Izvor: Blic, 23.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar dva straha vodi u katastrofu
Sudar dva straha vodi u katastrofu
BEOGRAD Nalazimo se u stanju u kojem se suočavaju dva straha strah stanovništva i strah vlasti, što je najgora moguća kombinacija. U takvoj atmosferi teško je predvideti bilo šta, jer svaka varnica može da dovede do katastrofe. Međutim, ovakva stanja su obično i početak kraja diktatorskih režima ocenio je profesor Vojin Dimitrijević na pres-klubu koji je juče održan u 'Medija centru' pod nazivom 'Otpor i strahovlada'. On je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komentarišući najave usvajanja zakona o borbi protiv terorizma, ocenio da će to biti 'samo jedan intenzivniji zakon o informisanju'.
Režim, koji je do sada vladao uz pomoć male količine straha, hoće da taj strah pojača, a to namerava da postigne donošenjem zakona o terorizmu. Očekujem da će režimski pravnici da se bace na proučavanje najreakcionarnijih zakona u svetu. Moguće je da će on ličiti na zakone donesene u Nemačkoj ili Italiji u vreme Crvenih brigada, ali će se najverovatnije inspiracija naći u iračkom krivičnom zakonu, prema kojem se uvreda predsednika države smatra terorističkim aktom i kažnjava smrtnom kaznom pojasnio je Dimitrijević. On je ocenio da kod nas nije bilo nijednog terorističkog akta i dodao da se o njemu naročito ne može govoriti u slučaju ubistva Boška Peroševića, pošto je počinilac uhvaćen.
Advokat Srđan Radovanović je mišljenja da režimu više nije dovoljan pritisak koji vrši na sudstvo i sudije, te da vlast zbog toga pokazuje veliku nervozu i žurbu. On je, govoreći o brutalnim akcijama policije, naglasio da je očigledno da policija nema snage da istupi iz okvira koji joj je nametnuo režim. On je istakao da je za 'uzdizanje iznad anahronih kvalifikacija kojima je režim sklon potreban viši civilizacijski nivo, koji kod policije nije prisutan'.
Novinar Bojana Lekić je ocenila da se mediji gase da bi se narodu zatvorile uši, oči i usta. Ona je naglasila da ljudi u Srbiji jako malo znaju o tome šta su njihova prava, pa samim tim dolazi do neinsistiranja na tim pravima, čak i od strane medija. Ona je ocenila da novinari između sebe nisu dovoljno solidarni i tu svoju tvrdnju potkrepila rečima da se medij koji se ugasi bavi samo sobom i ne posvećuje pažnju drugim ugroženim medijskim kućama. Uvođenjem zakona o borbi protiv terorizma, smatra ona, ostaćemo i bez mogućnosti pešačke kampanje, jer bi se ono što se kaže na ulici moglo podvesti pod državni terorizam. Tako će opozicija, prema njenom mišljenju, moći da govori o setvi i žetvi, vremenskim prilikama i sličnim temama, ali ne i o potezima režima. LJ.B.
