Izvor: Politika, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strepe, ali im se ne napušta Kosmet
Osojane, Goraždevac - U Osojanima, prvom povratničkom selu, u koje se od 2001. godine do danas vratilo oko 300 srpskih duša, vlada strah i neizvesnost s obzirom na učestale najave Albanaca da će proglasiti nezavisnost. Ipak, nadaju se da neće doći do nasilja, a ako i dođe iskreno veruju da će ih Beograd ovoga puta zaštititi. Svi se slažu u jednom da ni po cenu života neće napustiti svoja ognjišta sa kojih su već jednom odlazili. Meštani Osojana sa kojima smo ovih dana razgovarali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaju poverenja i u pripadnike Kfora, španske vojnike, koji su tu sve vreme od kada su se, pre šest godina, vratili u svoje domove. Iako je na prvi pogled sve mirno, u vazduhu se oseća napetost. Radoš Vulić, koordinator opštine Istok kojoj pripadaju i Osojane ubeđen je da do nezavisnosti nikada neće doći. Kaže da je zabrinut kao i svi drugi, ali i da je pored svega optimista.
- Nema panike, mada je situacija nepredvidiva. Imamo potvrdu Kfora da će da nas zaštiti ukoliko se Albanci odluče na nasilje - objašnjava Vulić.
Za razliku od njega Đuro Vulović i Ćirko Repanović nisu tako sigurni da će na kraju sve dobro da se završi. "Ako Albanci proglase nezavisnost samo u reku možemo, da se davimo", kažu Vulović i Repanović.
Šezdesetogodišnji Repanović tvrdi da se pod albanskom vlasti ne može živeti, "ni da begamo, ni da živimo". Njegov komšija Đuro Vulović objašnjava da su se Albanci u poslednje vreme malo stišali, "a to znači da nešto opako smeraju".
Obojica se, ipak, nadaju da neće napustiti domove, da će Beograd pronaći način da Srbi tu ostanu i da budu bezbedni.
Za razliku od njih mladi iz ovog sela ne žele da razmišljaju o najgorem. Omiljeno mesto za okupljanje im je dvorištu osnovne i srednje škole "Radoš Tošić". Ne boje se, kažu, ni proglašenja nezavisnosti, jer nemaju kud, moraju da ostanu u svom selu.
Slično razmišljaju i stanovnici Goraždevca, koji je od Osojana udaljen četrdesetak kilometara. I oni poručuju da nigde neće ići i da će ostati "do poslednjeg".
Jedan od seljana Milisav Petrović kaže da je napeto, da straha ima među ženama, ali da je raspoloženje takvo da se njih oko hiljadu, koliko ih ovde živi, nikuda neće seliti.
- Italijanska vojska je na ulazu i izlazu iz sela. Obećali su da će da nas brane. Nek′ proglase nezavisnost, mi ostajemo - kaže Petrović.
Darko Dimitrijević, student i novinar lokalnog radija Goraždevac, priča da sa prvim mrakom sve utihne, samo se čuju vozila Kfora i kosovske policije, što im, kaže, donekle uliva kakvu-takvu sigurnost. "Opredeljenje svih je da se ne napušta kuća i pradedovsko imanje. Ipak, svi očekuju pomoć Beograda", kaže ovaj student i dodaje da njegovi vršnjaci, ali i oni mlađi, neće napustiti Goraždevac, kao što to nisu činili ni 1999. godine, a ni 17. marta 2004.
Slično raspoloženje vlada i u ostalim delovima Kosmeta. Radojko Dunić, koordinator za opštinu Peć, objašnjava da među Srbima vlada velika zabrinutost, a da je posebno napeto bilo nekoliko dana uoči 10. decembra, dana koji se najavljivao kao definitivan kraj pregovora o statusu Kosova. Međutim, ljudi su odlučni da bez obzira na sve ne napuštaju svoje domove. "Ukoliko nas Albanci napadnu branićemo se, makar goloruki. Do većeg iseljavanja može doći samo ako Kosovo dobije nezavisnost", kategoričan je Dunić.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Dragan Velić objašnjava da trenutna neizvesnost nije ništa veća od one u kojoj Srbi žive proteklih osam godina.
"Šta će se dalje dešavati među Srbima zavisiće od odluka koje će biti donete van Kosova. Nadamo se da neće doći do jednostranog priznanja, ali i ako se to desi sigurno je da se ni tada Srbi neće pomerati sa svojih ognjišta, bar ne u većem broju. Možda će se iseliti jedan manji broj onih koji žive južno od Ibra", kaže Velić, koji živi u Gračanici.
Prema rečima Mirčeta Jakovljevića, koordinatora za opštinu Obilić, Srbi na Kosovu nisu bili mnogo zabrinuti ni uoči 10. decembra. Bilo je, kako kaže, izvesno da se tog dana neće desiti ništa posebno i sve su manje uzimali za ozbiljno izjave iz albanskih redova da će toga dana proglasiti nezavisnost.
"Mi smo svesni da albanska strana može da donese odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti, ali smo čvrsto rešeni da ostanemo na svojim vekovnim ognjištima, jer smo jedino tu svoji na svome", naglašava Jakovljević.
Slično razmišlja i Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za KiM. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku niko ne razmišlja da bi nešto moglo da se dogodi do kraja godine "tako da su nam i brige prebačene u sledeću godinu". Promene, kaže, očekuju tek naredne godine, odnosno nakon predsedničkih izbora u Srbiji.
-----------------------------------------------------------
Što južnije to manje Srba
Najveći broj Srba živi na severu Kosova i Metohije. U opštinama Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan trenutno ih je nastanjeno oko 58.000.
Oko 23.000 Srba naseljava Prilužje, Plemetinu, Obilić, Kosovo Polje, Gračanicu i Lipljan (najveći broj ih je u selima oko Lipljana - Staro Gracko, Suvi Do, Dobrotin, Livađe, Rabovac, Radevo, Skulanevo).
U Goraždevcu, selu nadomak Peći, koje je ostalo upamćeno po masakru nad srpskom decom (dvoje je ubijeno, a četvoro ranjeno 2003. godine), ostalo je svega 800 duša. Još oko 300 Srba vratilo se proteklih godina u nekoliko sela pećke opštine.
U Osojanu i drugim selima opštine Istok ostalo je 600 pripadnika srpske nacionalnosti, dok u tri sela u opštini Klina - Drsniku, Biči i Grabcu živi 400 Srba.
Jedna od većih srpskih enklava na Kosmetu su Štrpci. Danas tamo ima 11.000 pripadnika srpske nacionalnosti. U mestima Kosovskog pomoravlja - Novom Brdu, Gnjilanu, Kosovskoj Kamenici i Kosovskoj Vitini na svojim ognjištima ostalo je više od 26.000 Srba.
Na jugu Kosova, u okolini Prizrena, uprkos svim pritiscima opstalo je 207, a u opštini Orahovac 1200 Srba dok ih je u opštini Gora svega dvoje.
Na Kosmetu živi i više od 80.000 pripadnika manjinskih zajednica -Turaka, Goranaca, Bošnjaka, Roma i Hrvata. Najviše ih je u prizrenskom okrugu (južna Metohija) oko 50.000, a najmanje u Kosovskom pomoravlju - oko 650.
-----------------------------------------------------------
Karta - državna tajna
Kartu Kosova i Metohije na kojoj su ucrtane srpske enklave, koju danas objavljujemo, "Politika" je dobila zahvaljujući Oliveru Ivanoviću, nosiocu Srpske liste. Uporni pokušaji da ovu kartu dobijemo u nadležnom Ministarstvu za Kosovo i Metohiju ostali su bez uspeha. Neki od sagovornika iz tog ministarstva su nas upozorili i da ćemo teško doći do karte, jer je "najverovatnije" reč o državnoj tajni, dok su drugi odgovarali da nemaju ovlašćenje da daju bilo kakve podatke. Jedini predusretljiviji sagovornik u tom resoru do koga smo došli bio je savetnik Novak Gajić, koji nam je pomogao da podaci sa mape budu precizniji.
[objavljeno: ]
.jpg)
