Izvor: Politika, Beta, 26.Okt.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje i bez Karadžića
Sudsko veće može oceniti da se bivši predsednik RS dobrovoljno odrekao prava da prisustvuje procesu
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudskog veća da nametne branioca bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid u BiH, jer se on juče nije pojavio na početku suđenja. Predsedavajući sudija O Gon Kvon je konstatovao da Karadžić nije u sudnici, a zatim je prekinuo zasedanje.
Sudija je zakazao za sutra novu raspravu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na kojoj bi trebalo da tužioci daju uvodnu reč. „Zahtevaćemo od Karadžića da bude prisutan”, dodao je sudija. Predstavnice udruženja „Majke Srebrenice”, prisutne na galeriji sudnice, tu odluku su propratile glasnim izlivima nezadovoljstva. „Ovo je cirkus”, kazale su neke od njih.
Sudija Kvon rekao je na početku zasedanja da je pretresno veće pozvalo optuženog pismom upućenim 22. oktobra da preispita svoju odluku, ali da je on to odbio da učini.
Karadžić je, kako je saopšteno u sudnici, 23. oktobra pisano odgovorio da neće učestvovati u suđenju ako mu ne bude odobreno dodatno vreme za pripremu. Tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf ocenila je da Karadžić „blokira suđenje” time što se nije pojavio u sudnici i zatražila da mu bude nametnut branilac.
„Pravo optuženog da se brani sam ograničeno je ukoliko njegovi postupci ometaju suđenje. Sudsko veće može početi proces bez njega ako smatra da je njegova dobrovoljna odluka da ne prisustvuje suđenju. Sledeća mogućnost bilo bi dodeljivanje branioca po službenoj dužnosti”, rekla je „Politici” Nerma Jelačić, portparol Tribunala.
Karadžić se neće ni sutra pojaviti u sudnici Haškog tribunala, izjavio je član njegovog pravnog tima za odbranu advokat Goran Petronijević. „Karadžić samo želi da mu se omogući fer suđenje tako što će mu se odobriti još 10 meseci za pripremu odbrane i početak suđenja, i ni u kom pogledu ne želi da opstruiše postupak”, kazao je on i napomenuo da bi početak suđenja bez njegovog prisustva doveo u pitanje pravičnost procesa, kao i kredibilitet Tribunala.
Prema rečima advokata, Karadžić, koji se pred Haškim sudom brani sam, neće biti saglasan ni sa mogućnošću da mu se postavi branilac po službenoj dužnosti, jer bi „nametanje nespremnog branioca protiv njegove volje” takođe predstavljalo kršenje prava.
Osmočlani Karadžićev tim za odbranu, uz još petnaestak saradnika, već godinu dana obrađuje materijal od 1,1 miliona strana, 45.000 dokaza i više od hiljadu sati audio i video materijala, istakao je Petronijević. Pored predsedavajućeg sudije Kvona iz Južne Koreje, u pretresnom veću koje sudi Karadžiću su još sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada i Tobaga. Rezervni sudija je Flavija Latanci iz Italije.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992–1995. godine.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 27/10/2009]
