Izvor: Politika, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudijo, gde će ti duša
Stranke biraju sudije. Potvrdilo se to i u utorak u Skupštini Srbije kada su se poslanici SDP-a i Koalicije za Sandžak posvađali povodom kandidature Zajnepe Kavrajić za Ustavni sud. Jedni su je povezivali s narkodilerima, drugi je branili. Istog dana je ministar pravde pokrenuo postupak za razrešenje sudije u Nišu zbog nesavesnog vršenja dužnosti i odugovlačenja rešavanja predmeta protiv vladike Pahomija.
Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda u penziji, kaže da se iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svađe ove dve stranke, kojima se priključila i DS, mogla naslutiti želja da svako ima svog kandidata. "To je vidljivo, kao i u nekim slučajevima kada se sudilo sveštenim licima, pa se čekalo da slučajevi zastare."
Vučetić kaže da stranke utiču na izbor sudija, ali i da su "u demokratskim društvima sudije simpatizeri nekih stranaka, ali to ne znači da će suditi mimo prava. Mi smo kao društvo u tranziciji napravili tek jedan korak, mi smo partijska država koja se ponaša kao jednopartijska država. Problem nije pre svega u zakonu nego u političkom nasleđu. Stranke i vlada žele da ostvare dominantan uticaj u društvu pa i u pravosuđu, kada je to u njihovom interesu."
Vučetić podseća da je Venecijanska komisija zamerila što po Ustavu Visoki savet pravosuđa, koji predlaže sudije, bira Skupština, umesto da to čine sudovi. "I predsednik Republike predlaže kandidate za sudije, ali i on je predsednik jedne partije, pa se kandidatima nanosi šteta jer se misli da su svi partijske sudije iako neki nisu. Ali, ko god da predlaže sudije, samo od njihovog moralnog integriteta zavisi da li će biti partijske ili prave sudije."
Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" i bivši sudija Vrhovnog suda, kaže da pravna norma nije svemoguća. "Možemo imati norme, ali je svest o samostalnosti sudstva najvažnija. U Ustavu piše da je sud samostalan, a sudije se posle prve tri godine biraju do kraja radnog veka kako bi bili samostalni, što je dobro. Visoki savet pravosuđa je još jedna dobra stvar, ali sudije u njemu bira parlament, a poslanici su podređeni svojim partijama. Tako se podvaljuje samostalnosti. Sudija ne može, istina, da bude član partije, ali može da bude simpatizer."
Ivošević kaže da je lakši deo posla u zakonu i Ustavu otkloniti nedostatke, a teži deo posla je da sazri svest da je sud nezavisan. "Čak i kada bi propisi bili besprekorni moglo bi da se podvaljuje. Zato borba za nezavisnost mora da bude stalna. Moja generacija nije uspela u tome, možda neće ni generacija moja dece, ali unuka hoće."
Verovatno je da bi se danas većina i političara i građana Srbije zaklela da su sve postojeće sudije izabrane baš kao simpatizeri ove ili one stranke. Njihova simpatija neće prestati onog trenutka kada budu izabrani da sude do kraja radnog veka, niti će nestati njihove želje i potrebe da se – kada zatreba – oduže partiji koja im je u ruke dala moć da presuđuju.
Vladimir Todorić, savetnik za pravna pitanja evropskih integracija republičke vlade, kaže da nije svaki uticaj izvršne vlasti na sud negativan, ali da taj uticaj mora biti javan. "Licemerno je reći da postoji upliv politike u pravosuđe. U Nemačkoj ministar postavlja sudije i mi hoćemo to ovde da prenesemo, ali kod nas nije niko hteo tu odgovornost. Čak i ako se sudije biraju na predlog partija i ako one biraju poslušne, sudije treba da grade svoj ugled, jer imaju imunitet", stav je Todorića.
Teško je tvrditi da je čak 80 odsto građana nezadovoljno sudstvom samo zato što su sudije miljenici partija. Može se, međutim, dokazivati da to što su sudije partijski ljudi nema velikog uticaja na nedopustivo blagu kaznenu politiku. Podaci su obespokojavajući: u krivičnim predmetima u poslednjih pet godina zastarelo je više od 4.300 predmeta. Kazne su neopravdano blage, pa je 62 odsto presuda za teško ubistvo ispod zakonskog minimum od 10 godina, zbog "posebno olakšavajućih okolnosti". U običnim ubistvima 58 odsto slučajeva je podvedeno pod olakšavajuće okolnosti, u 70 odsto presuda za rasturanje droge se dobijaju uslovne kazne. "Presuđivanje ispod minimuma je, nažalost, pravilo u Srbiji", kaže Todorić.
Kaznena politika je samo jedan od razloga zašto Todorić tvrdi da je neophodna reforma sudstva koju, po njemu, pravosuđe nije u stanju samo da sprovede. "Vlast treba da se meša u rad sudova, ako će da ga popravi."
Iako se vlast meša u pravosuđe i dalje važi pravilo da svaki sudija ima obavezu da se savetuje pre sa sopstvenom savešću nego s političkom simpatijom.
[objavljeno: ]
