Izvor: Blic, 04.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob Nikolića i Koštunice slabi desnicu
Liderske ambicije vodećih političara partija desnice, neoprošteni sukobi i međusobne ideološke razlike, prepreke su zbog kojih se na ideju o ujedinjenju opozicije stavlja tačka i pre nego što uopšte odmakne dalje od priče. Zato učestali pozivi na zajednički nastup stranaka takozvane nacionalne opozicije, slažu se sagovornici „Blica", više služi stvaranju slike o tome da partije nešto rade, nego što je u pitanju ozbiljan pokušaj da se uzdrmaju Vlada i većina u Skupštini >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije.
Centralne figure na desnici trenutno su svakako predsednici SNS i DSS Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić, a ambicija koju obojica gaje, da postanu lider oko koga će se okupiti opozicija, prva je prepreka zajedničkom nastupu stranaka desnice. Činjenica da radikali nisu spremni da oproste Nikoliću cepanje stranke, predstavlja drugi problem u nizu, a ne treba zanemariti ni to da, iako još nedovoljno definisan, SNS pokazuje nešto mekši stav od SRS i DSS prema ključnim političkim pitanjima kao što su odnos prema EU i Sjedinjenim Američkim Državama, sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i debata koja se vodi o poziciji Srbije između Moskve, Vašingtona i Brisela.
Pozivi, prvo Nikolića a onda i Koštunice, na ujedinjenje opozicije, istovremeno predstavlja njihovo isticanje kandidature za lidera opozicije. Ali dok Koštunica poziv upućuje, kažu sagovornici „Blica", kako bi se na taj način vratio na veliku scenu, Nikolić je u drugačijoj poziciji - kao višegodišnji drugi čovek SRS, on je prvi put u prilici da stekne liderski legitimitet. Ipak, prema rečima političkih analitičara, šanse za ujedinjenje su male.
- Mislim da u tu priču o skorašnjem velikom jedinstvu i ujedinjenju opozicije ne veruju ni oni koje te priče lansiraju - kaže za „Blic" politički analitičar Đorđe Vukadinović. Prema njegovim rečima, opozicija je višestruko podeljena. Pored podela među partijama desnice, opozicija je podeljena i na takozvane nacionalne stranke i LDP koji, pored toga što nema nikakve ideološke bliskosti sa ostalim strankama opozicije, u nekim trenucima deluje i kao rezervna partija vladajuće većine.
- Zato ne da nema ujedinjenja čitave opozicije, nego nema ni ujedinjenja desnice. Mislim da je ta priča bajka kojom opozicioni lideri teše i sami sebe i svoje birače - kaže Vukadinović.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić primećuje da su u priči o zajedničkom nastupu opozicije najaktivniji Koštunica i njegov DSS, što je pokušaj povratka na veliku scenu stvaranjem slike da se radi o partiji koja je aktivna.
- To je način da se medijski vrate i da se o njima govori. Ali niko ozbiljan ne očekuje da je takvo ujedinjenje između sadašnje opozicije moguć. To je priča samo da bi se o nečemu pričalo - kaže Vuletić.
On dodaje da je u pitanju i jedna vrsta odgovora na činjenicu da je SNS za relativno kratko vreme toliko ojačao da je u DSS stvoren strah da bi Nikolić mogao da im odnese i „ono malo birača što im je ostalo".
- I pored podela koje postoje, ne slažem se sa tezom da je opozicija slaba. Istraživanja pokazuju zavidnu snagu SNS, a podsećam da je većina u parlamentu izuzetno tanka. Ipak, na njen nastup i efekat tog nastupa utiče njena razjedinjenost, a to će se teško prevazići - dodaje Vuletić.
Đorđe Vukadinović kaže da, dok je sukob između SNS i SRS zakovan i nepremostiv, mogućnost za saradnju Nikolića i Koštunice i dalje postoji.
- SNS ima snagu, ali ne i jasan stav u nizu trenutnih političkih pitanja, a postoji i ta stalna sumnja da su rezervna stranka Borisa Tadića, što posebno potenciraju radikali i, nešto manje, DSS. Koštuničina partija, sa druge strane, ima taj opozicioni legitimitet koji Nikoliću nedostaje - zaključuje Vukadinović.
