Izvor: Glas javnosti, Fonet, 27.Dec.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sukob stranih službi ugrožava Srbiju

BEOGRAD - Vlada Srbije još traži rešenje za žestok sukob između ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka Ponoša. Odluku o ovom nesvakidašnjem sporu nije doneo ni vrhovni komandant, predsednik Srbije Boris Tadić, koji je najavio da će uskoro sazvati sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Srpski premijer Mirko Cvetković izjavio je u intervjuu Fonetu da će Vlada Srbije nastaviti dalje razgovore o tom pitanju i naglasio >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da na prekjučerašnjoj sednici vlade nikakve odluke nisu donete, niti je bilo svrstavanja na ovu ili onu stranu.

- Smatramo da je potrebno i moguće da se nađe neko rešenje - rekao je Cvetković i poručio građanima da sistem odbrane nije ugrožen. Cvetković takođe „ne očekuje personalne promene“, ali očekuje da će, zajedno sa drugim akterima, ta situacija biti razrešena.

Ugrožavaju zemlju

- Sukob ministra i načelnika Generalštaba nije koncepcijske prirode, jer oni nemaju nikakav koncept. Sukob je podstaknut spolja, žarište postoji u službama i centrima moći izvan Srbije, a u sve su umešane ambasade i tajne službe drugih zemalja - ovim rečima general-potpukovnik u penziji Jovan Milanović, koji je od 1995. do 1998. godine radio u našoj misiji pri EU u Briselu kao obaveštajac sa diplomatskim pokrićem ministra-savetnika i pratio aktivnosti NATO, opisuje za Glas javnosti aktuelni sukob u vrha Vojske Srbije i Ministarstva odbrane.

General Milanović kaže da je zbog ovog sukoba država veoma ugrožena i tvrdi da je njegov cilj dalja destabilizacija i diskreditacija zemlje i celokupnog odbrambenog sistema.

- Tvrdim da je ovo praktično nastavak rata niskog intenziteta koji se vodi u više pravaca i zapravo produženi oblik agresije prema našoj zemlji. Ovo se sve radi s ciljem da se Srbija udalji od problema na Kosovu i Metohiji, evropskih integracija i slično - ističe Milanović.

Naš sagovornik kaže da su ministar i general ljudi koji su mnogo toga preskočili u svojim karijerama.

- Nesumnjivo da je Ponoš obrazovan čovek, ali nije moguće da dobije tri čina za tri godine. Takvih unapređenja ni u ratu nije bilo.

ŠUTANOVAC TRAŽI VANREDNU REVIZIJU POSLOVANJA MINISTARSTVA

Ministar odbrane Dragan Šutanovac zatražio je juče od nadležnih državnih organa vanrednu reviziju finansijskog poslovanja Ministarstva odbrane u 2008. godini, saopšteno je iz tog ministarstva.

Šutanovac je zahtev uputio predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću i ministarki finansija Diani Dragutinović.

- Povodom neosnovanih navoda iznetih u medijima od načelnika Generalštaba Vojske Srbije o neekonomičnom i nestručnom poslovanju Ministarstva odbrane, obraćam vam se sa zahtevom za vanrednu reviziju finansijskog poslovanja Ministarstva odbrane u 2008. godini - navodi se u pismu ministra Šutanovca.

Odlican naslov- Svaki od ove dvojice radi za "svoju drzavu", ali nijedan za Srbiju!

E upravo tako! Sve trojica su kvislinzi, samo se medjusobno nadmeću koga će gayde sa zapada oceniti kao kvalifikovanijeg, podobnije i profesionalnijeg izdajnika. U sukobu, Tadić - Šutanovac - Ponoš, priželjkujem da sva tri aktera medjusobno oči povade jedan drugom.

Da, obojica su duboko u suck-up aranzmanu.Rade oni za istu zemlju ali je problem ko je veci suck-up, bore se za bolju poziciju na listi cia dousnika. Ni jedan nije dorastao zadatku, Ponos je prerano unapredjen a ovaj zzagreba ministar je jedino sposoban da se bori za svoju poziciju uvlakaca svom kumu, zna se ko mu je on.Da je srece oba bi bila skinuti sa polozaja. Ako bi samo jedan leteo to bi svakako trebao biti ministar jer Tadic mora dobro da razmisli da ipak ima posla sa vojskom koju mora postovati. inace...znate sta, sa vojskom se nikad ne zna!

Ja ocekujem da Sutanovac leti iz vlade a da Ponos ostane do daljnjeg s tim da mu se skrene paznja na neke stvari.

Inace, ja veoma cenim hrabar stav mladog generala, imao je m-da da se suprotstavi oholom birokrati i da istupi hrabro u Skupstini. To je vec 1:0 za Ponosa, a videcemo kako ce stvari ici. Tadicu nije lako, ali sto je trazio to je i dobio. Potukla se dva njegova miljenika ko ce biti blizi caru, tuga, a to je danasnja Srbija! Zuti nisu ocekivali ovaj udar sa vojne strane, a bilo je za ocekivati da neko iz VS otvoreno kaze da su zzutaci unistili nasu armiju i da neko mora odgovarati za ugrozenu bezbednost zemlje.Jer, objektivno gledano, i narod vidi da sve sto vredi rasprodase, formiraju najbrojniju vladu u svetu a Vojsci nista ne daju i bukvalo je unistavaju.Jadna Srpska Vojska, od velike sile i ponosa srpskog naroda sta je doslo-da su maltene na ulici, bez osnovnih sredstava i moderne tehnike. Urota je kompletirana a i Vojvodina pod vodjstvom Canka i Kostresa je krenula ka izlaznim vratima.

...Ako zelite da cujete istinu , da budem precizniji --iskrenost , slusajte one koji vise nisu na kojekakvim funkcijama , koji su van tokova opste korupcije/ucena/podmetanja ...

Ovome coveku [u penziji} bas i ne mogu da ukinu penziju , sta je u zivotu dobio...dobio , sada sa godinama malo ima sta da izgubi [ izvinjavam se na licnom stavu ---ja sam u slicnoj poziciji ] ....

Vidite , svi velicate mladost , anagledao sam se mladih jajara /uvlakaca komunjarama , lazovcina ...e , neki od njih dospeju visoko ....posteni VRLO , VRLO retko ,...pervise nepostenih otpratih za politicare ....Zivot je ironicna stvar , a najlepse je , naslobodnije , kada malo imas , malo zelis i malo imas da izgubis .

Ovde su mi dva puta davali otkaz jer pricam sta mislim ---komunjare mi to nisu radile 70-ih ...bili su blagi , pa ne ostadose na vlasti ...Ovi sada pritisli , uzjasili , a mi se sve nesto plasili Staljina ...on zaobidje Srbiju , dodjose ovi ---jos 3-4 godine ,,,brojim ih , pa cu pomoci u pakovanju ako treba kada budu odlazili sa Balkana

Gospodine Tadicu!!!Ptice na grani znaju da srbija nema ni VOJSKU NI STRATEGIJU ODBRANE JER NEMATE LJUDE OD STRUKE POCEV OD ministra sutanovca do generalstaba!!!!!!Nemoj se praviti blesav i neobavesten kao Kostunica.

Podhitno smeniti obojicu.Jer i jedan i drugi rade protiv srbije.

ОПРОШТАЈНА ПОРУКА ВЛАЈКА СТОЈИЉКОВИЋА

"I danas kada dode do poslednjeg boja,

Neozaren starog oreola sjajem,

ja cu dati zivot otadzbino moja,

znajuci sta dajem i zasto ga dajem".

Ovi stihovi pesnika Milana Rakica su moto spomen

knjige "Junaci otadzbine", koju je publikovala

Savezna vlada, u kojoj se navode imena svih poginulih

i nestalih pripadnika Vojske Jugoslavije i

Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, za vreme

brutalne agresije NATO snaga na Jugoslaviju "u znak

najdubljeg postovanja, vecne zahvalnosti i

trajne obaveze prema njima".

Ovi stihovi su i najbolji uvod za obrazlozenje

samog cina, da svesno i odgovorno odlucim,

da dam svoj zivot, kada sam se uverio da je

dosovsko marionetsko i kriminalno rukovodstvo, zavelo

u zemlji fasisticku diktaturu, gazeci

Ustav i zakone i elementarnu pravdu. Oni, neprekidno,

svim sredstvima, vrse neviden progon i

nasilje politickih neistomisljenika,

ukljucujuci i likvidacije. Najflagrantniji

primeri njihove bestijalnosti su kidnapovanje i

protivustavno isporucivanje gradana Srbije i

Jugoslavije Haskom tribunalu, posebno u

slucaju bivseg predsednika Srbije i

Jugoslavije Slobodana Milosevica. I za mene

su doneli odluku da me kidnapuju, ili ubiju.

Ovim herojskim cinom zelim da probudim

savest nasih gradana, ukoliko je to jos

moguce, da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od

raspadanja, srpski narod od unistenja i,

sacuvaju, bar malo, casti i dostojanstva

nasem narodu, koji je to svojom istorijom i

civilizacijskim tekovinama, zasluzio.

Za svoju smrt direktno optuzujem Zorana

Dindica, Vojislava Kostunicu,

Dusana Mihajlovica, Vladana Batica i

Miroljuba Labusa, koji su najodgovorniji za

bezocno nepostovanje Ustava i zakona, koji

su doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda,

koji su instrumentalizujuci medije i

zloupotrebljavajuci policiju i pravosude

uveli progon i nasilje nad hiljadama gradana,

upropastili ekonomiju, a milione gradana doveli u

socijalnu bedu.

Ovim cinom hocu da se svrstam u redove

heroja, mojih policajaca, pripadnika vojske i naroda,

koji su ispoljavajuci patriotizam, besprimerni

heroizam, spremnost i odlucnost dali svoje

zivote braneci zemlju i narod od zlikovaca:

albanskih terorista i NATO agresora 19 zemalja na

celu sa Amerikom. (Podsetio bih, da su u periodu

od januara 1998. godine do septembra 2000. godine

teroristi i agresori na Kosovu i Metohiji ubili preko

2000 Srba i pripadnika drugih nacionalnosti, od toga

preko 300 pripadnika MUP-a, da su ranili preko 2.500

lica, od toga 900 pripadnika MUP-a i da su kidnapovali

preko 1.500 Srba, od toga preko 50 pripadnika MUP-a).

Za ove postradale i njihove porodice, dosovska vlast

ne pokazuje nikakvu brigu, ali zato, u isto vreme,

servilno sprovodeci zahteve stranih nalogodavaca

pusta na slobodu, pravosnazno osudene,

najvece kriminalce i osvedocene albanske

teroriste.

Svoj zivot dajem kao poslanik Savezne

skupstine, na samom ulazu u zgradu Skupstine

(koju su dosovci vec skrnavili), kao simbol

trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i

nacionalno dostojanstvo. Moja smrt ce biti i mali

doprinos opravdanim zahtevima za prevremene izbore, na

kojima ce pobediti oni koji ce predstavljati

i zastupati istinske interese radnika, seljaka i svih

gradana patriota ove zemlje.

Sada je vec svima jasno, da dosovska vlast i nije

vlast ovoga naroda. Oni su, obecavajuci

bolji zivot, obmanuli i prevarili deo

gradana koji su glasali za njih. Dosovska vlast

je, u stvari, produzena ruka vlada NATO zemalja

sa Amerikom na celu, ciji je zadatak da

poslusno, ne vodeci racuna o nasim

nacionalnim i drzavnim interesima realizuju,

ovde, strane vojne, politicke i ekonomske

interese. Te obaveze su ranije preuzeli i za to su

dobro placeni.

U stvari, nastavlja se agresija na nasu zemlju,

samo na drugi nacin, ali sa istim ciljem i to:

- dalje drobljenje Jugoslavije, otcepljenjem Kosova i

Metohije, Crne Gore, Vojvodine i Raske;

- fizicko i duhovno unistenje srpskog

naroda; uciniti sve da zaboravi svoju istoriju,

da nema dusu, da bude narod bez identiteta;

Unistavaju se i razaraju, pod firmom neophodnih

reformi i promena:

- privredna struktura, nasilnim zatvaranjem

domacih i uspesnih firmi;

- prodajom domaceg trzista,

respektivnog i, do sada, sacuvanog ekonomskog

resursa zemlje;

- razbijanjem i demontiranjem vojske, posebno

neopravdanim napadima i blacenjem

staresinskog kadra, kao garanta nezavisnosti i

suverenosti i ocuvanja teritorijalnog integriteta

zemlje;

- rusenjem policijske organizacije i njenim

manipulisanjem, kao najvaznijeg cinioca

zastite zivota i imovine gradana i

bezbednosti zemlje;

- necuvenom medijskom kampanjom "gebelsovskog"

tipa, kojom se negiraju i osporavaju civilizacijska,

ekonomsko-tehnicka i kulturno-sportska

dostignuca srpskog naroda, ukljucujuci

i njegove hriscansko-pravoslavne vrednosti,

a na drugoj strani velicaju se tekovine Zapada u

koje spada homoseksualizam, verske sekte, droga, sida,

trgovina ljudima i oruzjem, moral dvostrukih

standarda (bombardovanje civila cinicno nazvano

akcijom "milosrdni andeo") itd.

Lazna je i podmetnuta teza da je ovde neko za

izolaciju zemlje, da nije za saradnju sa svetom i da

nije za proces integracija. Medutim, upravo su

vlade zapadnih zemalja, protivno medunarodnim

normama nametale to nama; podrska

nemacko-americko-vatikanskog faktora

separatistima u bivsim jugoslovenskim republikama

za otcepljenjem i njihovo jednostrano priznavanje,

sto je imalo za posledicu nasilan progon preko

milion Srba sa podrucja Slavonije, Baranje,

Krajine i Bosne i Hercegovine; blokiranje finansijskih

sredstava i onemogucavanje normalne ekonomske

saradnje; destabilizovanje Jugoslavije preko

Dukanovicevog marionetskog rezima u

Crnoj Gori i pomaganjem i naoruzavanjem albanskih

terorista na Kosovu i Metohiji, i na kraju

oruzanom agresijom.

Sta znaci teza da treba voditi racuna o

politickim realnostima, o kojoj stalno govore

dosovci? Da li to znaci biti kolonija i stalno

prihvatati ucene i uvrede, kojima nema kraja? U okviru

nuzne saradnje mora se podvuci crta, ispod

koje se ne moze ici, a to su odbrana

vitalnih, nacionalnih i drzavnih interesa i

dostojanstva.

Sadasnja aktuelna dosovska vlast vodi politiku

kapitulacije. Zasto ne postavlja "svojim NATO

prijateljima" legitiman zahtev za naknadu

pricinjene ratne stete; zasto

vraca zaostale dugove, za koje ne snosimo

krivicu, a njih ne prebija sa stetom koju su oni

prouzrokovali, blokirajuci nasa finansijska

sredstva i jednostrano prekidajuci trgovinske

aranzmane; zasto domaci zvanicni

organi i mediji albanske teroriste i separatiste

nazivaju kao "naoruzani Albanci" i "ekstremisti";

zasto zlocinacku NATO agresiju nazivaju

"NATO intervencijom", a ubijanje civila bombama sa

osiromasenim uranijumom i kasetnim bombama samo

"vazdusnim udarima"; zasto?...Mnogo ima

ovakvih pitanja zasto?

Da li ce sve ovo nas narod da gleda mirno?

Siguran sam da nece. Vidljiva su ogromna

nezadovostva: bune seljaka, strajkovi radnika,

protesti penzionera, razocarenje omladine,

nezadovoljni radnici prebijaju aktuelne ministre

("Zastava" Kragujevac), ne dozvoljavaju ulazak

ministra u preduzeca ("Nisan" Nis),

kadrovsko, materijalno i tehnicko zaostajanje i

osiromasenje zdravstvenih, skolskih i

kulturnih ustanova i organizacija, i to uprkos

gromoglasnim najavama o dobijanju uvredljivih zapadnih

"donacija" i "pomoci".

* * *

Najsiru i najagresivniju podrivacku i

protivzakonitu aktivnost protiv nacionalnih i

drzavnih interesa nase zemlje, njenih

institucija i razaranja sistema vrednosti, slobodno i

neometano vrse tzv. nevladine organizacije, kojih

ima vise stotina, medu kojima najvise

stete cine: Fond za humanitarno pravo sa

Natasom Kandic; Jugoslovenski komitet

pravnika za ljudska prava sa Biljanom

Kovacevic-Vuco; Helsinski komitet

sa Sonjom Biserko; Centar za dekontaminaciju sa Borkom

Pavicevic; Fond za otvoreno drustvo

(Sorosov fond) sa Sanjom Liht; ANEM tzv.

Asocijacija slobodnih medija sa Vedranom Maticem;

"G-17 plus" sa Labusom, Dinkicem i nekim bradatim

anonimusom; Pokret "Otpor" medu kojima je veliki

broj bivsih kriminalaca, narkomana, agresivnih

fudbalskih navijaca i propalih studenata.

Nabrojane organizacije su najobicnije agenture,

odnosno filijale stranih obavestajnih

sluzbi, Medunarodnog monetarnog fonda i

predstavljaju infrastrukturu Novog svetskog poretka.

Njihovu destruktivnu i antinarodnu aktivnost

podrzava i koordinira Gradanski savez Srbije

(Goran Svilanovic). Jedan nas poznati

publicista, za njih je rekao, da po "ustaljenoj

terminologiji nekrofilije nasih evropejaca i

njihovih saveznika vladaju tri neprikosnovene istine.

Kada ubijaju Siptari, to je osveta, zrtve

NATO-a su kolateralna steta, a kada ubije Srbin

to je zlocin". U stvari, oni pod firmom slobode

misljenja i izrazavanja interesa nasih

gradana, poturaju ideje i zahteve za ostvarenje

namera, planova i interesa vlada NATO zemalja, kao

sto su: opravdanje NATO agresije, opravdanje

nasilne secesije bivsih jugoslovenskih republika;

osamostaljivanje Crne Gore i Kosova i Metohije,

pravdanje albanskog terorizma, neosnovani i nemoralni

napadi na istinskog vodu srpskog naroda Slobodana

Milosevica, pokusavajuci da uvere

svet o navodnom "genocidnom genetskom potencijalu

Srba". Za sve ovo, te gospode (kako neko

rece "sa viskom muskih hormona") i

gospoda, primaju od svojih nalogodavaca veliki novac

(MUP ima podatke o tome).

Davanjem agremana Vilijamu Montgomeriju da bude

americki ambasador u Jugoslaviji, naneta je od

strane Savezne vlade i predsednika Kostunice,

velika uvreda, ponizenje i sramota gradanima

i nasoj drzavi, jer se radi o coveku

koji je iz Zagreba i Budimpeste organizovao,

koordinirao i finansirao aktivnosti na ekonomskoj i

politickoj destabilizaciji Jugoslavije i sa

NATO-om koordinirao akcije bombardovanja i

rusenja civilnih objekata i ubijanja

gradana. Krajnje je cinicno da, covek

iz Klintonove administracije, prica o humanizmu i

pomoci srpskom narodu, koji se ni danas ne

odrice sprovodenja politike pritisaka, ucena

i u krajnjem okupacije nase drzave.

* * *

Upozorio bih na cinjenicu da su zapadne

obavestajne sluzbe, koristeci i

zloupotrebljavajuci licne nastranosti

pojedinih dosovskih celnika, ucenile ih,

obezbedile uticaj i njihovu slepu poslusnost.

Radi se o ljudima sklonim homoseksualizmu Miroljubu

Labusu, Zarku Koracu, Dusanu

Mihajlovicu, Bozidaru Delicu,

Aleksandru Radovicu i dr. koji, nalazeci se

na odgovornim drzavnim funkcijama, ozbiljno

ugrozavaju, zbog ucena stranog faktora,

bezbednost zemlje i njenu ekonomiju.

* * *

Po zavrsetku oruzane NATO agresije,

nastavljeni su pritisci i blokade zemalja Evropske

unije na nasu zemlju, kako bi se onemogucila

obnova od ratnih razaranja i ekonomski opravak,

pogorsani uslovi zivota gradana i

podstaklo njihovo neraspolozenje prema aktuelnoj

vlasti. Pravljene su "crne" i "bele liste"

preduzeca, banaka i ustanova koje mogu, odnosno

ne mogu da imaju poslovne aktivnosti sa firmama

zemalja EU. Ovo je prilika da obavestim javnost da je

sacinjavanje tih spiskova, podelom rada u ime EU,

vrsila holandska ambasada u Beogradu, zajedno sa

rukovodstvom Nove demokratije, odnosno njenim

predsednikom Dusanom Mihajlovicem.

Znaci, taj prljavi, izdajnicki posao

podrivanja i ekonomskog unistavanja nasih

firmi radio je D. Mihajlovic. Jos je

nemoralnije bilo i to sto su pojedine firme da bi

se prebacile sa "crne na belu" listu bile ucenjivane i

morale da plate odredeni, ne mali, iznos deviznih

sredstava.

* * *

Ponosan sam svojim radom u Ministarstvu

unutrasnjih poslova na mestu ministra u periodu

od aprila 1997. do oktobra 2000. godine.

To je bio izuzetno tezak period, period

najvecih iskusenja za nas narod i

zemlju. To je bio period nastavljanja politickih,

ekonomskih i medijskih pritisaka na nasu zemlju,

koji su eskalirali u NATO agresiju 19 zemalja. Sve su

cinili, i spolja i iznutra, da je politicki,

ekonomski i bezbednosno destabilizuju. Nastojali su da

nasilno smene aktuelnu vlast i po svojoj volji

razmeste NATO snage na Kosovu i Metohiji i u celoj

Srbiji. Direktno su organizovali, obucavali i

naoruzavali, u vise evropskih centara,

teroriste za izvodenje akcija.

Sudbinu drzave i naroda delili su i pripadnici

MUP-a, uspesno se suprotstavljajuci

albanskom terorizmu i agresiji NATO, istovremeno

obavljajuci svoje redovne zadatke u zastiti

zivota i imovine gradana, sprecavanju i

otkrivanju izvrsilaca krivicnih dela

opsteg i privrednog kriminala. (Koliko su danas,

pod dosovskom vlascu, uz "cvetanje

demokratije" gradana ugrozeniji i

nesigurniji, govori podatak da je za godinu dana min.

Mihajlovica u Srbiji izvrseno mnogo

vise ubistava i deset puta vise kidnapovanja

ljudi, nego za tri ipo godine u moje vreme).

Vrhovni postulat u postupanju pripadnika MUP-a, u

zastiti gradana i njihove imovine, je bio

zakonitost i profesionalnost. Stalnim fabrikovanjem

neistina i ponavljanjem lazi, izvrtanjem

cinjenica, insinuacijama, pretnjama i progonom,

dosovski celnici misle da ce moci da

izmene stvarne cinjenice, daju svoje ocene i u

krajnjem izmene istoriju.

Najizrazitiji primer dosovske lazi, njihove

pokvarenosti i prljavog morala je neprekidno

ponavljanje broja policajaca u moje vreme u Srbiji,

kako bi se potvrdila navodna diktatura, o

izmisljenih 150.000 policajaca, a stvarno ih je

bilo 21.000, sto je sada i aktuelni ministar

potvrdio. Ili, lazi, koje su pripadnici tzv.

"Otpora" iznosili u zemlji i inostranstvu o navodnom

progonu 100.000 njihovih clanova, sto,

apsolutno nije tacno, jer je za godinu ipo dana

njihovog neregistrovanog rada, privedeno i

identifikovano, zbog nasilnickog ponasanja,

razbijanja poslovnih prostorija, nanosenja

telesnih povreda gradanima i policajcima,

pronadenih nedozvoljenih sredstava i oruzja

i pravljenja nereda na javnim mestima u vecem

obliku, samo 1000 lica, od kojih su prema 30 lica

podnete prekrsajne prijave i prema 25

krivicne prijave. To je, takode potvrdio

aktuelni ministar Mihajlovic.

U ovom periodu antiteroristickim aktivnostima i

ostalim unutrasnjim poslovima na Kosovu i

Metohiji, u ime MUP-a Srbije, rukovodili su Vlastimir

Dordevic, Jovica Stanisic,

Sreten Lukic, Zivko Trajkovic, Goran

Radosavljevic, Milorad Lukovic i drugi. Oni

su postupali u skladu sa zakonom i pravilima

sluzbe. To su zahtevali i od svojih

potcinjenih. Drzavni i politicki vrh je

trazio, da u skladu sa ustavnim i zakonskim

obavezama, MUP Srbije preduzima mere na zastiti

zivota nasih gradana svih nacionalnosti

njihove imovine i bezbednosti zemlje, ugrozenu,

bilo od albanskih terorista. NATO agresora, ili

pojedinih kriminalaca. Prema onim pojedincima iz reda

kriminalaca, koji su, koristeci ratnu situaciju,

velika materijalna razaranja i civilne zrtve

usled NATO bombardovanja i intenziviranih napada

albanskih terorista, preduzimane su energicno

efikasne zakonske mere. (Pocetkom maja meseca

1999. godine MUP je objavio da je prema

pociniocima najtezih krivicnih dela na

Kosovu i Metohiji podneto 744 krivicne prijave,

protiv 616 lica, raznih nacionalnosti, od kojih je 379

bilo u pritvoru, medu kojima i 15 pripadnika

MUP-a.

Za profesionalno i odgovorno ponasanje u

vrsenju poslova pripadnici MUP-a dobili su

pohvale i priznanja i pismena od pojedinih

clanova posmatracke misije OEBS-a,

najvisih predstavnika MKCK-a i UNHCR-a, kao i

pojedinih stranih novinara.

* * *

Moj stav je poznat o tzv. Haskom tribunalu i

njegovim optuznicama. To je politicki sud,

instrument zapadnih sila, pre svega Amerike, radi

ostvarivanja njihovih geopolitickih ciljeva, kao

i da opravda zlocine, koje su pocinili,

protivno medunarodnim normama na podrucju

bivse Jugoslavije.

Olbrajtova i Luiz Arbur su podizale navedene

optuznice (Slobodan Milosevic i

saradnici) u drugoj polovini maja meseca 1999. godine,

kada, ni posle dva meseca intenzivnog bombardovanja,

NATO-vci nisu uspeli da slome otpor jugoslovenskih

naroda, njegove vojske i policije.

Njihov cilj je da stvarne krivce amnestiraju, a

zrtve okrive. Cak imaju i vece

ambicije, da preko sudskih odluka krivotvore stvarne

istorijske dogadaje na Balkanu i izbegnu

cinjenice o njihovoj prljavoj ulozi u krvavim

dogadajima u Jugoslaviji (teze o velikoj Srbiji,

o genocidnosti srpskog naroda - Klintonove reci

da su Srbi krivi za izazivanje dva svetska rata, -

pripisivane srpskoj inteligenciji navodni velikosrpski

nacionalizam itd.).

O ogromnoj zaintresovanosti za postojanje i rad takvog

suda, koji predstavlja obicnu farsu, govori i

cinjenica da ga, pre svega, i skoro

iskljucivo, finansira Amerika i to sa preko 100

miliona dolara godisnje.

Nesumnjivo je, da je protivustavno kidnapovanje i

izrucenje predsednika SRJ Slobodana

Milosevica, izvedeno u sklopu dirigovane i

opsezne kampanje zatiranja tragova agresije

NATO-a na Jugoslaviju, a pokretanjem orkestriranih

prica o Srbima, kao narodu, kome je potrebna

katarza i samoociscenje, kao i

pronalazenjem navodnih "masovnih grobnica",

dosovskim drzavnim vlastima je trebalo da

"isfabrikuju pristanak" javnog mnjenja za njegovo

protivzakonito izrucenje.

Pravnicima su poznati argumenti o neutemeljenosti

pravnog osnova za osnivanje Haskog tribunala od

strane Saveta bezbednosti. Naime, iako je Savet

bezbednosti kao izvrsni organ OUN duzan da

se stara o miru i bezbednosti u svetu, cak i da

osniva pomocne organe, ali kako on sam nema pravo

da vrsi sudsku funkciju, on ne moze ni svom

pomocnom organu da prenese ta

ovlascenja koja i sam nema.

Nesumnjivo je da je ustavnim sistemom Savezne

Republike Jugoslavije zabranjeno izrucenje

(ekstradicija) nasih gradana -

drzavljana - kako stranim drzavama, tako i

medunarodnim organizacijama, pa i Haskom

tribunalu.

Ustav SRJ u cl 17. stav 3 propisuje

"jugoslovenski drzavljanin ne moze biti

lisen drzavljanstva, proteran iz zemlje, ni

izrucen stranoj drzavi". Takode, i

Ustav Republike Srbije u cl 47. stav 2, propisuje

"gradanin Republike Srbije ne moze biti

lisen drzavljanstva, prognan ili

ekstradiran". Stoga bi svaki zakon ili bilo koji

nizi akt, ma na kom nivou on bio donet, ukoliko

bi predvideo izrucenje jugoslovenskih

drzavljana Haskom tribunalu, bio neustavan.

Takode bi svaki cin ekstradicije naseg

drzavljanina Haskom tribunalu bio suprotan

Ustavu. To je pravno stanoviste profesora na

Pravnom fakultetu u Beogradu i Ustavnog suda

Jugoslavije.

Medutim, tako ne misle dosovski celnici -

poslusni kvislinzi zapada. Jadno je i

komicno kada jedan priuceni trgovac - Zoran

Zivkovic - daje pravna tumacenja o ovoj

problematici. Mene ne cudi samovoljno i drsko

ponasanje Zorana Dindica, koji

donosi protivustavne odluke i vlada po principima

autokratske diktature, jer je to svojstveno njegovom

karakteru mafijasa i kriminalca, ali me cudi

svesno, ali neodgovorno ponasanje Vojislava

Kostunice, kao predsednika SRJ, kome je jedna od

osnovnih ustavnih obaveza da stiti ustavnost i

zakonitost u zemlji. Ne postoji ni jedan visi

interes u zemlji, ma kakvi spoljni pritisci i ucene

bili, da se ne postuje Ustav i zakon. U

suprotnom, ulazi se u zonu bezakonja, nepravdi,

nesigurnosti i opsteg pravnog haosa, sto

moze da dovede do nasilja i krvoprolica.

Sto se tice celnika iz Crne Gore,

ocigledno je da je M. Dukanovic

dzoker americkih vlasti koji sluzi za

destabilizovanje Jugoslavije, a celnici iz

Koalicije za Jugoslaviju su politicki

prevrtljivci, ljudi izdaje svojih biraca,

ciji je politicki kapital DOS maksimalno

iskoristio i istrosio za svoje destruktivne

ciljeve.

* * *

Sa Slobodanom Milosevicem se znam jos

iz njegovih ranih omladinskih dana. Uvek sam ga

dozivljavao kao licno moralnog,

porodicnog, obrazovanog, strpljivog coveka

posvecenom svom narodu. Bio je skroman, ali i

autoritativan i voljen u sredinama gde se nalazio.

Covek velike harizme. Sluzbeno sam

najvise saradivao sa njim kao rukovodilac

Privredne komore Jugoslavije i Srbije i kao ministar

unutrasnjih poslova Republike Srbije.

Odrzavali smo vrlo iskrene i prijateljske odnose

nasih dveju porodica. Imao je veliko poverenje u

mene, istinito sam ga obavestavao. Uvek je

insistirao na postovanju zakona, povecanju

licne sigurnosti gradana, sprecavanju

kriminala i bezbednosti zemlje.

Slobodan je simbol borbe da se ocuva mir na ovim

prostorima, da se realizuju ispravni drzavni i

nacionalni interesi naseg naroda. On je simbol

otpora hegemonizmu i dominaciji na medunarodnom

planu.

Radi nase sigurnije buducnosti i

buducnosti nase dece, zelim mu da

pobedi i u Hagu!

* * *

Post skriptum:

I mrtav vidim i cujem dosovsku orkestriranu

medijsku kampanju tumacenja i objasnjenja,

sa zluradim komentarima, moje tragicne smrti, u

koju se ukljucuju ostrasceni natovski

novinari, mucavi samoproizvedeni politicki

analiticari, zajapureni portparoli dosovskih

politickih stranaka pod dirigentskom palicom

lecenog narkomana Cede Jovanovica, sa

ciljem da se i ovaj dogadaj, koji se tice

"bliskog saradnika" Slobodana Milosevica,

iskoristi za satanizaciju herojske borbe srpskog

naroda i njegovog rukovodstva vodene za

ocuvanje mira, za opstanak i zivljenje na

ovim prostorima, za sigurniju, bogatiju i

srecniju buducnost nasih potomaka.

Odgovorio bih im jednim Njegosevim stihom:

"Covek se rodi da jednom umre,

a cast i obraz ostaju dovijeka".

aprila 2002.god.

Beograd

Vlajko Stojiljkovic,

poslanik Veca republika

Savezne skupstine

Amen !!!!!!!!!

Slazem se sa svim sto je rekao pok. Vlajko Stojiljkovic. Apsolutno je svaka rec tacna. Neka mu je vecna slava!

Dr. G. LJ. Simovich, USA

Iimao sam priliku da pocetkom 90-tih godina radim sa Vlajkom. Imali smo ostrih razmena misljenja koje su bile rezultat njegove neobavestenosti u pojedinim tehnickim oblastima, ali niti jednog trenutka nije bilo nepostovanja licnosti, neprimerenog, osionog i bahatog ponasanja. Vlajko je bio pravnik, vrlo intelgitenta i promucuran i pre svega jako posten covek koji je raznorazne grebatore (kojih ima u svakom okruzenju) vrlo vesto eliminisao i stavljao na mesto kome pripadaju.

Ludovanje druga predsednika

Oj građani, Srbije i sveta, pljačka traje od početka veka,

u njoj smo se pokazali dobro, niko nije ni kopo ni oro,

milioni padali sa grane, od smrknuća pa dok sunce grane,

Eto tako, dani su nam tekli, dok iz vlade nismo svi utekli,

pa sad troši ko je zaradio, suze lije ko je propustio.

Zavladalo kao nova moda, došlo doba da se zemlja proda,

silne firme i moćni giganti, sve kupiše naši foliranti,

malo naši, a malo i strani, nešto Danko, a nešto i Beko,

nešto Zeko (je l' pomogo Beko?),

pa ja posle samom sebi reko, to što misliš ne da se sakriti,

uzmi i ti, daj se prevariti, šta je čovek bez greha na vlasti,

šta je Srbin ako ne zna krasti, Crnogorac ako nije vođa,

te ja tako postah kolovođa...

Počelo je najbolje što može, sve skidosmo mi do gole kože,

prodali smo što je bilo vredno, sačuvali ono što je bedno,

da je malo potrajalo duže, prodali bi narodu i uže,

da se lakše obesiti može, da zavapi pomozi nam Bože,

pa je drugi nastao sudija, par klanova i par familija (od njih mi je jedna najmilija)...

Daj pogodi pismeni junače, čije pare danas su najjače,

nije Danko, a nije ni Beko, vala ni ja ne bi ti to reko

jer verujem da je tebi žao, što se nisi i ti primakao,

da se malo omrsiš pred zimu, te da kupiš firmu na brzinu...

Nema mene da smeštam tendere, ni prodaje u četiri smene,

nema mene i nema vizije, nikad više takve provizije,

ko je znao dobro je prošao, a ko nije bolje da ga nije,

nikad više onakve Srbije, niti vlade koja zna da krade...

Sve sam lično zamislio dobro, imali smo firmu za savete,

kako pare da vam dođu same, kako biti bogat a bez pare,

novu firmu kupiti ko staru, kao gaće al' na rasprodaju,

i još mnoge veštine i znanja, sve smo tako davali na probu,

pa ko prođe, proviziju dođe, meni pola i pola za Danka,

radili smo bolje nego banka, poslove smo tako odvojili,

da nas ne bi gde treba spojili, i u vezu sumnjivu doveli...

Zato smo se u strelce razvili, da nas ne bi u crno zavili,

ja u "Zvezdi", Danko "Partizanu", eto tako, sve teče po planu...

Čujem skoro da predsednik preti, biće, veli, gadno doba neko,

i gledaće svakoga popreko, ni po babu ni po stričevima,

već istrage ima da prorade, uhapsiće svakog koji krade,

da okusi od tamnice smrade, da za primer ode na robiju,

i da drugi dobiju fobiju, da su krivi iako su pravi,

jer predsednik misli da smo mravi, a ne ljudi sa pravom na grešku,

i stranačku imovinu tešku...

Kad sam čuo šta nesrećnik zbori, pozvah Danka da bude sastanka,

i ekipu koja s nama radi, da divani kako da se brani...

Pišem pismo najvišoj adresi, baš Tadiću kod venca Andriću:

Predsedniče sram te bilo, gde si bio kad sam tvoje krio,

što nam pretiš, a glas smo ti dali, što nas plašiš, a mi te birali,

nemoj sada da otvorim usta, pa da suknem plamen ko aždaja

i ispričam koja si jajara, nego slušaj šta ću sada reći,

jer ti dva put ponavljati neću, ti si mali da oreš drumove,

Srbiji je dosta Marka bilo, nego idi tamo gde te vole,

da posmatraš lepotice gole ili idi pa se sebi divi,

ruke pružaj u lica se ljubi, i čestitaj Srbiji kad gubi,

stiskaj šake, i grli dušmane, seci trake otvaraj predstave,

i za pare ne brini nimalo, one kaplju i to neprestano,

a ti gledaj, Bogu se zahvali, kako smo te dosad izdržali,

čuvali te kao nekog kralja, pa ti sada naš novac ne valja...

Pazi dobro šta pričaš o nama, nije naša družina baš sama,

puno nas je u stranci kod tebe, nemoj neka zmija da ujede.

Eto tako predsedniku rekoh, ako može neka zine sada,

il' nek ćuti i glumi da vlada...

Aleksandar Vlahovic

Nastavak na Glas javnosti...