Izvor: Politika, 23.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud za ceo svet
Međunarodni krivični sudu Hagu osnovan je sa idejom da sudi za dela počinjena u ratovima bilo gde u svetu i da važi za sve države, ali su neke od najmoćnijih zemalja odbile da potpišu statut kojim je osnovan
Poslanici srpskog parlamenta trebalo bi da po hitnom postupku ratifikuju vladin Predlog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, osnovanim Rimskim statutom 1998. godine. Ovaj sud nastao je saglasnošću volja suverenih država, a ne kao sud za Ruandu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i bivšu Jugoslaviju Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, stalan je i nadležan za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji država koje su pristupile sudu, ili su ih počinili njihovi državljani. Zbog toga se pretpostavlja da će države potpisnice Statuta ostvariti bolju saradnju s njim nego sa sadašnjim Haškim tribunalom.
Kako objašnjavaju pravni stručnjaci, namera je bila da se stvori sud za ceo svet. Ako se, na primer, dogode dela, kao što su se desila u bivšoj Jugoslaviji, tokom ratova ili bilo gde u svetu, potrebno je da postoji jedan sud koji bi bio nadležan za ta dela.
Međunarodni krivični sud (MKS) nema jurisdikciju nad zločinima počinjenim pre 1. jula 2002. godine, kada je Statut stupio na snagu, a u njegovu jurisdikciju uključena su krivična dela genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. U Statutu je, takođe, naveden i četvrti zločin – agresija, ali se, pre nego što MKS dobije jurisdikciju i za njega, države moraju složiti oko definicije ovog zločina, a to se može dogoditi 2009. godine, na Prvoj revizorskoj konferenciji Rimskog statuta.
Prema Predlogu zakona, o kojem poslanici srpskog parlamenta treba da se izjasne, Srbiju pred MKS-om zastupa stručno lice sa profesionalnim iskustvom, koje određuje vlada. Jedno od zakonskih rešenja je i ono po kojem se protiv okrivljenog koji je u Srbiji pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, odnosno ako je doneto rešenje o obustavi postupka, ne može pokrenuti ili voditi postupak za isto krivično delo pred MKS-om, osim ako su za to ispunjeni uslovi iz Rimskog statuta.
Prema predloženim rešenjima, okrivljeni čiju predaju zahteva Sud mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celokupnog trajanja postupka predaje. Naša policija je dužna da, na zahtev MKS-a, uhapsi okrivljenog, a ako se on krije, ili je u bekstvu, da preduzme sve potrebne mere kako bi ga pronašla i uhapsila. Kako je predviđeno, Srbija će omogućiti izvršenje kazne zatvora izrečene presudom MKS-a u odgovarajućim ustanovama u našoj zemlji, na osnovu posebnog sporazuma sa Međunarodnim krivičnim sudom.
Prema slovu zakona, svi naši državni organi sarađuju u potpunosti i „u dobroj veri sa MKS-om, radi pružanja pomoći tom sudu”. Sadržaj zahteva za pružanje pravne pomoći MKS-u, kako je predviđeno, smatra se službenom tajnom i može biti objavljen u potpunosti, ili delimično, jedino radi izvršenja zahteva ili zbog drugih važnih okolnosti i uz prethodnu dozvolu MKS-a.
Kako je predviđeno zakonom, izuzetno, na zahtev MKS-a, njihovim predstavnicima može se dozvoliti da sprovedu pojedine radnje na teritoriji Srbije, uz obavezno prisustvo lica koje odredi ministar pravde. Predviđen je i imunitet za sudije, tužioca, sekretara i osoblje njihovih kancelarija, kada u Srbiji obavljaju poslove od interesa za MKS. Na zahtev MKS-a, njima će biti obezbeđen slobodan prolaz preko teritorije naše zemlje, pa i, ako treba, policijska zaštita. Predstavnicima MKS-a zabranjeno je, međutim, nošenje oružja u Srbiji, niti ovde smeju da primenjuju prinudu, ni da hapse, kao ni da primenjuju bilo koju prinudnu procesnu radnju. Ministarstvo pravde može da odloži izvršenje zahteva MKS-a za pružanje pravne pomoći, ako to nalaže interes krivičnog postupka koji se vodi u Srbiji za krivično delo obuhvaćeno zahtevom, zaštita nacionalnih interesa i bezbednosti Srbije i izjavljeni prigovor nenadležnosti ili nedopuštenosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka pred MKS-om.
Formiranje ovog suda je, inače, inicirala grupa evropskih zemalja, koje je predvodila Francuska, sa ciljem da se ojačaju mehanizmi međunarodne pravde i učini kraj nekažnjivosti. Međutim, iako je ideja bila da se stvori „sud za ceo svet”, a ne ad hok sudovi poput onog za bivšu SFRJ koji ne samo u Srbiji već i u svetu mnogi pravni eksperti kritikuju zbog ispolitizovanosti, neke od najmoćnijih država odbile su da potpišu Rimski statut. Protiv osnivanja ovog suda glasali su Kina, Irak, Izrael, Libija, Katar, SAD i Jemen. Izrael i Jemen potpisali su Statut, a potpisala ga je i tada odlazeća administracija američkog predsednika Bila Klintona, ali je novi predsednik SAD Džordž Buš odmah obavestio Ujedinjene nacije da „SAD ne smatraju da imaju pravne obaveze zbog ovog potpisa, što se uobičajeno tumači kao povlačenje potpisa”. SAD su ovaj postupak objasnile „strahom od ispolitizovanih postupaka kojima bi mogli biti izloženi njihovi vojnici”. Za stupanje na snagu Rimskog statuta bilo je potrebno da ga ratifikuje 60 zemalja, a zaključno sa 2006. godinom ratifikovale su ga 104 države.
M. Čekerevac
[objavljeno: 24.08.2008]
