Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 24.Jan.2011, 07:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strazbur razmatra 5.000 tužbi protiv Srbije
BEOGRAD - Pravni zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu Slavoljub Carić rekoa je da taj sud razmatra oko 5.000 predstavki kojima su građani Srbije tužili svoju državu za povredu širokog dijapazona ljudskih prava.
"Srbija je u 2009. godini po broju podnetih predstavki Evropskom sudom za ljudska prava 11. u Evropi, a broj od 3.200 tužbi "koje su u radu", koliko ih je bilo do 2009, u 2010. godini je povećan za 2.000. Nezvanično sam od predstavnika Suda >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << čuo da je broj predstavki porastao na 5.000, što je ogroman broj. Videćemo zvaničan podatak krajem januara, kada Sud objavljuje zvanične podatke", kazao je Carić.
Do sada je, prema njegovim rečima, doneta 51 presuda, od kojih je u 48 utvrđena neka povreda ljudskih prava, dok je u korist države presuđeno u tri slučaja.
Građani Srbije se Evropskom sudu za ljudska prava, prema rečima Carića, obraćaju tužbama zbog povrede raznih vrsta ljudskih prava, a najčešće su u pitanju dužina sudskih postupaka i sporost u izvršenju pravosnažnih presuda.
"Došli smo do te faze da imamo sve moguće vrste povreda. Tu je bukvalno spektar svih mogućih prava, a do sada nismo imali povredu prava na obrazovanje", ukazao je Carić i dodao da Srbi svoju državu tuže i zbog slobode izražavanja, sprovođenja istraga, nepravičnog suđenja, pristupa sudovima, dužine pritvora...
Carić je kao primer naveo nedavnu presudu tog suda u slučaju Živote Milanovića, pripadnika zajednice Hare Krišna, a gde je konstatovana povreda člana koji zabranjuje mučenje i diskriminaciju.
"Sud je smatrao da nisu preduzete dovoljne aktivnosti države da zaštiti pojedinca od napada privatnih lica. Presuda još nije pravosnažna, postoji mogućnost da predmet prenesemo na Veliko veće i tu mogućnost ćemo iskoristiti", objasnio je Carić.
Zanimljiv slučaj je i tužba nevladine organizacije - Inicijative mladih za ljudska prava, koja je državu tužila, jer joj Bezbednosno-informativna agencija nije dostavila spisak ljudi koje je 2005. godine prisluškivala.
"BIA se pozvala na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i htela da uskrati podatke o prisluškivanima, obrazloživši da su u pitanju informacije od značaja za nacionalnu bezbednost. Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja je našao da taj razlog nije osnovan i naložio da pruži te podatke, ali je potom BIA rekla da ih nema", objasnio je Carić.
On je dodao da u izvršenju pojedinih presuda postoje problemi, zbog čega je, kada su u pitanju presude donete zbog dugova društvenih preduzeća prema radnicima, osnovana vladina Radna grupa za analizu stanja u vezi sa izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava.
Njeni zadaci su da obavi analizu stanja i uzroka koji su zbog neizvršavanja presuda sudova u Srbiji donetih protiv društvenih preduzeća, doveli do povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, da izradi akcioni plan za utvrđivanje visine dugovanja društvenih preduzeća po osnovu pravnosnažnih presuda sudova u Srbiji i da predloži mere za njihovo namirenje.
"Prema podacima iz septembra prošle godine, postoji 500 predstavki vezanih za takve slučajeve. Očigledno se radi o nekom sistemskom problemu, koji zahteva šire rešavanje", rekao je Carić.
.jpg)
