Izvor: Blic, 02.Mar.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stranke štite svoje direktore

Još nema političke volje da se prekine sa feudalizacijom javnih preduzeća i to je najveći problem. Svaka stranka kontroliše svoje preduzeće, a direktor kojeg je postavila ide u stranku, a ne kod resornog ministra da se dogovara o svemu. Iako je pod mojim ministarstvom 12 javnih preduzeća, jedino što mogu jeste da predlažem njihovu smenu, ali odmah intervenišu iz stranke koja ih je postavila i ne bude ništa - kaže u intervjuu za „Blic" Milutin Mrkonjić, potpredsednik SPS i ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za infrastrukturu.

Mrkonjić kaže da nije glasao za odluku Vlade da se direktorima ne smanjuju plate i da im se pravo na bonuse ograniči na četvorostruki iznos ličnog dohotka, ali kaže da bi glasao „za" iako je pre nekoliko meseci najoštrije osudio što direktori „čak i svoj poslovni neuspeh naplaćuju astronomskim iznosima".

Zašto ste za ovu odluku?

- Uvek glasam „za", jer na Vladi i ne može drugačije da se radi. Plate direktora su velike, ali o njima odlučuju oni sami na osnovu akata koji važe. Ti propisi moraju da se menjaju i da se plate usaglase sa standardom ljudi u zemlji. To su prihvatili i u Agenciji za kontrolu letenja, čiji direktor ima najveću platu od 500.000. Mora da mu se smanji plata. Niko u Vladi ne štiti plate direktora javnih preduzeća. Oni koje sam ja postavio ne primaju plate, ni Zoran Anđelković Baki, ni Zoran Lilić.

Kolike bi te plate trebalo da budu?

- Čim se dogodila „afera Krišto", tražio sam da se plate direktora javnih preduzeća ograniče na četiri prosečna lična dohotka u republici, zavisno od rezultata poslovanja preduzeća. Ali da se ne unificiraju, jer preduzeća nisu jednaka. Recimo, JP „Železnice Srbije" u teškom je stanju, država ih subvencioniše sa deset, dvanaest milijardi dinara godišnje i potpuno je jasno da tu ne mogu da imaju plate više od proseka u državi.

Da li znate kolike su plate direktora preduzeća koja su pod vašim ministarstvom?

- Pa ne znam ni kakvi su njihovi dokumenti i što bih onda znao kolike su im plate. Javna preduzeća su potpuno samostalna i to je jedan od najvećih problema.

Ko kontroliše plate direktora?

- Svaka stranka kontroliše svoja preduzeća. Ne mogu da nateram generalnog direktora „Železnica" ni da dođe kod mene. On prvo ide u DS. Ta feudalizacija je uzela toliko maha da je teško razbijamo. Moje prvo pitanje Tadiću je bilo da li smo mi spremni da prekinemo praksu da stranke drže preduzeća. Rekao mi je: „Apsolutno". Pitao sam da li smo spremni da idemo na javne konkurse i da na njima stvarno biramo najbolje direktore, jer u njima je sudbina i mojih, infrastrukturnih projekata. Rekao mi je: „To moramo da uradimo". Onda smo ušli u Vladu i jednog dana se dogovorili o podeli javnih preduzeća - DS 18, SPS šest, G17 šest. Bio sam ljut, ali, naravno, nije bilo ništa. Kakav je moj uticaj kad sam osvojio šest odsto glasova na izborima.

Pod vama su preduzeća sa najvećim aferama oko para?

- Kod mene ima 12 javnih preduzeća: „Železnice", „Putevi Srbije", „Jat", Agencija za kontrolu leta, Direktorat za vazdušni saobraćaj, Aerodrom" Javna preduzeća su potpuno samostalna i ja mogu samo da predlažem kadrovskoj komisiji smenu nekog direktora, ali odmah intervenišu iz stranke koja ga je postavila. Afere su posledica toga što je država pustila da oni sami upravljaju njima, i to je greška. Sanirao sam zbog Velje Ilića i Koštunice da afere ne krenu u javnost prvih šest meseci i sad kreću.

Zar nije licemerno da se Vlada zalaže za štednju, a neće ni najmanje da smanji svoju administraciju, ministarstva, plate direktorima?

- Non-stop pričaju o štednji. Pa štednja je da se poveća rad, a ne da ja smenjujem šest pomoćnika koje je postavio Velja Ilić. Najviše gubimo ako ne radimo. U Ministarstvu za infrastrukturu ima 160 radnika. Ranije ih je bilo 50. Šta sad ja da radim?! Neću da ih otpuštam nego da ih zapošljavam.

Nedavno ste na mestu savetnika zaposlili sina Šabana Šaulića. Da li je to zbog muzike?

- Oca mu i ne znam. Volim ja muziku, ali Šaban Šaulić mi baš nešto nije fah. A dečko je lutka, govori dva jezika. Mlad čovek, gde god ja idem, ide i on sa mnom. Nisam zaposlio nijednog svog rođaka.

Naravno da je Milošević heroj

Burne su reakcije na vašu tvrdnju da je Slobodan Milošević „heroj nad herojima". Da li vi zaista verujete u to?

- Naravno da je Milošević najveći heroj. Sramne su presude Haškog tribunala protiv heroja koji su branili svoju zemlju, a kako se ona brani najbolje je pokazao Milošević, i to je ceo svet video. To što su uradili na kraju 20. veka, to je najveća sramota velikih sila.

Vaši partneri u vladajućoj koaliciji, poput LSV, zahtevaju od premijera da se ogradi od te vaše izjave"

- Ma, to me uopšte ne interesuje!

Glasam za sve što predloži Vuk Jeremić

Da li su vas ispitivali u istrazi ko je otkrio tajnu informaciju sa Vlade o slučaju Kovačević?

- Nije me još niko zvao na informativni razgovor niti pitao nešto o slučaju Kovačević. Nisam na sednici ni otvorio koverat koji je tajna. Ja to nikad ne otvaram.

I glasali ste na Vladi da to bude službena tajna?

- Naravno, kad god Vuk Jeremić nešto predloži, sve prihvatam. Ne otvaram tajne, ali glasam i stojim iza svega toga. Ne volim da se mešam u tuđe poslove. Vlada je tim i imam poverenja u sve što radimo. Država mora da ima tajne.

Očekujem orden od Tadića

- Predložio sam Dragana Đilasa da dobije orden za obilaznicu oko Beograda.



A on će vas?

- Ma ne, ja očekujem orden od Borisa Tadića.

Nastavak na Blic...