Kosova, pre dve godine.
Albanci složni oko delegacije za pregovore
Kosovski Albanci još jednom su preduhitrili zvanični Beograd i kosovske Srbe, ovoga puta imenovanjem delegacije koja će učestvovati u pregovorima o statusu i standardima na Kosovu. Odluku da će tim činiti pet najvažnijih političkih predstavnika Albanaca saopštio je predsednik Kosova Ibrahim Rugova. Petorku za pregovore činiće trenutno najznačajniji i najuticajni predstavnici albanske zajednice, i vlast i opozicija, a to su, pored Rugove, predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci, premijer Bajram Kosumi i opozicioni lideri Hašim Tači i Veton Suroi.
Tači kaže da njegova partija ostaje pri stavu da će poštovati svaki politički, međupartijski, konsenzus i da će biti odgovorna u njegovom realizovanju. "Ovo su prvi koraci u razgovorima o stvaranju delegacija, pa verujem da će ova delegacija biti popunjena novim ljudima, nezavisnim ekspertima iz civilnog društva, predstavnicima medija, intelektualcima, javnim ličnostima, pa sam optimista da ćemo sastaviti snažnu političko-ekspertsku delegaciju Kosova", kaže on.
S druge, srpske, strane, mesta za pregovarački tim još su upražnjena. Jedino što je izvesno je da će Srbi imati dve delegacije, jednu koju će činiti kosovski Srbi, i drugu iz Beograda. U Srpskoj listi za Kosovo i Metohiju objašnjavaju da to što Srbi nisu u delegaciji koju su predstavili Albanci vuče korene iz neučešća na izborima jer da su Srbi učestvovali morali bi da budu u timu s kosovskim Albancima, odnosno ne bi morali da prave zasebnu delegaciju.
Nosilac Liste Oliver Ivanović objašnjava da je sada srpska strana prinuđena da povuče sledeći potez. "To samo znači da su oni rešeni da s najjačim snagama od prvog momenta startuju u borbi za nezavisnost. Mi smo prilično dezorganizovani i međusobno podeljeni i čini mi se da čekamo poslednji momenat da formiramo delegaciju. To ne treba posebno da nas plaši, mi smo svesni toga, mi smo svesni njihovih stavova, trebalo bi da se spremamo, a ne da se plašimo", kaže on.
Čini se da, iako Beograd ne zna ko će ga predstavljati u pregovorima, pitanje imenovanje albanske delegacije za ovdašnju vlast nema suštinski značaj. Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković kaže da je Rugova to uradio zbog problema u stranci i kosovskim institucijama. "Već je počelo ozbiljno i javno da se govori o njegovom nasledniku u Demokratskom savezu Kosova, ali i o nasledniku na mestu predsednika Kosova. Rugova želi da smiri situaciju na Kosovu i mislim da taj poteu nema suštinski značaj", kažđe Proroković.
Do mogućeg početka pregovora ostalo je najviše tri do četiri meseca jer se kao rok pominje kraj godine. Međutim, pregovori mogu da počnu i ranije jer će specijalni predstavnik za standarde Kai Eide 20. septembra izveštaj predstaviti Kontakt-grupi, a odmah zatim i generalnom sekretaru Ujedinjneih nacija Kofiju Ananu. Taj izveštaj ujedno može i konkretno da odredi datum pregovora.
"Kosovska Mitrovica kao smetnja"
Direktor Međunarodne krizne grupe za Evropu Nikolas Vajt izjavio je da međunarodna zajednica treba veoma ozbiljno da pristupi situaciji u Kosovskoj Mitrovici, a koja bi, prema oceni MKG, mogla da poremeti predstojeće razgovore o budućem pravnom statusu Kosova. "Naša glavna preporuka je da međunarodna zajednica imenuje posebnog zvaničnika koji bi bio zadužen za reintegraciju Kosovske Mitrovice u kontekstu procesa za utvrđivanje pravne budućnosti Pokrajine i da obezbedi da ne dođe do bilo kakve podele Kosova", rekao je Vajt za Glas Amerike povodom objavljivanja novog izveštaja MKG o Kosovu.
Vajt kaže da je situacija na terenu već znatno izmenjena, odnosno da je deo Kosovske Mitrovice po mnogo čemu već odvojen od Kosova, a da Beograd kontroliše dve glavne državne ustanove koje obezbeduju večinu radnih mesta,a to su Bolnica i Univerzitet. On smatra da međunarodna zajednica nije nemoćna da sprovede odredbe rezolucije 1244 koje se tiču Kosovske Mitrovice i da Srbija može da bude privoljena na to na dva načina. "'Šargarepa' je nastavljanje pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, a 'štap' je ukidanje međunarodne pomoći za finansiranje budžeta Srbije, koja trenutno dobija finansijsku pomoć od međunarodne zajednice, a troši je na održavanje paralelnih struktura vlasti na Kosovu", kaže Vajt.
Gauen: Opcija i nezavisnost
Ambasador Velike Britanije u Srbiji i Crnoj Gori Dejvid Gauen kaže da je za tu zemlju i nezavisnost Kosova jedna od opcija. "Rekli smo da verujemo da je bitno da sve opcije budu na stolu. Begrad će izaći sa opcijom 'više od autonomije, manje od nezavisnosti', ali moja vlada smatra da je i nezavisnost jedna od opcija", kaže Gauen za Fonet. Gauen je rekao i da još ne zna šta sadrži izveštaj Kaija Eidea jer Eide za sada opravdano štiti poverljivost izveštaja.
