Izvor: S media, 21.Maj.2010, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunovrat dinara rezultat ponude i tražnje
Razloge za sunovrat kursa i prelazak psihološke granice od 100 dinara za evro treba tražiti u odnosu ponude i tražnje i činjenici da Srbija nema konkurentnu izvozno orijentisanu privredu i nije dovoljno privlačna za direktne strane investicije, izjavio je kanidat za guvernera prof. Dejan Šoškić.
Predsednik Saveta NBS smatra da ne treba isključiti ni mogućnost da je rast ponude dinara i tražnje za evrom na domaćem tržištu delom uzrokovan i očekivanjem da će epicentar >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << krize u evrozoni imati negativni efekat na neposredno okruženje.
Šoškić je, u intervjuu "Novostima", ocenio da bi "agresivnija" odbrana kursa intervencijama iz deviznih rezervi u osnovi davala vrlo kratkoročne rezultate, a bila bi skupa za Srbiju i vodila bi dodatnom zaduživanju zemlje.
"Agresivnija odbrana kursa eventualno bi imala smisla ako se njome može otkloniti očekivano kratkoročan i značajan debalans na deviznom tržištu, uzrokovan spekulativnim ili psihološkim razlozima. Verujem da dosadašnja kretanja na deviznom tržištu nisu neočekivana i alarmantna", rekao je on.
Šoškić je ocenio da od banaka ne treba očekivati da će se dodatno zaduživati u inostranstvu, navodeći da se država ubrzano zadužuje i da se nivo javnog duga više se ne bi smeo povećavati.
Što se tiče povezanosti kursa i inflacije, on je kazap da depresijacija deviznog kursa u uslovima pritisaka na usporenje rasta cena, ne mora da izazove inflaciju na kakvu smo navikli u prethodnim godinama i da će promene u kursu biti sve teže prebacivati na potrošača kroz rast cena.
"Svaka značajnija promena deviznog kursa u uslovima kada gradjani i privreda imaju primanja u dinarima, smanjuje njihovu sposobnost vraćanja kredita sa deviznom klauzulom. To je vrlo ozbiljan problem, ne samo za pojedince i firme, nego i za banke i za makroekonomsku stabilnost zemlje. Mora se ozbiljno raditi na pronalaženju rešenja za ublažavanje ovog problema. U taj proces treba uključiti i dužnike, i banke, i NBS, i državu", smatra Šoškić.
On je naveo da od pregovora sa MMF-om očekuje pozitivan ishod i smatra da ako se povećaju zarade i penzije, Srbija, po svoj prilici, neće imati sredstava za planirane javne investicije u infrastrukturu.
Šoškić je ponovio da je recesija tehnički "ostala za nama", jer zvanični podaci ukazuju da je došlo do blagog rasta BDP, ali "ne smemo imati iluzije da će oporavak Srbije biti lak i da će rezultati biti brzo vidljivi".
"Ekonomska politika u celini mora biti formulisana tako da podstiče potrebnu promenu privredne strukture naše zemlje. Srbija će, zaista, biti na putu oporavka i gradjani će početi da osećaju poboljšanje tek kada nam statistika iz godine u godinu bude davala podatke o visokom rastu, pre svega, industrijske proizvodnje", rekao je on.
Na pitanje kako saradjuje sa odlazećim guvernerom Radovanom Jelašićem, budući guverner je kazao da je njihova saradnja "uvek bila profesionalna i korektna".
