Izvor: Politika, 20.Jul.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sud pravde pomera granice međunarodnog prava?
Ukoliko MSP princip poštovanja ljudskih prava izjednači sa principom suvereniteta nastupiće nova era u međunarodnim odnosima
Međunarodni sud pravde u Hagu saopštiće sutra savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti sedam meseci pošto su u Haškoj palati mira protivnici i zagovornici otcepljenja južne srpske pokrajine izneli svoje argumente. Biće to istorijska odluka ne samo za Srbiju nego i za sud jer će prvi put u svojoj istoriji doneti odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o legalnosti otcepljenja dela teritorije jedne suverene države i time, možda, pomeriti granice međunarodnog prava. Stručnjaci za međunarodno pravo saglasni su da, ukoliko, mišljenje u jednom svom delu ipak opravda odluku vlasti u Prištini, princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta više neće biti vrhunski princip međunarodnog prava na kome počiva i UN.
„Cela magija će se sadržati u jednom ’ali’, a gde će da ga lociraju videćemo. I sve nedoumice će biti rešene tim ’ali’. Tako sud može da napravi korak u susret onima koji zagovaraju stav da se postojeće međunarodne norme moraju preispitati jer smo se našli u novom razdoblju”, smatra dr Radmila Nakarada, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Time bi se, kako naglašava, praktično dovelo u pitanje do sada neprikosnoveno načelo suverenosti države i konstatovalo bi se da za kršenje ljudskih prava koje prelazi „prihvatljivu” razmeru ne postoji odgovarajući odgovor u postojećim normama. To bi značilo da je neophodno praviti iskorake ka novim principima međunarodnog prava.
„Sud bi morao da pronađe formulu u kojoj štiti svoj autoritet i profesionalnost, a odgovara i na političke pritiske. Verujem da će naći neku razvodnjenu i nepreciznu formulu u izjašnjavanju i zbog bojazni da svojim stavom ne ohrabri secesionističke pokrete u svetu”, objašnjava dr Nakarada.
Sličan stav zastupaju i profesori međunarodnog prava Viljem van Genugten sa univerziteta u Tilburgu i Žan d’Aspremon sa univerziteta u Amsterdamu. Sud će, kako je za AFP objasnio profesor Genugten, pokušati da izbegne stvaranje presedana, jer bi u tom slučaju druge manjine sledile njihov primer dok je Žan d’Aspremon uveren da Međunarodni sud pravde „neće nikada priznati pravo na otcepljenje jer bi to otvorilo Pandorinu kutiju”.
Profesor međunarodnog prava dr Smilja Avramov upozorava da su već i Sud pravde kao i mnoge druge međunarodne organizacija pa i UN izgubili na autoritetu jer se nisu pridržavale slova povelje UN.
„U principu, sud je nezavisan i ne može biti pod uticajem nijednog organa. Njegova mišljenja nisu obavezna, a na državama je da li će ga prihvatiti ili neće. I pravnik početnik zna da je odluka kosovskih Albanaca apsolutno u suprotnosti sa međunarodnim pravom, ali će sud sigurno ići na politička razmatranja. SAD u velikoj meri diktira kakva će ta odluka biti”, tvrdi dr Avramov.
Stručnjaci za međunarodno pravo podsećaju da je jedini slučaj u kome se ovaj sud usprotivio stavu SAD onaj iz 1986. godine kada je Nikaragva tužila Ameriku zbog narušavanje suvereniteta pružanjem vojne podrške raznim pokretima na teritoriji Nikaragve. Na osnovu odluke suda Generalna skupština donela je rezoluciju kojom se poziva na poštovanje međunarodnog prava. Iako je Nikaragva dobila spor Amerika se oglušila o presudu.
J. Cerovina
objavljeno: 21.07.2010.
