Izvor: Politika, 21.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukobi iz prošlosti gurnuti pod tepih
Deklaracijom o pomirenju, u kojoj se ne kaže jasno u vezi sa čime se mire, DS i SPS ostavili mogućnost da u budućnosti, ako se opet nađu na suprotnim stranama, ponovo potegnu neraščišćena pitanja
Deklaracija o političkom pomirenju između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, od koje je najveći deo javnosti očekivao da će rezultirati preuzimanjem odgovornosti za pogrešne poteze povlačene tokom devedesetih godina, prošlošću se uopšte nije ni bavila. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Umesto toga, dve stranke su potpisale dokument nalik klasičnom koalicionom sporazumu, i time praktično na papiru ozvaničile saradnju koju su već ranije uspostavile formiranjem Vlade Srbije.
Iako bi se iz naziva potpisanog dokumenta u kome se pominje pomirenje moglo očekivati da će stranke navesti u vezi sa čime se mire, odnosno da će definisati neko zajedničko viđenje prošlosti, kako bi lakše postavili osnovu međusobnih odnosa u budućnosti, to se nije dogodilo.
Prema mišljenju sociologa Jovana Komšića, katarzičan tekst u kome bi dve stranke pokajnički priznale svoje greške iz prošlosti nije ni trebalo očekivati, jer obe stranke moraju pre svega da vode računa o svojim biračima, odnosno o njihovoj reakciji na tekst deklaracije.
– Srbija nema u ovom momentu sposobnosti da se do kraja suoči sa bliskom prošlošću i uzrocima stanja u kome se danas nalazimo. To je posao koji zahteva jedan duži istorijski period. Tek kada bude manje strahova i frustracija moći ćemo sebe da sagledamo u prošlosti i da na miran način vrednujemo taj period – rekao je Komšić za „Politiku”. On je naglasio da je ovaj dokument i pored toga veoma značajan, jer „u pragmatično-političkom smislu može da relaksira političku scenu Srbije”.
– Dobili smo dokument koji govori da je moguća saradnja među dojučerašnjim ljutim protivnicima. Menja se pravilo koje je doskoro važilo na političkoj sceni Srbije, da se stranke žestoko bore jedna protiv druge do potpunog uništenja, a umesto toga nudi se model politike koji odgovara formuli koja važi u demokratskim sistemima. Tamo je uobičajeno da se stranke takmiče, međusobno kontrolišu, ali i sarađuju, dok se kod nas umesto saradnje primenjivalo sveopšte denunciranje – smatra Komšić. On dodaje da činjenicu da je SPS evidentno promenio politički kurs i budućnost Srbije vidi u EU, ipak ne treba smatrati apsolutno normalnom okolnošću, već da je to „značajna novost”.
I istoričar Čedomir Antić kaže za „Politiku” da potpisana deklaracija zapravo ne predstavlja pomirenje u odnosu na prošlost ovih dveju partija, već je politički sporazum za budućnost njihovog zajedničkog delovanja. Antić tvrdi da rukovodstva DS-a i SPS-a na ovaj način opravdavaju savez koji nije ni programski, ni ideološki, ni nacionalni.
– Pokazalo se da su njihove razlike u prošlosti bile pre svega lične i motivisane borbom za vlast. To se možda najbolje videlo kada je DS bio opozicija manjinskoj vladi koju je podržavao SPS. Tada je bilo dovoljno da SPS u parlamentu glasa za neki zakon, pa da DS odmah glasa protiv. Sada se to promenilo jer su se i uloge promenile – rekao je Antić za „Politiku”. Kako je objasnio naš sagovornik, ova deklaracija ima „marketinški i propagandni karakter”, ilustrujući to izjavom jednog od potpisnika da je „ovaj čin doprineo jačanju stabilnosti dinara”, izrečenom samo dan nakon što je Narodna banka uvela mere koje su se zaista ticale stabilnosti državne valute.
Antić smatra da je tekst deklaracije čudno koncipiran, jer „jednim okom gleda u Evropsku uniju”, a drugim u „socijalno odgovornu državu iz devedesetih godina, koja brine o nacionalnim interesima”.
– To je u svakom slučaju jedan razrok pogled – kazao je Antić.
Kritičarima potpisanog dokumenta Jelena Trivan, portparol DS-a, poručuje da „razmatranje i utvrđivanje detalja iz prošlosti” nije ni bila namera demokrata i socijalista.
– To je posao za istoričare, dok je zadatak stranaka da proklamuju svoj program za budućnost oko koga su se našle u zajedničkoj vlasti. Cilj nam je bio da pokažemo šta povezuje naše dve stranke koje su godinama bile na suprotnim političkim pozicijama. Deklaracija nema istorijski karakter, a ono što se dešavalo u prošlosti je opšte poznato – rekla je Trivanova. Na opasku da su možda hteli da izbegnu temu „prošlosti”, Trivanova je odgovorila da se te činjenice ne mogu promeniti, niti se od njih može pobeći. Ipak, ona je potvrdila da su demokrate i socijalisti zadržali sopstvena viđenja onoga što se dešavalo devedesetih godina u Srbiji. „Bili smo na suprotnim stranama, ali nam nije cilj da sada to razmatramo. Ne možemo deklaracijom promeniti prošlost, a prošlost uključuje i način na koji smo gledali na događaje. Ipak, svi se mi možemo promeniti u budućnosti”, rekla je portparol DS-a.
Pored više pokušaja, juče nismo uspeli da od funkcionera SPS-a dobijemo odgovor na pitanje zbog čega je „prošlost” ovih dveju partija zaobiđena u potpisanoj deklaraciji.
U prećutkivanju sukoba iz prošlosti Jovan Komšić vidi mogućnost da bi demokrate i socijalisti, ako se u budućnosti nađu na suprotnim stranama, mogli ponovo da potegnu neraščišćena pitanja.
– To se, nažalost, može dogoditi. Ovo je neka vrsta partijske diplomatije u kojoj su izbegli one teme oko kojih ne mogu da postignu punu saglasnost, što znači da sutra mogu ponovo da reaktiviraju ideološke pozicije, a to je već dobro poznato – kazao je Komšić.
J. Cerovina - M. Albunović
[objavljeno: 22/10/2008]
