Izvor: Blic, 21.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Susret sa Del Ponte
Susret sa Del Ponte
BEOGRAD - Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koji se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, juče je s beogradskog aerodroma avionom Savezne vlade otputovao u Hag. Milutinović je poslednji od četvorice visokih jugoslovenskih i srpskih funkcionera koji je u Hagu pod optužbom za zločine počinjene na Kosovu 1999. godine. Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević predat je Tribunalu 28. juna 2001. godine, dok su se bivši potpredsednik Savezne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlade Nikola Šainović i bivši ministar odbrane Dragoljub Ojdanić, nakon usvajanja Zakona o saradnji s tim sudom, 10. aprila 2002. odazvali pozivu Savezne vlade za dobrovoljnu predaju. Postupak protiv Milutinovića, Šainovića i Ojdanića biće objedinjen. Petooptuženi Vlajko Stojiljković je 11. aprila prošle godine u Beogradu počinio samoubistvo.
Milutinović je optužen da je, kao predsednik Srbije, od 1. januara do 20. juna 1999. učestvovao u 'zajedničkom zločinačkom poduhvatu' proterivanja značajnog dela kosovskih Albanaca sa teritorije pokrajine, 'u pokušaju da se obezbedi trajna srpska kontrola' nad Kosovom.
Pet tačaka optužnice terete ga za zločine protiv čovečnosti i kršenje ratnih zakona i običaja, uključujući deportaciju oko 740.000 Albanaca, masovna ubistva civila, nasilno premeštanje stanovništva i progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi.
'Kao predsednik Srbije i član VSO, u skladu sa svojim de fakto ovlašćenjima, Milutinović je odgovoran za dela potčinjenih unutar VJ i unutar policijskih snaga koji su počinili zločine na Kosovu od januara 1999', piše u optužnici.
Imena žrtava masovnih ubistava navedena su u prilogu optužnici, u kojoj se, kao primer tih zločina, precizira da su srpske snage u selu Račak ubile 45, u Beloj Crkvi 65, u Velikoj i Maloj Kruši 105, a u Izbici 130 albanskih civila.
Portparol Tužilaštva Tribunala u Hagu Floran Artman ocenila je juče za 'Blic' dobrovoljnu predaju Milutinovića kao 'odgovoran potez', ali i naglasila da njegov dolazak 'ne oslobađa SRJ odgovornosti da Hagu izruči sve optužene za ratne zločine'. - Mnogi optuženi se još kukavički kriju iza svog naroda - smatra Artmanova.
Ona je istakla da je odmah po dolasku u Hag Milutinović u Ševeningenu trebalo da razgovara s glavnim tužiocem Tribunala Karlom del Ponte.
Upitana da proceni koliko je verovatno da će se Milutinoviću dozvoliti odbrana sa slobode, s obzirom na garancije srpske i jugoslovenske vlade, Artmanova naglašava da 'to pitanje trenutno nije aktuelno'. - Prvo je potrebno da odbrana Milutinovića podnese taj zahtev, a zatim će to razmatrati Sudsko veće koje će pored garancija obeju vlada u obzir uzeti i druge okolnosti - objašnjava Artmanova.
Ona je naglasila da bi prvo pojavljivanje Milutinovića pred Sudskim većem trebalo očekivati u toku ove nedelje.
- Do tada, Tužilaštvo će Milutinoviću predati dokumentaciju koju poseduje kako bi on mogao da pripremi svoju odbranu - kaže Artmanova.
Nacionalni savet za saradnju SRJ s Tribunalom juče je saopštio da Milutinović 'dobrovoljnim odlaskom u Hag izvršio svoju zakonsku dužnost'. Na osnovu Zakona o saradnji SRJ s Tribunalom, Milutinović ima pravo na garancije Savezne vlade i Vlade Srbije za privremeno puštanje na slobodu. - Čim dobije potvrdu da je Milutinović u Hagu, Savezno ministarstvo pravde će početi da radi na izdavanju garancija za njegovo privremeno puštanje na slobodu - izjavio je juče za 'Blic' pomoćnik saveznog ministra pravde dr Nebojša Šarkić.
On je rekao da će tekst garancije najverovatnije danas biti dostavljen Saveznoj vladi, koja bi o tome trebalo da se izjasni u četvrtak, 23. januara. Posle toga, garancije bi trebalo da pruži i Vlada Republike Srbije, a Savezno ministarstvo pravde će ova dokumenta zatim dostaviti Međunarodnom krivičnom sudu.
Premijer SRJ Dragiša Pešić najavio je da će vlade SRJ i Srbije u zakonskom roku dati garancije Tribunalu da Milutinović bude na slobodi do početka suđenja. On je, međutim, rekao, da nije preveliki optimista u pogledu puštanja Milutinovića.
Milan Milutinović je uoči Nove godine, u intervjuu RTS, izjavio da se ne oseća krivim za zločine za koje je optužen i da je optužnica protiv njega 'formalna'. Njega će u Tribunalu braniti Britanac Džon Livingston, uz pomoć beogradskih advokata Radoja Stefanovića i Miladin Papića. Lekari Tribunala danas će obaviti kompletan medicinski pregled bivšeg predsednika Srbije kako bi bilo tačno utvrđeno njegovo zdravstveno stanje. N. M. J. Aktivan u politici od studentskih dana
BEOGRAD (Beta) - Milan Milutinović je postao predsednik Srbije u decembru 1997. godine. Bio je glavni pregovarač SRJ na konferenciji u Rambujeu i Parizu posvećenoj Kosovu.
Milutinović je rođen 19. decembra 1942. godine u Beogradu, gde je završio Pravni fakultet 1965. godine. Još kao student bio je politički angažovan, a član SPS bio je od transformacije Saveza komunista Srbije u ovu stranku. Na sve partijske funkcije podneo je ostavku 3. aprila 2000. godine, ali nikada formalno nije isključen iz stranke. Iz studentskih dana potiče i njegovo prijateljstvo sa Slobodanom Miloševićem. Sedamdesetih godina bio je ministar za obrazovanje i nauku u vladi Srbije u dva mandata. Smatra se da je u tom svojstvu 1975. bio formalni izvršilac odluke o udaljavanju grupe od osam istaknutih profesora sa Filozofskog fakulteta, okupljenih oko časopisa 'Praksis'. Od 1983. do 1987. godine bio je van politike, na mestu upravnika Narodne biblioteke Srbije, što je, kako je sam tada rekao, doživeo kao 'progon u Sibir'. Krajem osamdesetih, kada je Milošević preuzeo kompletnu vlast u Srbiji, postao je ambasador u tadašnjem Ministarstvu inostranih poslova i načelnik Uprave za štampu, kulturu i informacije. U septembru 1989. godine imenovan je za ambasadora bivše SFRJ u Atini gde je ostao i nakon raspada Jugoslavije i formiranja SRJ 1992. godine.
Na mesto ministra inostranih poslova SRJ došao je 18. avgusta 1995. godine. Na istu dužnost ponovo je izabran 20. marta 1997. godine. Bio je član delegacije predsednika Srbije Slobodana Miloševića u Dejtonu gde je 21. novembra 1995. potpisan dogovor o uspostavljanju mira u BiH. Posle 5. oktobra 2000. prihvatio je saradnju sa novim vlastima, ali je njegovo prisustvo u javnosti bilo mahom protokolarno. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen je i ima sina.
