Izvor: Politika, 13.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strepnja u Beogradu uoči presude o genocidu
Propala nada da se Međunarodni sud pravde oglasi nenadležnim u sporu BiH protiv SCG, sudije žestoko podeljene, moguć "kompromis"
Izricanjem presude 26. februara pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu biće okončan spor koji je pre 13 godina pokrenula Bosna i Hercegovina protiv SRJ za genocid. Spekulacije kako bi mogao da se završi, po mnogima, najteži proces u istoriji ovog suda Ujedinjenih nacija, intenzivirane su ovih dana i na jednoj i na drugoj strani. Prema izvoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Politike" bliskom ovom prestižnom sudu, sudije su proteklih meseci vodile žestoke rasprave o ovom sporu, iznoseći i potpuno oprečne stavove. Mišljenja su bila podeljena oko toga da li je sud nadležan za spor (naša odbrana je insistirala na zahtevu da sud preispita svoju nadležnost uz argument da u vreme podnošenja tužbe 1996. godine nismo bili članica UN), kao i pitanja da li je postojala namera da se počini genocid. Za očekivati je, kako kaže naš izvor, da sud donoseći presudu "nije bio u potpunosti na jednoj strani, te da je našao neku vrstu kompromisa".
Po svemu sudeći, oglasiće se nadležnim, ali ostaje otvoreno pitanje genocida. Postojanje genocidne namere SRJ prema narodu u BiH, čini se, malo je verovatna opcija. Međutim, treba imati na umu da Konvencija o genocidu pod ovim delom obuhvata ne samo direktnu nameru da se to krivično delo počini već i saučesništvo u njemu i prikrivanje i neizručivanje počinilaca genocida. Težina dela nije ista u drugom i trećem slučaju, ali ipak je obuhvaćena pojmom genocida.
Inače, u toku samog suđenja bosanska strana je od prvobitnog insistiranja na tome da se SCG proglasi krivom za genocid, kasnije "ublažila" zahtev tražeći da budemo osuđeni bar za saučesništvo u tom delu.
Jučerašnji broj sarajevskog "Oslobođenja" iznosi spekulacije po kojima bi naša zemlja mogla biti osuđena za genocid na ograničenom prostoru u Bosni i Hercegovini. Ovakav ishod, kako kažu, "neretko je spominjan u poslednje vreme na pojedinim prijemima i druženjima domaćih i stranih zvaničnika u Hagu".
Međutim, ambasodor BiH u Hagu Fuad Šebeta, tvrdi za ovaj list, da je reč samo o običnim spekulacijama, te da su sudije ovog suda toliko veliki profesionalci da nijedna informacija nije mogla procureti otkad je 9. maja prošle godine završena rasprava.
Jedan od zastupnika SCG dr Tibor Varadi je više puta naglasio da bi presuda za genocid stvorila jednu apsurdnu situaciju jer bi se bosanski Srbi za koje je zastupnik tužbe italijanski advokat Luiđi Kondoreli tvrdio da su počinili genocid našli i na strani žrtve.
Još u toku rasprave bilo je i spekulacija u Srbiji da li bi eventualno na presudu i sam tok suđenja uticala činjenica da je za predsedavajućeg suda uoči spora izabrana Britanka Rozalin Higins, a ne kao što smo se mi nadali ruski sudija Vladlen Verešćetin. Ovaj iskusni i dugogodišnji sudija Međunarodnog suda pravde trebalo je da bude kandidat za predsednika suda, ali ga je Rusija povukla te se on vratio u zemlju, a kao zamena na upražnjeno rusko mesto poslat je novajlija Leonid Skotnjikov koji u trci za predsedničko mesto nije ni imao šanse. Tako je za predsednika suda izabrana Higinsova. Kako tvrde naši izvori, Srbija je pokušala diplomatskim kanalima da utiče na odluku Rusije da ne povlači Verešćetina, ali je očigledno ta inicijativa bila bez uspeha.
Higinsova je inače jedina žena sudija koja je ikada radila u tom sudu. Nije se složila sa kolegama kada su proglasili nezakonitom barijeru kojom se Izrael ogradio od Palestinaca (ovu odluku suda u Hagu Izrael i Amerika žestoko su kritikovali). Pre dolaska u sud bila je profesor na čuvenom London School of Economics. U njenoj biografiji na Vikipediji piše da je šezdesetosmogodišnja ledi Rozalin Higins (rođena Koen) udata za poznatog britanskog političara Terensa Higinsa koji je 1997. dobio lordovsku titulu.
S obzirom na postojanje pravosnažne presude u Haškom tribunalu o genocidu u Srebrenici (osuđen general VRS Radoslav Krstić), važno je pitanje da li presude tog suda mogu da utiču na odluku sudija u Međunarodnom sudu pravde. Formalno je reč o dva potpuno odvojena suda, ali, kako je u jednom intervjuu za naš list rekao dr Varadi, haška presuda je "jedna od mnogih okolnosti koje sud može, a verovatno i treba da uzme u obzir". Ipak, uverenje drugog suda nije odlučujuće.
Posebna težina spora leži i u činjenici da je SCG prva zemlja u istoriji ovog suda, osnovanog 1945. godine, koja je optužena za genocid.
J. Cerovina
-------------------------------------------------------------------------
Tadić traži od Shefera bezbednost za Srbe na Kosovu
Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je juče od generalnog sekretara NATO-a Jap de Hop Shefera povećanje stepena bezbednosti za kosovske Srbe i prevenciju bilo kakvog ugrožavanja njihove sigurnosti.
Predsednik Tadić je telefonski razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji posle subotnjih demonstracija kosovskih Albanaca u Prištini, navedeno je u saopštenju Pres službe predsednika Srbije.
Tanjug
[objavljeno: 13.02.2007.]
.jpg)
