Izvor: B92, 27.Dec.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud traži mišljenje Skupštine
Beograd -- Skupština je dobila dopis Ustavnog suda kojim se traži mišljenje parlamenta o inicijativi LDP-a za ocenu ustavnosti energetskog sporazuma sa Rusijom.
Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković je obavestio članove da je dopis stigao sinoć i najavio da će što pre zakazati sednicu Odbora, kako bi se Ustavnom sudu dostavilo mišljenje o pravnoj osnovanosti inicijative Liberalno-demokratske partije.
On je rekao da je zakonski rok za dostavljanje mišljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 45 dana, ali da će, u dogovoru sa poslaničkim grupama, gledati da se to učini što pre.
Ratković je objasnio da će se Odbor izjašnajvati da li je inicijativa osnovana i predložiti Ustavnom sudu odgvarajuću odluku.
Poslanik LDP Nebojša Ranđelović je tražio da sednica Odbora sa tom tačkom bude održana već u ponedeljak, zbog važnosti i hitnosti predmeta.
LDP je, pre više od tri meseca, podneo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba energetskog sporazuma s Rusijom.
U Moskvi je, 25. decembra, potpisan ugovor o prodaji NIS-a ruskoj kompaniji, a predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev političke garancije za izgradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i završetak izgradnje skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Premijer: Energetski sporazum dobar
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je potpisani Sporazum o energetskoj saradnji sa Ruskom Federacijom dobar aranžman za Srbiju.
Cvetković je u intervjuu Tanjugu istovremeno ocenio da različiti politički stavovi o tom sporazumu unutar vladajuće koalicije nisu destabilizovalli Vladu Srbije.
"Praktično sve dileme u okviru energetskog sporazuma su otklonjene. Srbija je dobila garancije za investicije u NIS i, čak, za Srbiju povoljne uslove eventualnog raskida ugovora", istakao je Cvetković.
On je, međutim, ukazao da je iznošenje u javnost detalja razgovora sa Rusima loše uticalo na pregovaračku poziciju Srbije.
Pored toga, naglasio je Cvetković, najveći deo pitanja, koji su istaknuti kao osnov za izlazak potpredsednika vlade Mlađana Dinkića i njegovih saradnika iz srpskog pregovaračkog tima, "mogao da bude rešen i, pokazalo se, jeste rešen".
"Zbog toga mislim da je to bio pogrešan potez, ali svako, naravno, ima svoje političke stavove. Ja ne mislim da je to destabilizovalo Vladu", rekao je Cvetković i dodao da će se za dve godine videti da li je, kako kritičari tumače, napravljena greška što je ovaj aranžman sklopljen.
Cvetković je rekao da mnogi ističu da je cena za NIS u iznosu od 400 miliona evra mala, pošto nije postignuta na tenderu, nego je unapred određena, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da je u međuvremenu, što je izgleda mnogima "promaklo", tržišna cena naftnih kompanija u svetu drastično pala zbog svetske krize.
Premijer je obelodanio da je u toku pregovora izneta procena ruske strane da je vrednost akcija "Gasproma", ali i ostalih naftnih kompanija gde spada i NIS, pala četiri puta usled globalne krize, zbog čega oni smatraju da su preplatili NIS.
On je, takođe, podsetio da je na snazi međunarodni ugovor kojim je prodajna cena za NIS od 400 miliona evra bila garantovana.
"Dakle, pitanje da li je aranžman dobar sa stanovišta cene ili ne, u velikoj meri je akademsko. Ja mislim da smo napravili dobar aranžman", rekao je Cvetković.
Odgovarajući na pitanje koliko će sredstava od prodaje NIS-a pripasti Vojvodini, Cvetković je objasnio da pokrajini, prema dogovoru, pripada 50 odsto prihoda od prodaje preduzeća sa teritorije Vojvodine, a da, s druge strane, budžet Vojvodine, prema Ustavu Srbije, mora da iznosi sedam odsto od budžeta Srbije.
Zbog restriktivne politike, Vlada Srbije nije mogla da napuni budžet Vojvodine za 2009. sa sedam odsto iz republičke kase, jer transferi pokrajinskom budzetu iznose pet odsto, zajedno sa njihovim prihodima, naveo je Cvetković i dodao da se nedostajućih dva odsto otprilike poklapa sa još 40 odsto prodajne cene NIS-a.
Na Vladi je zbog toga dogovoreno da se 50 odsto od prodajne cene NIS-a dopuni iz prihoda od prodaje te kompanije, kako bi se ispoštovala ustavna obaveza o sedam odsto prihoda republičkog budžeta.
Ta suma se poklapa sa otprilike 90 odsto cene NIS-a, što je oko 360 miliona evra, da im dopunimo iz tog izvora, a ne iz izvora tekućih priliva republičkog budžeta, objasnio je premijer.
