Izvor: B92, 29.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija Radmila Dičić i ranije donosila pogrešne odluke
Beograd -- Puštanje bivšeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića da na slobodi čeka poziv za odsluženje desetogodišnje kazne nije jedina pogrešna procena sudije okružnog suda, Radmile Dragičević Dičić, tvrde porodice oštećenih u slučajevima koje je ona vodila. Naime, prema rečima Živojina Đedovića, ona je početkom devedesetih odlučila da ubici njegovog brata Milutina dozvoli da se brani sa slobode, što je ovaj iskoristio i pobegao, baš kao i Dragoljub Milanović. Advokat >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << porodica šesnaestoro poginulih radnika RTS-a Slobodan Šišić, smatra da ovako pogrešne procene ne mogu biti slučajne. Brat Živojina Đedovića, Milutin, ubijen je 14. maja 1991. godine u kafiću u Bulevaru Revolucije u Beogradu, pošto mu je Milivoje Radulović pucao iz pištolja u glavu. Posle ubistva Radulović je pobegao iz kafića, neko vreme se krio po Beogradu, a onda se prijavio kao dobrovoljac i otišao na ratište u Gospić, gde se priključio Srpskoj gardi, a potom i MUP-u Krajine. Na ratištu je provodio veći deo vremena sve do 24. oktobra 1992. godine, kada je uhapšen u Beogradu u blizini svog stana i pritvoren. U pritvoru je bio do 4. februara 1993. godine, kada je pušten, a dva meseca kasnije Okružno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv njega, i slučaj je preuzela sudija Radmila Dragičević Dičić. Ona je procenila da nema potrebe da Radulović za vreme suđenja bude u pritvoru. "Gospođa Dičić nije odredila pritvor, a zašto, ja to ne znam", rekao je Živojin Đedović. U vreme istražnog postupka, dok je Radulović bio u pritvoru, tadašnji pomoćnik republičkog ministra unutrašnjih poslova, Jovica Stanišić, poslao je dopis kojim je obavestio sud o Radulovićevom učešću u ratnim operacijama tokom 1991. i 1992. godine. Stanišić je naveo da je Radulović kao dobrovoljac bio komandir izviđačkog voda u reonu Gospića, te da je ispoljio visok nivo umešnosti i lične hrabrosti i odlučnosti u ratnim dejstvima. "Gospodin Stanišić šalje dopis sudu, i maltene veliča tog čoveka da je narodni heroj. I traži da on bude oslobođen, u stvari da se ta kazna ne izrekene. To su naša saznanja, jer nam je sudija, gospođa Dičić ispričala i pokazala taj papir", kazao je Đedović. Nepunih deset dana kasnije, Radulović je pušten iz pritvora, a kasnije mu je omogućeno i da se brani sa slobode. Advokat Šišić smatra da su, sobzirom na činjenicu da je Radulović više puta bio osuđivan i da je više od godinu dana posle ubistva bio u bekstvu, postojali svi zakonski uslovi da bude u pritvoru za vreme suđenja. On je izrazio sumnju da je na pravosudne organe izvršen pritisak. "Apsolutno se utvrđuje da je postojala sprega između pomoćnika ministra policije Jovice Stanišića, pretpostavljam i tužioca koji nije predložio određivanje pritvora, i sudije koja je trebalo o tom predlogu da odlučuje, i tako se omogućuje tome licu da ostane na slobodi dok proces traje da bi prvom prilikom, kad mu se ona ukazala, pobegao, i do današnjeg dana ostao nedostupan", rekao je Šišić. Radulović se pojavljivao na suđenju sve do 1996. godine, a od tada mu se gubi svaki trag. Prema rečima Živojina Đedovića, tokom većeg dela suđenja ubicu je branio advokat Branimir Gugl, koji je bio i Milanovićev branilac. Radulovića je u odsustvu sudija Radmila Dragičević Dičić osudila na 10 godina zatvora, koliko je dobio i Dragoljub Milanović. Advokat Slobodan Šišić, međutim, smatra da visina kazne i nijebitna, sobzirom na činjenicu da je ubica već dve godine pre donošenja presude nestao, pa je bilo malo verovatno da će se javiti na izdržavanje kazne. Šišić podseća da je isti sudija i Milanoviću ostavio mogućnost bekstva i napominje da bi sudija Radmila Dragičević Dičić trebalo da se oglasi i javno kaže da li je neko vršio pritisak na nju prilikom donošenja odluka u slučajevima Radulović i Milanović. Do sudije Radmile Dragičević Dičić nismo uspeli da dođemo, ali podsećamo da je njen raniji stav bio da ne želi da komentariše svoje presude.
.jpg)
