Izvor: Politika, Fonet, 26.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija za povratnike iz zemalja EU
Od početka prošle godine u Srbiju prisilno vraćeno nešto manje od hiljadu ljudi iz zemalja EU
Nedavno usvojenom Strategijom o reintegraciji povratnika, kojom je učinjen važan korak ka stavljanju Srbije na „belu šengensku listu”, predviđeno je formiranje nekoliko regionalnih centara za njihov prihvat, ali sredstva za tu namenu još nisu odvojena. Zoran Panjković, koordinator Kancelarije za readmisiju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kaže da još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije moguće predvideti koliko će državljana Srbije u određenom vremenskom intervalu biti vraćeno u zemlju, što znači da se ne zna ni broj onih kojima je pomoć potrebna.
Glavnu ulogu u sprovođenju Strategije o reintegraciji povratnika imaće, kako objašnjava Panjković, Komesarijat za izbeglice, u saradnji sa drugim ministarstvima (unutrašnjih poslova, rada i socijalne politike, za ljudska i manjinska prava, spoljnih poslova, zdravlja, obrazovanja i dr.). Kao ključna tela za koordinaciju državnih organa, lokalne samouprave i drugih učesnika u integraciji povratnika predviđeni su Savet za integraciju povratnika i tim za implementaciju Strategije. „Svako ministarstvo čija je aktivnost predviđena Strategijom sačiniće sopstvene akcione planove u kojima će biti jasnije i preciznije predviđena budžetska i druga sredstva potrebna za realizaciju poslova u ovoj oblasti”, ističe on.
Strategija, prema rečima Panjkovića, „donosi duže vreme očekivani adekvatan odgovor države na pitanja integracije povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji”, koji se, primenjuje od 1. januara 2008. godine. Strategija sistematski reguliše reintegraciju kako bi se državljani Srbije, po povratku u matičnu državu, uspešno uključili u domaću sredinu posle (često višegodišnjeg) nelegalnog boravka u zemljama Evropske unije.
Prema procenama Saveta Evrope od pre šest godina, u zemljama zapadne Evrope ilegalno boravi između 50.000 i 100.000 srpskih državljana.Panjković kaže da ti podaci nisu precizni i da iskustvo pokazuje da u taj broj često ulaze i migranti sa područja SFRJ i neke druge kategorije čiji se povratak u Srbiju ne očekuje.
„Posle potpisivanja jedinstvenog sporazuma, odnosno početka njegove primene, u Srbiju je prisilno vraćeno nešto manje od hiljadu ljudi, a procenjuje se da je broj onih koji su se „dobrovoljno” vratili na zahtev državnih organa zemalja EU dva do tri puta veći”, kaže Panjković. U protekle tri godine među povratnicima najviše je Roma (oko 70 odsto) zatim slede Bošnjaci-muslimani, Srbi i ostali. Najviše ljudi je vraćeno iz Nemačke, Švajcarske i Švedske.
Danilo Rakić, iz nevladine organizacije „Grupa 484”, koji je, kako kaže, autor prve verzije Strategije, tvrdi da ne postoje precizni podaci o broju povratnika iz zapadnih zemalja u Srbiju od 2000. godine. Zbrajanjem zahteva za deportovanje koji su upućeni našim vlastima i dobrovoljnih povratnika, verovatno je reč o oko 40.000 ljudi, „za koje postoji statistički trag”. Ova nevladina organizacija ima saznanja da je MUP Srbije od 2000. godine iz zapadnih zemalja dobio nešto više od 25.000 zahteva za deportovanje državljana Srbije koji su u tim zemljama boravili bez važećih dokumenata. Pored toga, preko Međunarodne organizacije za migracije vraćeno je još 13.000 ljudi.
Rakićnaglašava da se sporazumi o readmisiji ne odnose na one koji su se povinovali zahtevima tamošnjih vlasti da napuste zemlju (kako ne bi bili prisilno vraćeni) već na one koji bi trebalo da budu prisilno deportovani, a kojima te zemlje daju i stimulaciju da bi se vratili u Srbiju. Tako Nemačka, iz koje, recimo, ima najviše dobrovoljnih povrataka, isplaćuje za ovu namenu, prema Rakićevim rečima, hiljadu evra po porodici, dok Holandija daje sedam hiljada evra po porodici.
Pre jedinstvenog sporazuma sa EU, za koju je readmisija jedan od osnovnih mehanizama za sprečavanje širenja ilegalnih migracija, Srbija je kao samostalna država, ali i u prethodnoj zajednici sa Crnom Gorom, potpisala 15 bilateralnih sporazuma sa 17 zemalja.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 27/02/2009]
