Izvor: Politika, 21.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnjičavi istraživači
Veruju li istraživači javnog mnjenja u ankete koje tvrde koliko će koja partija dobiti na izborima. Veruju, ali u sopstvena, zaključak je posle razgovora sa njima, iako i sami znaju da su grešili.
Zoran Marković koji je za 18 godina uradio više od 200 telefonskih anketa za nedeljnik NIN kaže da mu je najveća greška bila kada je njegovo istraživanje pokazalo da će Bogoljub Karić na predsedničkim izborima 2004. godine dobiti 10, a osvojio je 18 odsto glasova.
Dr >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbobran Branković, direktor i suvlasnik agencije Medijum Galup, kaže da je najviše pogrešio u proceni rezultata nadmetanja između Dragoljuba Mićunovića i Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2002. godine, ali su tada i drugi grešili
A uspesi? "Izborne procene Medijum Galupa imaju mala odstupanja. Na predsedničkim izborima 2004. godine u drugom krugu odstupanje je bilo samo 0,12 odsto. U proceni izbora za skupštinu Srbije 2003. godine prosečno odstupanje je bilo 1,07, a prethodne godine na predsedničkim izborima 1,7 odsto". Marković kao svoje najveće uspehe navodi prognozu da će Boris Tadić pobediti Tomislava Nikolića i rezultat saveznih izbora 1996. godine, kada je istraživanje radio za "Blic". Koalicija SPS – JUL zaista je dobila 41,5 a "Zajedno" 21,5 odsto. Marković je tada bio ismevan i prokažen jer su se njegovi podaci razlikovali od ostalih. "Posle izbora me niko nije pozvao da mi kaže – bravo". Toliko o odnosima među istraživačima.
Odstupanje od 0,12 odsto o kome govori Branković je – pogodak. Na taj način se mogu shvatiti i sva druga odstupanja manja od dva odsto. Uostalom, na prvim stranama istraživanja i piše da je moguće odstupanje oko dva odsto. Međutim, i dva odsto su za nekoga kao kuća. Ako se bori za ulazak u parlament nije svejedno da li u anketi piše da će osvojiti tri ili pet odsto.
Broj ispitanika je prva stvar oko koje se ne slažu istraživači. Milan Nikolić, sociolog i politički analitičar, direktor Centra za proučavanje alternativa, kaže da kod nas ima tri-četiri agencije koje rade kvalitetna istraživanja. "Sve ispod 1.700 ispitanika ne daje pouzdan rezultat". Ima istraživača koji misle da bi se preciznije moglo govoriti o rejtinzima "malih" stranaka koje u anketama dobijaju do šest -sedam odsto tek na uzorku od 5000 ispitanika.
I Nikolić i Branković veruju da su telefonske ankete manje pouzdane. "U Srbiji petina domaćinstava nema telefon i to u seoskim sredinama. To je starija i niže obrazovana populacija. Po pravilu ona se razlikuje od ostale populacije po političkim navikama, manje gledaju televiziju i manje su probirljivi. Ljudi više odbijaju da učestvuju u telefonskim anketama jer vas ne vide", kaže Branković.
Marković, koji radi telefonske ankete na uzorku od 200 ispitanika ima drugačije mišljenje i tvrdi: "Moj uzorak reprezentuje Srbiju". On kaže da telefonska anketa manje rasipa uzorak nego neposredni razgovor na terenu. "Po uzorcima iz biračkog spiska se više ne radi jer je skupo. Ide se u neku zabit i izgubi ceo dan zbog dvoje ljudi. Ali, oni hoće da razgovaraju, dok se do ljudi u gradovima teže dolazi. Za građane je izuzetno važna ubedljivost anketara čak i boja anketarovog glasa."
Marković objašnjava da i 30 ljudi može da bude u statistici veliki uzorak. "Na primer, ako je pitanje koji broj cipela najčešće nosi dete od tri godine, dovoljno je desetoro dece i nećete pogrešiti. Ukoliko je pojava komplikovanija potrebno je više ispitanika."
Istraživači su se ranije mučili jer su mnogi građani odbijali da odgovaraju na politička pitanja. Nikolić kaže da od 30 do 40 odsto ljudi neće da odgovori na anketu. "Građani se više ne plaše da odgovaraju na pitanja u političkim anketama, ali mnogi ne žele da učestvuju, naročito neškolovani i neobavešteni." "Ipak, istraživanja o seksualnim navikama ili o bogatstvu više odbijaju građane da odgovaraju", kaže Branković.
Svi istraživači više vole da rade istraživanja za velike firme nego politička. Branković se žali da njegovi mladi istraživači ne žele da rade politička istraživanja. Da li je to zbog pritisaka? Jer nije tajna da su političari krivili istraživače zbog rezultata, pa i da su sami doturali medijima netačne rezultate sa tačnim imenom istraživača... Marković kaže da ima stranaka koje kažu "stavi malo više". "Meni to niko nije tražio, ali čuo sam da ima toga. Ima i falsifikovanja i manipulacija."
Konačno, da li političari veruju istraživačima? "Stranke mogu biti razočarane rejtingom u istraživanju, ali retko ko dovodi u pitanje tačnost rezultata", kaže Branković i dodaje "Mnoge naručuju od više agencija isto istraživanje jer su tako sigurniji". I Nikolić potvrđuje da bogatije stranke naručuju istraživanja od više agencija. "To im povećava sigurnost da je uhvaćena realnost. Ipak, agencije dobijaju uglavnom slične rezultate, pa su iskakanja – očigledna."
Ali, zar nije Marković bio uspešan kada je najviše odudarao od rezultata svih ostalih agencija.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 21.01.2007.]
