Izvor: Politika, 26.Dec.2008, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sudovi nisu prepreka za EU

U Ministarstvu pravde odbacuju primedbe SVM-a na Zakon o sedištima sudova i tužilaštava naglašavajući da se upravo novim pravosudnim zakonima u potpunosti poštuju prava manjina

Uprkos ocenama Balinta Pastora, poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, da će tek usvojeni Zakon o sedištima sudova i tužilaštava biti spomenut u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, ali u negativnom kontekstu, u Ministarstvu pravde uvereni su da do toga ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da dođe i da ovaj zakon neće predstavljati još jednu prepreku na srpskom putu ka EU.

Na Pastorove tvrdnje da je pomenuti zakon „antievropski i antimanjinski” Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, odgovara da upravo ovaj, kao i ostali iz seta pravosudnih zakona, u potpunosti uvažavaju prava manjina, jer uvode princip pozitivne diskriminacije pri izboru sudija.

– Prilikom izbora sudija, Vrhovni savet pravosuđa moraće da vodi računa i o zastupljenosti nacionalnih manjina, pa će tako ubuduće među sudijama biti četiri do pet puta više pripadnika nacionalnih manjina nego što ih sada ima – kaže Homen za „Politiku”. On naglašava da će novousvojenim zakonom biti omogućeno i to da se pripadnicima manjina sudi na maternjem jeziku. U sudskim jedinicama u mešovitim nacionalnim sredinama, naime, biće obavezno i prisustvo sudskih tumača za jezike manjina. Sada to, kako kaže, nije slučaj i navodi da, na primer, u Bujanovcu ne postoji sudski tumač za albanski jezik.

Pastor se slaže sa time da je reforma srpskog pravosudnog sistema neophodna i da je EU na tome insistirala, ali kaže da „EU nije rekla koliko mi sudova i tužilaštava treba da imamo”.

– Ukoliko, na primer, bilo ko od naših građana pređe u Mađarsku, koja je član EU, videće da tamo svaka palanka ima svoj sud. Ni u drugim zemljama EU nije, na radikalan način, smanjen broj sudova. S druge strane, kad kažem da je zakon antimanjinski, govorim o tome da će od 14 opština i gradova u Srbiji, u kojima nacionalne manjine imaju apsolutnu ili relativnu većinu biti samo dva osnovna suda – u Subotici i u Novom Pazaru. Dakle, reč je o 14 opština gde pretežno žive Mađari (Vojvodina), Bošnjaci (Sandžak), Bugari (Bosilegrad i Dimitrovgrad), pa Albanci, a biće samo dva osnovna suda u ova dva grada, koji su toliki regionalni centri da nisu mogli da ukinu sud – kaže Pastor.

Homen, međutim, kaže da su primedbe koje dolaze iz SVM-a posledica nepoznavanja evropskih standarda i direktiva. On naglašava da je Zakon o sedištima sudova i tužilaštava tehnički zakon, kojim se uređuje unutrašnje pitanje jedne države. A za oblast teritorijalne organizacije sudova, kako kaže, ne postoje direktive iz EU, pa se prema tome ne može ni kositi sa evropskim preporukama.

– Upravo su i u nekim evropskim zemljama, kao što su Francuska ili Portugalija, u toku procesi smanjenja broja sudova – kaže Homen i dodaje da se tekst zakona i usvojenih amandmana upravo prevodi na engleski jezik kako bi bio poslat Savetu Evrope i Evropskoj komisiji.

Srbija će, inače, kad jednoga dana bude pregovarala o članstvu u EU, morati da prođe iscrpljujućih 35 pregovaračkih poglavlja u kojima će, između ostalog, srpski zakoni do detalja biti usaglašeni sa evropskim. Ukoliko se pokaže da je neki zakon antievropski, biće to prepreka na putu Srbije prema EU. Primedbu da neki zakon ili postupanje nije u duhu evropskih vrednosti i predlog za korekciju EU može uputiti državama kandidatima u vidu izveštaja Evropske komisije ili kroz zaključke saveta.

To će se desiti i ako neko oceni da je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava antievropski i antimanjinski, ali pitanje je da li se to može tvrditi samo na osnovu smanjenja broja sudova u Srbiji sa 138 opštinskih na 34 osnovna. Belgija, u kojoj živi oko deset miliona stanovnika, na primer, ima samo 27 takvih sudova koji su raspoređeni u 11 provincija.

Primedbe koje bi mogle ozbiljno da zabrinu zvanični Beograd i Srbiji otežaju već težak put ka Uniji, bile bi, pre svega, one koje se odnose na loše sprovođenje donetih zakona, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

M. R. P. – M. Č. – V. J.

[objavljeno: 27/12/2008]

Nastavak na Politika...