Izvor: B92, 22.Apr.2009, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stratište kao izletište
Beograd -- Najveće stratište Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u okupiranoj Srbiji - strelište u Jajincima, danas je jedno od omiljenih izletišta Beograđana.
Zbog neprimerenog odnosa posetilaca prema ovom memorijalnom kompleksu, u Centru za razvoj dokumentarnog filma pokrenuli su akciju edukacije o ovom spomen-parku, u kojem se naši sugrađani odmaraju ili zabavljaju na mestu jedne od najvećih masovnih grobnica u Srbiji.
Posle Jasenovca i Donje Gradine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najveće stratište Srba, Jevreja, Roma i antifašista za vreme Drugog svetskog rata je bilo u Jajincima. Streljanja su počela jula 1941. godine, kada je pogubljena prva grupa osuđenih Jevreja, a do 1945. u Jajincima je stradalo više od 80 000 ljudi.
Iako detalji o veličini masovne grobnice, koja je pretvorena u izletište, nisu sasvim nepoznati posetiocima, oni u spomen-park rado dolaze da se odmore i rekreiraju, a praznikom i da raspale roštilj.
„Loše se odnose do krajnje mere, parkiraju kola, vesele se pijanče. Mi se žalimo na Jasenovac, a u Srbiji usred grada isto se tako ponašaju."
„Znam, pobijeni su neki ljudi, partizani, ne znam tačno nisam u toku".
Osim spomen-ploče , na ulazu u memorijalni kompeks danas nema nijedne informacije koja bi ukazivala na broj ili imena žrtava, a spomenik žrtvama na mestu najveće grobne rake, delo vajara Vojina Stojića, otkriven je tek 1988. godine.
Direktorka Arhiva Beograda Branka Prpa kaže da je za takvo ponašanje prvenstveno odgovorna država, a na građani.
"Država je ta koja se brine o kulturnoj baštini, u baštinu spadaju i ovakva mesta, dakle ako ovakva mesta nisu obeležena, ako ovakve humke nisu obeležene, ako vi koji dođete tamo ne znate zašto vidite te brežuljke, onda se teško može vas optužiti da ste vi skrnavili groblje", ističe Prpa.
Za aktiviste Centra za razvoj dokumentarog filma osnovni uzrok neadekvatnog odnosa prema ovom spomen-kompleksu je neznanje.
„Možemo navesti Jasenovac, Gradinu, Mathauzen, u kojima je mnogo ljudi na najmonstruozniji način pobijeno i da zamislimo samo da se ljudi ponašaju. To je neshvatljivo i ta stvar treba da se promeni. Ovo nije običan park, ovo je spomen-park i to treba da postane", upozorava Slavko Brdar iz Centra za razvoj dokumentarnog filma.
Kako bi doprineli širenju svesti o značaju i veličini ovog spomen-parka, aktivisti ovog centra Marko Krivokuća i Slavko Brdar ,uz pomoć opštine Voždovac, postaviće na ulazu table sa podacima o stratištu, a pripremili su i brošure za neupućene izletnike.
U saradnji sa osnovnom školom "Jajinci" 8.maja Centar za razvoj dokumetarog filma organizuje javni čas istorije na kojem će biti prikazano nekoliko filmova o genocidu.
