Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Nov.2012, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija protiv korupcije sredinom novembra
BEOGRAD -
Završetak izrade strategije za borbu protiv korupcije očekuje se sredinom novembra, najavio je ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.
Selaković smatra da je Vlada Srbije u prvih 100 dana rada uradila dosta na stvaranju uslova za velike i bitne poteze u borbi protiv korupcije i uspostavljanje nezavisnog, nepristrasnog, efikasnog i pravednog pravosuđa koje je, kako kaže, "zapušteno i degradirano decenijama" - pa je teško da za 100 dana budu postignuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vidljivi rezultati.
"Kada naiđete na situaciju na koju je naišla ova vlada, nije moguće da automatski za 100 dana imate vidljive rezultate, ali je mnogo bitno što je u ovih 100 dana urađeno dosta na stvaranju uslova za povlačenje velikih, bitnih, sistemskih i strateških poteza koji će tek uslediti. Ubeđen sam da će ti potezi dati rezultate kako u borbi protiv korupcije, tako i u uspostavljanju nezavisnog, nepristrasnog, efikasnog i pravednog pravosuđa", istakao je Selaković u intervjuu Tanjugu.
Pozitivna ocena evropskih partnera
Osim strategije za borbu protiv korupcije, Selaković ističe da je u toku izrada još dve značajne strategije - za reformu pravosuđa i reformu sistema javne uprave. Sa pretećim akcionim planovima, te strategije će sadržati konkretne ciljeve koje u narednih pet godina moramo da ostvarimo, kao i konkretne mere kako bismo do tih ciljeva došli.
"Dosadašnja aktivnost Ministarstva pravde i državne uprave obeležena je velikom energijom i jakim tempom u delovanju, a pored velikih sumnji, taj rad je počeo da dobija pozitivne ocene naših evropskih partnera", rekao je Selaković.
Ocenjujući da situacija koju je zatekao posle imenovanja nije bila "nimalo srećna i zavidna", osim delimično u sektoru državne uprave, Ministarstvo je, kako je rekao, identifikovalo glavne probleme, napravilo analize rada prethodnika, uspostavilo viši nivo profesionalizacije i na osnovu toga predlog mera koje je potrebno preduzeti.
"Ono što je Ministarstvo do sada preduzelo i uradilo jesu zaista strateški koraci, koji su u potpunosti predviđeni aktima strategije, naročito kada govorimo o onim potezima koje smo već povukli u smislu reformisanja našeg pravosuđa", rekao je Selaković.
Sledi izmena nekoliko pravosudnih zakona
Podsećajući da je rad radnih grupa na izmeni seta pravosudnih zakona gotov i da su nova zakonska rešenja prošla proces javnih rasprava, Selaković je naveo da način na koji je to urađeno doživljava pohvalu od strane svih partnera iz uređenog demokratskog sveta.
"Ljudi pohvaljuju novi pristup koji na prvom mestu strateški, sistemski i transparentan", ukazao je ministar i ponovio da je svrha tih propisa nije "reforma reforme pravosuđa".
Njihova svrha, prema njegovim rečima, jeste da poprave loše posledice započete reforme pravosuđa, a nakon toga i nastavak reformskog kursa, poboljšavanjem i stvaranjem uslova za nastavak objektivnog, nepristrasnog, nezavisnog, pravednog i efikasnog pravosuđa.
Selaković je na sinoćnom sastanku sa generalnim direktorom Direkcije za proširenje EU Stefanom Saninijem i šefom delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom predstavio predloge radnih grupa za izmene i dopune više od 10 pravosudnih zakona, a poseban akcenat je stavljen na radnu grupu koja je radila na nacrtu Predloga zakona o područjima i sedištima sudova i tužilaštava, koja je za zadatak imala da donese jasne i objektivne kriterijume, koji će pokazati u kojim mestima u Srbiji je potrebno vratiti osnovni sud.
Ministar je ocenio da bez nove mreže sudova nije moguća pravilna integracija vraćenih neizabranih sudija i tužilaca u pravosudni sistem i da se postojeća mreža sudova pokazala kao izuzetno neefikasna i neracionalna.
Nova zakonska rešenja će, kako je Selaković objasnio, biti poslata na usvajanje tek pošto se o njima izjasne Evropska komisija i Savet Evrope:
"Izuzetno nam je bitna usklađenost tih rešenja sa evropskim standardima, kako ne bismo došli u situaciju u koju smo dolazili u prethodnom periodu. Kako budemo pribavljali mišljenja, tako će ti predlozi, preko vlade, biti prosleđivani parlamentu na usvajanje", kazao je Selaković.
VSS svake tri godine preispituje broj sudova i sudija
Visoki savet sudstva ubuduće će na tri godine preispitivati kako funkcionisanje mreže sudova, tako i broj sudija i predlagati izmene koje oceni da su neophodne, ukoliko se usvoje rešenja iz Radne verzije zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova.
Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić rekao je Tanjugu da su izmene i dopune tog zakona pripremljene imajući u vidu stanje u pravosuđu i uređenost sudova koje trpi kritike i da je u toku javna rasprava o predloženim rešenjima.
Tako bi se, pored usaglašavanja sa novom mrežom sudova, novim rešenjima Zakon usaglasio sa izmenama Zakonika o krivičnom postupku i Zakonikom o parničnom postupku.
Idejna rešenja predviđaju da ubuduće osnovni sudovi sude za krivična dela za koja je zaprećena kazna do osam godina zatvora, a ne deset, kako je sada, odnosno da viši sudovi sude u krivičnim postupcima za dela preko osam godina zatvora, naveo je Simić.
Predloženo je i da sa viših sudova nadležnost za suđenje u parnicama u vrednosti iznad 100.000 pređe na osnovne sudove kao prvostepene, kako je i ranije bilo, a da viši sudovi zadrže nadležnost prvostepenih sudova samo za određene vrste sporova, dodao je pomoćnik ministra.
Izmenama se predviđa i prenošenje poslova sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva, koji se tiču zaposlenih u sudovima.
"Sada se njima bavi Ministarstvo, a predloženo je da to preuzme Visoki savet, s obzirom na to da se odluka o broju zaposlenih u sudovima donosi na osnovu broja sudija, o čemu, inače, odlučuje Visoki savet, pa je logično da on brine i o broju zaposlenih", rekao je Simić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
