Izvor: B92, 11.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije Međunarodnog krivičnog suda položile zakletvu
Hag -- Osamnaest sudija novoustanovljenog Međunarodnog krivičnog suda koji će suditi za ratne zločine protiv čovečnosti, ali i za genocid, položilo je u utorak zakletvu na svečanoj ceremoniji u Hagu. Za prvog predsednika tog suda izabran je Filip Kirš sudija iz Kanade. Američka administracija odlučila je, podsetimo, da ne prizna Međunarodni krivični sud. Zbog toga je u utorak u Ševeningenu organizovan simboličan protest protiv takve doluke SAD-a, prenosi specijalni izveštač >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << RTV B92 iz Haga Ljubica Gojgić.
Obećanje da će raditi časno, savesno i nepristrasno sudije, među kojima se nalazio i doskorašnji predsednik Haškog tribunala, dale su u haškom "Holu vitezova" u prisustvu holandske kraljice Beatrise, generalnog sekretara UN-a Kofi Anana i predstavnika 89 zemalja koje su podržale osnivanje suda. Delegaciju Srbije i Crne Gore na svečanosti je predvodio ministar inostranih poslova, Goran Svilanović. Nekoliko sati pre početka inauguracione sednice, u haškom predgrađu Ševeningen, nedaleko od zatvora u kome se nalaze optuženici kojima se za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji sudi pred Haškim tribunalom, pripadnici organizacije "Viša sila", obeležili su današnji dan simboličnim protestom protiv odluke američke administracije da ne prizna Međunarodni krivični sud.
Budući da američki predsednik ima čak i ovlašćenja da naredi upotrebu sile kako bi oslobodio američke državljane koji bi, eventualno, bili izvedeni pred Međunarodni sud u Hagu, Holanđani su na ševeningenskoj plaži već zauzeli odbrambene položaje i na njima, osim zastave svoje zemlje istakli i zastave svih 89 zemalja potpisnica Rimskog sporazuma o osnivanju suda.
U Hagu se, međutim, zavijorila i američka zastava koju je u ime građana i nevladinih organizacija koje ne podržavaju politiku svoje administracije podigao Benjamin Ferenc, bivši američki tužilac na suđenju nacistima u Nirnbergu. Ferenc je rekao da nijedna nacija ne može imati imunitet da čini ratne zločine i genocid i da postojanje suda ne ugrožava američke nacionalne interese. U izjavi za B92 Ferenc je rekao da smatra da sud neće na početku biti veoma efikasan. "On je kao novorođenče kome treba pomoć. Nemam iluzije da će ovaj sud odmah optužiti bilo koju supersilu, ali vremenom će ova beba ojačati, i onda će štititi celo čovečanstvo", rekao je Ferenc.
Među braniocima Haga i Međunarodnog krivičnog suda našao se u utorak i Beograđanin Darko Popović, koji je pomogao da se na ševeningenskoj plaži podigne i zastava Srbije i Crne Gore. "Našao sam se u ovoj akciji zato što je ova akcija kritika američke politike, jer je Amerika bila prva da insistira na konstituisanju Međunarodnog suda za ratne zločine i prva da okrene leđa tom sudu i da se izjasni da ga ne priznaje. A upravo druge zemlje pokušava da kazni za nepriznavanje mđunarodnih sudova za ratne zločine", rekao je Popović. Iako su sudije Međunarodnog krivičnog suda položile zakletvu, ocenjuje se da će proći još par godina pre nego što bude osposobljen za vođenje procesa. U ovom trenutku u toku je zapošljavanje službenika, a još uvek je prazna kancelarija glavnog tužioca. Za to mesto nema još uvek zvaničnih kandidatura, a nezvanično se može čuti da su za taj posao zainteresovana dva glavna tužioca Haškog tribunala, sadašnji, Karla del Ponte, i bivši Luiz Arbur. No bez obzira na činjenicu što Međunarodni krivični sud u punom smislu još uvek ne funkcioniše, na adresu te institucije već je stiglo preko 200 prijava navodnih zločina, počinjenih širom sveta, za koje se veruje da spadaju u nadležnost stalnog suda za ratne zločine.
